Небојша Радић: Пројекат Икс: Рађање глобалне опозиције

Ако су корона пандемија и општа хистерија којом је пропраћена имали какав позитиван учинак то је сигурно тај што су на видело испливале основне полуге и идеологија западног глобализма. Полуге су корумпиране институције попут Уједињених нација, Светске здравствене организације, Светског економског форума, Међународног монетарног фонда, те дубоке државе САД, Европске уније и Велике Британије и њихових савезника на Пацифику. Да су корумпирани, сазнали смо из извештаја о њиховом начину финансирања и еминентно недемократског начина пословања лишеног било какве прозирности, одговорности према бирачима (шта то беше?) и капацитета за самостално деловањe у складу са сопственим оснивачким документима.

Оваква спрега светских политичких сила нам је донела закључавања током короне (противна свим претходним здравственим препорукама и документима) те и све, сасвим очекиване последице такве, на први поглед, неразумне политике, од колапса економија до пораста смртности становништва. Потом су наставили систематским застрашивањима климатским променама и потпуно отвореним идеолошким терором у координатама догме различитости, једнакости и инклузивности.

Но, то је само оно што нам је ова нова „светска влада“ сервирала до сада. Они нас уредно обавештавају и које су им даље намере. Идејни инспиратор и гласноговорник ових наднационалних структура је свакако Израелац Јувал Харари који нам већ годинама објашњава да је човек животиња која попут компјутера може да се хакује, да је духовност обесмишљена и да је људска врста сачињена од гомиле „непотребних ждерача“ (uselss eaters) за које треба наћи неко „решење“. Најављују нам четврту индустријску револуцију која ће нам донети не промену начина производње или комуникације већ промену самог људског бића где ће се његова биологија интегрисати са технологијом (Клаус Шваб). Речима Харарија, „историја је почела када је човек створио богове. Завршиће се када људи постану богови!“

Кад слушамо Харарија, чувени Ничеов поклич – „Бог је мртав“ нам скоро дође као утеха, мелем на рану.

Нова светска криза

Пројекције Шваба и Харарија представљају једно ауторитативно виђење будућности у оквирима технолошке неминовности, централизације политике, привреде и културе. Места за различитост мишљења и индивидуализам ту нема. И то не само да нема већ је то све и строго забрањено а, слушајући их, вероватно би било (ће бити?) и строго кажњиво.

Постоје, међутим, и другачија мишљења. Пролећа ове године амерички привредник и милијардер Илон Маск и још више од хиљаду истакнутих инжењера и научника су потписали писмо којим захтевају обуставу слободног развоја вештачке интелигенције. Одржане су и међународне конференције на ту тему. Сличан став је изразио и папа Фрациско (чак и он).

Јасно је, дакле, да је главни вектор непосредног развоја човечанства управо дигитализација, њена примена (у хуманистичке и/или ауторитативне сврхе) и наравно контрола над вештачком интелигенцијом. Чека нас постхуманистичка будућност? Могу ли пумпица, дизна и микро чип заменити срце, мозак и душу?

Поред свега тога, на кратке стазе, постоје и сасвим реални изгледи да се светска криза понови, и то овог пута не биолошким средствима (корона) већ дигиталним! То нам и сам Клаус Шваб најављује већ неколико година, а озбиљни аналитичари процењују као реалну опасност. Могући сценарио је следећи: Марсовци/Руси/Кинези/Хамас… сруше интернет и све функције стају. „Светска влада“ тешком муком враћа мрежу у функционално стање. Међутим, да би спречили да се то понови, дозвољавају приступ интернету само са јединственим дигиталним идентитетом и уз дозволу. Нема више анонимности, треба дозвола за рад… цензура хиљаду посто, проблем решен!

Опасност која нам прети је, свакако, велика и њу је можда понајбоље описао још пре пола века енглески драмски писац Џон Озборн: „Компјутер је логичан даљи развој човека – интелигенција без морала“.

Да ли је аморални свет заиста наша једина станица у будућности? Ако није, а на основу писма Маска и његових хиљада истомишљеника можемо да се надамо да није, јер постоје људи који другачије мисле и који могу да се мобилишу и огласе, да ли постоји политичка платформа и адекватна средства да се та воља (већине?) артикулише и спроведе?

Ако се сетимо опште цензуре свих, свега и свачега током корона хистерије изгледи су да не, то је јасно. Но, људска је врста прилагодљива. Научили смо ми штошта током тих неколико несрећних година. Учимо и даље.

Слобода говора

Јуна ове године Илон Маск је купио најпопуларнију платформу за друштвену комуникацију, Твитер. Изјавио је да се заузима за апсолутну слободу говора и на платформу, сада Икс, је вратио „одметнике“ Доналда Трампа и Алекса Џонса као и многе друге, а и дао је уточиште публицистима који су протерани из медија главног тока. Америчка, пре свега, владајућа политичка каста је на то подигла обрве, а потом и глас преко својих медијских послушника. Сада слободи говора на Иксу прети и већ потпуно склеротична и тиранска технократија Европске уније.

Од тада трају непрестани изазови Иксу којим, углавном, несметано круже писани, визуелни и видео прилози из Украјине, Газе, с мексичке границе, са разних протеста… укратко, прилози који доводе у питање наративе глобалистичких медија.

Новембра ове године су амерички информативни (пропагандни?) гиганти кренули у отворену и очигледно координисану и синхронизовану кампању саботаже слободе говора на Иксу тврдњама да ту царују расизам, хомофобија, нетрпељивост, путинизам, антисемитизам, фашизам… Такве тврдње су одмах, наравно, пропраћене бритком реакцијом мултинационалних компанија које плаћају рекламни простор. Компаније повлаче рекламе и новац јер не желе да буду заступљени у острашћеном информативном простору!

Уцена и батина, или, што би рекли Американци, штап и шаргарепа, из раја су изашли. Тако су претили свима до сад по свету и радило је. Има да падне и овај занесењак, кажу. Business as usual, ред бомбардовања, ред испирања мозга и биће то све у реду.

Но, онда се догодио велеобрт галактичких размера од кога покушавају још увек да се опораве и они који су га поздравили аплаузом и којима је „поздрав“ био упућен. Гостујући у једној ТВ емисији пред публиком у студију, Маск је упитан како ће да реагује на то што велике компаније повлаче своје рекламе (и паре, наравно) са Икса. Маск, у кожној јакни и фармеркама, ноншалантно се насмејао, окренуо ка публици и рекао: „Је.. се, Боб!“

Дотични Боб је иначе Боб Ајгер, генерални директор „Дизни“ корпорације, који је одмах после овог дебакла дао оставку, а који је седео ту у публици испред позорнице на којој се ова комедија одигравала. Маск онда наставља: „Ти (Боб) мислиш да можеш да ме уцењујеш парама? Је.. се!“

Да само подсетимо да је ово година током које је најчувенији амерички ТВ коментатор Такер Карслон остао без посла на Фоксу. Било је то после интервјуа са Робертом Кенедијем Џуниором, кандидатом за председника САД, где је овај критиковао фармацеутску индустрију и вакцине против корона вируса. Популарни (седам милиона претплатника на Јутјубу) британски коментатор Расел Бренд је постао жртва медијске хајке због наводног сексуалног злостављања. Пре тога је Џејмс О’Киф, оснивач пројекта „Веритас“, био избачен са сопственог канала (скривена камера са научником из „Фајзера“). Алекс Џонс, тексашка напаст кога америчке демократе не могу очима да виде, још пре пет година је деплатформисан (то се сад тако каже).

Но, сада је Икс постао уточиште свих политички неподобних, изгнаних тако да своје редовне прилоге милионском аудиторијуму на овој платформи презентују готово сви прогнани са медија главног тока. Њихов угао виђења ствари је „алтернативан“, другачији, свежији, оригиналнији… освежавајући. Што ће рећи није контролисан из једног, оног уобичајеног центра моћи.

Грађански задатак

Што се информација тиче, то је одлично. Јавност треба да има више извора информација па нека сама нађе поуздане и прикладне сервисе. Но, наше питање овде иде корак даље. Мноштво различитих виђења само по себи не даје нам кохерентну визију света. Нужни су потом и синтеза, анализа и артикулација корака које треба предузети у одбрану сопствених интереса. Али, што је у овом историјском тренутку можда и најважније, и оваква каква је, тренутна ситуација нам пружа могућност да се та нова горе описана глобалистичка стварност разуме и дефинише те наспрам ње формира другачија политичка свест, па и структура.

Јер, наш (грађански) задатак мора бити, немојмо заборавити, да се власт држи под контролом и да се пружи алтернативно мишљење и решење. Не само на теоријском већ и на политичком плану. Али, није тешко приметити да демократски механизми, процедуре, покрети и институције на глобалном нивоу једноставно не постоје. Самозвана „светска влада“ је у формирању, састаје се по давосима и другим забитим и (медијски) слабо осветљеним ћошковима и вуче своје потезе – померају топове, краљеве и краљице а за обичне пијуне баш и не маре превише. Овај наднационални организам пројектује своју моћ надоле цедећи све што се да исцедити из онемоћалих националних структура.

Инвестициони фонд БлекРок господари капиталом вредним више од девет трилиона долара, што је више него Немачка и Јапан заједно. Голим оком је лако видљива немоћ националних држава чији је историјски задатак био да заштити свој народ/грађане. Национална држава не може да заштити више никога нити да помогне остваривању каквих националних интереса. То теоретски може само неколико најмоћнијих светских држава које тренутно играју партију дванаестодимензионалног (бар) шаха како би успоставили најновији светски поредак. Западни свет, међутим, радије него да штити интересе својих грађана, кренуо је да те незахвалне и покварене плебејце замени свежом крви из суседних, сиромашних континената.

Кохезиона сила

Питање које се намеће већ 2024. године јесте питање стварања и јачања глобалне грађанске и политичке свести која би имала потенцијал да прерасте у покрет који би тежио јасно одређеним циљевима.

Ако се сетимо протеклих неколико векова, бунтовници, активисти, анархисти, револуционари су се обично окупљали око редакције неког часописа где су се кристалисале идеје које су после ширене управо кроз штампане материјале. Тако су настали многи политички покрети и странке.

Да ли је Икс та платформа око које ће се искристалисати кохезиона сила преко које се може формулисати политика отпора притиску „одозго“ па и артикулисати хуманија и привлачнија визија будућности?

Не треба очекивати од Илона Маска и сличних ведета да буду нити свеци, доброчинитељи нити спасиоци светских демократских начела. Икс је само епизода, но епизода која које је у геополитичке карте уцртале одређене трасе које ће бити од значаја и користи.

Што би рекао чувени Борхес, савршена мапа је по дефиницији величине планете, но као таква би била потпунио бескорисна, непотребна. Дакле, мапу џепне величине сад имамо и на њој скициране планинске козје стазе и богазе. Све то звучи помало обесхрабрујуће? Да, звучи. Но, зар треба одустати од нечега само зато што је немогуће, како нам рече филозоф? Зар треба прескакати 2024, 25, 26… а надати се бољем? Не, година за годином, корак по корак… Корак по корак.