За политичког аналитичара из Бањалуке, веома је симптоматично то да је Шмит, када је изрекао претњу да ће наметнути измене изборног закона, поменуо „грађани и грађанке“ БиХ треба да бирају своје политичке представнике, а не конститутивни народи како стоји у Дејтонском споразуму и Уставу БиХ.
„Рекао је да се и он залаже за грађанску државу и да би наметнуо закон, вероватно, у том неком облику у којем би се националност искључила као могућност избора“, наводи наш саговорник.
Бошњачка елита уз помоћ Шмита жели доминацију у БиХ
А како би изгледала та „грађанска“ БиХ коју прижељкују бошњачка политичка елита и Запад: према њиховим плановима, БиХ би имала председника републике и два потпредседника, Дом народа који је, према Козомариним речима, последња брана заштите националних интереса конститутивних народа био би развлашћен, док би се чланови Председништва, као и председник Републике Српске бирали би се на целој територији БиХ, а не као до сада, у ентитетима.
„Тај пројекат, који жестоко форсира америчка амбасада у Сарајеву целе ове године значи потпуно обезглављивање Републике Српске, отимање њене имовине и свих могућности националног гласања у заједничким органима БиХ. Бошњаци хоће такве измене изборног закона и без даљњег је јасно да и Шмит размишља у том правцу“, тврди Козомара.
Шмит не може ништа да наметне
Према речима саветника председника Републике Српске, Огњена Тадића, сва анализа Шмитових потеза завршава се на реченици да он није високи представник и да не може ништа да наметне. Поготово не нешто што би било на снази у Републици Српској.
„Уколико политички представници у Федерацији БиХ прихвате тако нешто, морају да знају да то нас не обавезује и да ће Република Српска да штити Дејтонски споразум, да искористи своја права из изборног закона БиХ и допуни постојећи изборни закон Републике Српске одредбама које омогућавају демократске изборе које није одредио никакав странац“, поручује он и додаје да се то односи на ниво локалних избора и ниво органа Републике Српске.
Шмит има, како наш саговорник каже, сулуду потребу да се допадне било коме, па када жели да нешто наметне нешто што иде у корист Хрватима, то покушава да представи као његов уступак њима. Исти принцип користи и код Бошњака.
„Сада покушава да добије наклоност опозиције, и из Републике Српске и из ФБиХ, тиме што им обећава некакве техничке измене закона. Дакле, овде се не ради о томе да Шмит жели да уради било шта што има везе са изборним процесом. Он жели да искористи сваку могућу тему да би проширио утицај и на тај начин, уместо одлуке Савета безбедности УН, добије „теренски легитимитет“,“ објашњава Тадић.
Међутим, тако нешто је ем бесмислено, ем противуставно и не може да прође у Републици Српској. Једино решење је успостављање пуног суверенитета БиХ и прекидање сваке приче о високим представницима, истиче Тадић.
Мораће да спусти лопту
Питање измене изборног закона први пут у последњих десет година ујединило је власт и опозицију у Републици Српској – сви се слажу да су измене потребне, али да о њима треба да се договоре политички представници конститутивних народа, а не да их намеће странац, оцењује Козомара.
Наш саговорник подсећа да је Република Српска имала свој изборни закон, али да је Педи Ешдаун наметнуо његове измене и надлежности у погледу избора пребацио у надлежност заједничких органа.
Сада, као одговор на Шмитове претње, из Бањалуке стиже одговор да ће истог дана када измене изборног закона буду наметнуте, Република Српска усвојити свој закон о локалним изборима.
„Ако би Република Српска донела свој изборни закон, то би било забадање прста у око Американцима и ОХР-у и њихов одговор би, вероватно био врло суров, можда дође и до неких, не великих, али сигурно мањих сукоба у БиХ“, сматра Козомара.
Због свега тога, Шмит ће ипак морати да спусти лопту и пусти конститутивне народе да се договоре, додаје он.
„Оно што ће бити спорно јесте како ће се бирати хрватски члан Председништва јер Бошњаци неће хтети да се тако лако одрекну могућности да бирају себи подобног Хрвата за трећег члана Председништва. А до радикалних промена за које се они залажу, да буде један председник републике и два потпредседника – то се у овом веку сигурно неће догодити“, објашњава Козомара.
Једино што Шмит ради је дестабилизација БиХ
Откако се појавио на политичкој сцени БиХ, Шмит ниједну ствар у БиХ није урадио да смири страсти – као да се труди да провоцира нагле реакције, каже политиколог Војислав Савић.
„Зато мислим да је методичан и једногласан приступ Републике Српске добар јер је то једина гаранција да у Српској неће проћи, да то није ствар личног авантуризма, како он представља, него ствар одбране минималних интереса. Јер ми говоримо само о одбрани елементарног дигнитета“, напомиње он.
Поента спора са Шмитом је у томе да он не може наметати изборни закон, све и да у њему пише да Срби имају потпуну аутономију у спровођењу избора. То је, сматра Савић, главни неспоразум између Бањалуке и Сарајева. У Сарајеву, Шмит је добар кад своје одлуке намеће другима, а није добар када намеће ствари које Бошњацима не иду у корист.
„С друге стране, мислим да у Бањалуци постоји принципијелан и дугорочан став да, шта год он наметао, па макар то било да Република Српска може да се отцепи, није добро зато што он то намеће. То мора бити производ воље људи који живе у Српској, а не производ воље човека који нема ни легалитет, ни легитимитет да ради то што ради. Уз то, и његова институција је неприродна и незамислива у 21. веку“, објашњава Савић.
Шмитов проблем је што нема репресивни апарат који би спровео његове одлуке – како бивши немачки министар мисли да наметне да неки закони важе у Републици Српској ако нема инструменте које би то осигурали.
„Због тога мислим да је јако опасно играти се са таквим изјавама и тако великим стварима јер то може да доведе до ескалације која никоме није потребна, па чак ни Бошњацима, који тренутно изгледају најмилитантније у БиХ“, констатује Савић.
