Александар Павић: Давос и шамани

У „напредном“ Давосу, хришћански свештеници не могу да прођу, али зато пагански ритуали не само да могу – него су и више него добродошли

На овогодишњем заседању Светског економског форума у Давосу имали смо, између осталог, прилике да видимо и извођење једног шаманског ритуала – над учесницима панела под насловом „Клима и природа“, који су дискутовали о будућности заснованој на нулта емисији „штетних гасова“ и „позитивном односу“ према природи.

Пошто је шаманка из амазонског племена Јаванава извела свој ритуал изговарања бајалице и дувања у шаке, а затим и дувања у лице импресионираних учесника, добила је велики аплауз од присутних, укључујући и Ала Гора, који је шаманку почастио стајаћом овацијом.

Е, сад, могли бисмо одмах да поставимо питање: да ли би тако нешто било могуће да је верски обред извео неки хришћански, а поготово православни свештеник? Са практично стопостотном сигурношћу бисмо могли да кажемо – не. И да одемо корак даље – са подједнаком сигурношћу бисмо могли да кажемо да би извођење било каквог хришћанског обреда, а поготово православног, тешко било дозвољено у Давосу, осим, евентуално, ако га не би изводила нека од протестантских секти.

И сада долазимо до више него очигледног парадокса који са собом повлачи природно питање – како се то десило да се они који су се самопрогласили за светску „елиту елите“, који воле да буду виђени као предводници човечанства у светлу будућност, као најпрогресивнији, или српски речено – најнапреднији – део човечанства, промовишу паганизам? И не само да га промовишу него се њиме и одушевљавају. С друге стране, у тим истим круговима, као и у њиховим вазалним испоставама широм света, хришћанство се поистовећује са назадношћу, примитивизмом, затуцаношћу… Где је ту логика?

Један део одговора на овај привидни парадокс засигурно лежи у плодовима дехристијанизације која се свесно и систематски на Западу већ деценијама спроводи. И не само дехристијанизације, већ и убијања свести о Богу у човеку. Ничеова чувена констатација да је „Бог мртав“ се конкретно спроводи у дело као наизглед самоиспуњавајуће пророчанство од стране дела западног естаблишмента задуженог за образовање.

Једноставно, илузија прогресивности илити напредњаштва је нераскидиво повезана са одбацивањем „примитивне“ религије или вере. „Софистицирани“ западни – или прозападни – човек који држи до себе једноставно не може да верује у Бога, у духовну категорију невидљиву голим оком, и да и даље буде третиран озбиљно.

С друге стране, пошто је човек (ипак) очигледно религијско биће, обезбожени западни појединац не може а да не буде привучен нечим наизглед аутентичним што вуче на духовност која је дубоко потиснута у његовој подсвести. Хришћанство му је кроз образовни систем и медијски матрикс огађено у мери које није ни свестан – али га то, с друге стране, чини изузетно подложним утицају нехришћанске, односно паганистичке духовности.

То би психолошки могло да објасни благонаклони пријем на који је поменута шаманка наишла међу учесницима климатског панела, укључујући и председнике ММФ-а и Светске банке, и директора „Икее“. Дакле, у њиховим главама, било би „назадно“ да је панел благословио и тамјаном окадио православни свештеник – али је сасвим „напредно“ ако „благослов“ даје шаманка из бразилске Амазоније.

Један шпански римокатолички свештеник је, овим поводом, поставио четири питања организаторима скупа: а) да ли би вам уопште пало на памет да позовете неког свештеника да изговори молитву? б) знамо ли које је духове госпођа призивала? ц) хришћанство је мрачно, али домороци који чупају срца нису? д) којим духом је вођен Давос?

Наравно, одговоре неће добити, али већ сама питања разоткривају игру. Једно су они који су толико обездуховљени да више и не знају шта им се догађа или сервира. Али су нешто сасвим друго они који врло добро знају шта раде. А сасвим је извесно да организатори годишњег скупа у Давосу врло добро знају шта раде. Јер током прошлогодишњег заседања, један од учесника панела о вери је јавности открио да су му организатори рекли да не користи речи „религија“, „вера“ и „Бог“.

Занимљиво, зар не? Давос активно промовише паганизам а активно сузбија све што је повезано са традиционалном европском духовношћу. А тај паганизам је у служби врло прагматичних људских циљева.

На пример, амазонска шаманка је позвана да „благосиља“ учеснике дискусије о будућности са „нулта емисије штетних гасова“, у циљу „излечења планете“. С друге стране, појам Бога представља очигледну сметњу истим „господарима универзума“ који су шаманку и ангажовали да се, у име „спасавања планете“, обоготворе и успоставе тоталитарну светску власт. Јер човек који верује у Бога, у нешто изнад себе самог, није ни приближно подложан тиранији у мери у којој је то обезбожени човек.

Сатана је пали анђео који је хтео да постане бог уместо Бога. То и јесте суштина сатанизма. И то је, све очигледније, суштина Давоса. Чињеница да су његови управљачи стекли толико велики друштвени углед и да, још увек, тако комотно и отворено пропагирају то што пропагирају без превеликог страха од последица је логичан исход модерног процеса којег је генијално сажео Бодлер када је приметио да је „највећа лукавост ђавола у томе што нас је убедио да не постоји“.