Маршал СССР-а и маршал Пољске: Константин Рокосовски, жртва чистки, за кога је Стаљин остао светац

После Отаџбинског рата високи совјетски официр Лав Мехлис и генерал Иван Черњаховски жалили су се Стаљину на Константина Рокосовског зато што је имао љубавницу – једну лепу и паметну московску глумицу.

„Шта да радимо с њим?“, питао га је Мехлис. „Шта да учинимо са Рокосовским?“, питао је Черњаховски. Стаљину је то ускоро додијало. „Шта да радимо?“, одговорио је. „Па, можемо да му завидимо.“

Маршал Совјетског Савеза и маршал Пољске Константин Рокосовски рођен је 21. децембра у Варшави. Године 1914. пријавио се у руску царску армију. После револуције, многи Пољаци се вратили у Пољску, млади Рокосовски се придружио бољшевицима.

Почетком 30-их, затекао се у Монголији, као један од кључних команданата у рату који је завршио оснивањем Народне Републике Монголије. Већ тада Рокосовски командује тенковима и заговара „оклопно ратовање.“ Похађа совјетску Војну академију, која носи име Фрунзеа. У то време су се по први пут укрстили путеви Рокосовског и будућег маршала Жукова.

У време „велике чистке“ 1937. Рокосовски је оптужен да „одржава везе са пољском и јапанском обавештајном службом.“ Касније се утврдило да су сведочења против њега била лажна.

У истражном затвору Рокосовски је био подвргаван мучењима. Ломљени су му прсти на рукама, али Рокосовски о томе никад није говорио.

Ослобођен је свих оптужби 1940, на захтев Тимошенка и Жукова, који су упућени лично Стаљину. Рокосовском су враћени сви војни чинови и одликовања.

У Отаџбински рат улази са чином генерал-мајора.

Генерал који се противио Стаљину

Рокосовски је био учесник свих великих битака Другог светског рата, од Битке за Москву, преко Стаљинградске и Курске, до чувене операције „Багратион“ и Битке за Берлин. Учврстио је одбрану Москве и започео контраофанзиву код Стаљинграда, што је довело до опкољавања немачких снага на челу са маршалом Паулусом.

„Док се боримо код Москве, треба да мислимо о Берлину. Совјетска војска ће сигурно стићи у Берлин“, рекао је дописнику листа „Краснаја звезда“ у октобру 1941. године.

У Бици код Курска, Рокосовски је успео да тачно предвиди главни правац удара немачких снага. Када је Стаљин затражио да одмах пређу у офанзиву, Рокосовски му се успротивио. Генерал је тражио да сачакеју још неко време, јер је било „неопходно буквално сакрити особље и војну опрему у земљу.“

Једно од иновативних решења Рокосовског била је артиљеријска противприпрема у Курској бици, изведена 20-ак минута пре почетка немачке артиљеријске припреме. Тактика Рокосовског је успела да спречи продор Немаца на јужни бок „Курске избочине“.

О Рокосовском је маршал Жуков забележио: „Одлично је познавао ратну вештину, прецизно постављао задатке, паметно и са тактом проверавао извршење наређења. Према подређенима је увек показивао бригу и вероватно нико други није умео тако да цени и подстиче иницијативу подређених. Много је пружао другима и умео је да учи од њих. Не могу да се сетим неког темељнијег, неуморнијег, марљивијег и даровитијег од њега.“

Рокосовски није био познат само међу својим војницима, већ је убрзо постао познат и на Западу, као један од најталентованијих совјетских војсковођа. Наравно, био је добро познат и Немцима. Немачка пропаганда је део Централног фронта, официрски 8. одвојени казнени батаљон, формиран 1942. године у близини Стаљинграда, називала „Банда Рокосовског“.

Маршал се касније присећао: „Чланови штаба нису били сигурни да ли њихови подаци одговарају стварности, јер није било комуникације са 19. и 22. армијом. За кратко време окупили смо пристојан број војника: пешака, артиљераца, сигналиста, митраљезаца, медицинских радника… Тако је почео процес образовања формације у региону Јарцево, која је добила званични назив `Група генерала Рокосовског`.“

Најнесрећнији маршал Совјетског Савеза

Године 1949. враћа се у Пољску, где постаје министар одбране. Западна штампа у то време интензивно напада Рокосовског као „Стаљиновог гувернера“.

Сукоб у Пољској, између „стаљиниста“ и „антистаљиниста“, довео је до смене Рокосовског из Министарства одбране и Политибироа Централног комитета КП Пољске. Маршал напушта Пољску, овог пута заувек. Своју имовину у Варшави поделио је својим пољским друговима.

За себе је једном рекао: „Ја сам најнесрећнији маршал Совјетског Савеза. У Русији ме сматрају за Пољака, а у Пољској за Руса.“

По повратку у СССР, Рокосовски је именован на место заменика министра одбране.

Према сведочењу маршала ваздухопловства Александра Голованова, Хрушчов је 1962. затражио од маршала Рокосовског да напише чланак о Стаљину „у духу одлука 20. Конгреса КПСС и раскринкавања његовог култа личности.“

Рокосовски је одговорио Хрушчову: „Никита Сергејевичу, друг Стаљин је за мене светац.“ Следећег дана Хрушов га је сменио са места заменика министра одбране.

На једном званичном банкету, заједно са Головановим, маршал Рокосовски је одбио да наздрави Хрушчову. Ни један ни други више никада нису позвани на такве пријеме.