Георгије Зотов: НИСМО САМИ У НАШОЈ ПРАВЕДНОЈ БОРБИ

Једном је Георгије објашњавао странцима шта је Стара Нова година. Неверници су га ужаснуто слушали, потајно се крстећи.

„Па, укратко, то је она Нова година која се раније славила у Руском царству“, рекао је Георгије. „Али онда смо ми прешли на грегоријански календар, тако да имамо две Нове године – једну, коју славимо сад, и другу, коју славимо 14. јануара. То је иста она коју смо отказали, али не можемо да престанемо да је славимо, јер је у Русији сваки разлог за пиће драгоцен као истинска национална идеја.“

Неверници (међу којима је био један Американац и један Малајац) избечили су очи од спознаје о сјају руске културе.

„А за Стару Нову годину ви такође имате 10 слободних дана и дарујете једни друге?“ – промуцао је Малајац.

„Не“, строго је одговорио Георгије. „Већ смо се одморили и забавили недељу и по дана и од новогодишње гужве смо, искрено речено, сјебани, па 14. јануара можемо само тромо да једемо досадне салате и очајнички пијемо.”

„Зар вам није досадило да пијете од 31. децембра?“ – упитао је бојажљиво Американац.

„Шта?!“ – био је искрено запањен Георгије. Опростио му је, јер су тако нешто могли да питају само неправославни људи.

„Никад нигде тако нешто нисмо видели“, зачудили су се Американац и Малајац – који је, иако муслиман, био спреман да због сензације која му је парала мозак пређе у православље.

„Није истина“, загрмео је Георгије. „Стара Нова година се увелико слави и у Србији и Црној Гори. А у српском делу Босне и Херцеговине 14. јануар је чак нерадни дан. О, како се тамо пије! Осим тога, у сиром богатој Швајцарској немачки кантони на сличан начин славе Стару Нову годину, сећајући се јулијанског календара. Нисмо сами у нашој праведној борби!“

Иноверци су дрхтали. Пожелели су да прикупе свој новац и да преко брегова оду својој драгој мајци, да збришу из мистериозне земље која слави две Нове године одједном.

„А то још није све“, рекао им је Георгије. „Знам човека који је рођен у Казахстану, живео на Сахалину и преселио се у Москву. И он сваки пут слави три Нове године у једном дану, у различитим временским зонама. До поноћи у Москви он обично `мама` не може да каже.“

„Па како ви уопште живите?!“ – згрозили су се неверници.

„Зато нас нису могли да победе ни Монголи, ни Французи, ни Немци“, каже Георгије, чије се лице разведрило. „Јер где ће ти крхки народи да стару Нову годину славе три пута?“

А ето, не славимо још једну Стару Нову годину – 1. септембра, која је до Петра I постојала. Иначе би се невернички свет осећао јако лоше од перцепције наше свете Русије.

(Телеграм канал Г. Зотова; превео Ж. Никчевић)