На тацни приносила нож за клање Срба на Игману: Српски логораши сведоче о злоделима Наде Томанић, ухапшене у Америци

Понеко хапшење у Америци, попут последњег кад је, прошлог викенда у Моргантауну приведена припадница озлоглашене јединице “Зулфикар” тзв. Армије БиХ Нада Томанић (51). Она је, имиграцијским властима САД лагала да би добила држављанство и прикрила да је била припадница Специјалног одреда посебне намене при штабу Врховне команде Зулфикар, Армије БиХ и учествовала у злочинима над Србима на Игману.

То што је пуне три деценије била ван домашаја закона а само је, нажалост, потврда чињенице да су многио српски џелати још на слободи.

Према речима саговорника “Новости”, број злочинаца који се крију од Америке до Аустралије је више стотина. Највећи проблем у њиховом откривању је што су побегли из БиХ пре него што су добили оптужнице за ратне злочине, и због тога што немају Интерполове потернице.

– Када се појаве њихова имена у случајевима ратних злочина попут јединице “Зулфикар”, или предмета ратних злочина у логорима за Србе у Тарчину или Челебићима, онда ове особе могу сносити последице у земљама где се налазе јер су у пријавама лагали да нису били у рату. И тад, само ако земља где се налазе то жели – каже извор “Новости” из безбедносних кругова.

Случај хапшења Наде Томанић у САД посебно је заинтересовао Србина Слободана Мркајића, логораша из казамата за Србе у Тарчину и Челебићима. Слободан каже за “Новости” да за ухапшену припадницу одреда “Зулфикар” претпоставља да је она била “жена која је носила тацну са ножем” да се кољу Срби заробљени 1992. на Игману и Бјелашници, а које су убијали и злостављали припадници одреда “Зулфикар”.

– Када сам заробљен 1992. заједно са братом Рељом и другим Србима на Игману, пребачени смо у Хотел “Фамос” на Бјелашници. Заробљени смо од одреда “Зулфикар”, у нагурани у једну просторију. Убрзо се на вратима појавила жена са тацном прекривеном брлом крпом на којој је био нож. Та жена би могла да буде ова ухапшена Нада Томанић, али нисам сигуран. Донела је нож до једног мушкарца, којем су привели мог брата Рељу. Он га је пребацио преко колена и ножем му зарезао врат. Клао ми је брата! Заледио сам се кад сам видио крв како шикну брату из врата. Брата је бацио на под, а онда су ухватили мене. Исто ме је пребацио преко колена и ножем зарезао по врату. Тако повређени смо лежали. Ни данас не знам како смо преживели. Брат Реља и ја и данас, ево након три деценије, носимо те исте ожиљке на врату – прича Слободан.

Он каже да је та жена која је носила тацну са ножем, за коју верује да би могла да буде ухапшена Нада Томанић, била утицајна у јединици “Зулфикар” и позната по злочинима.

Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих каже да су сва сазнања у вези са ратном прошлошћу Наде Томанић прослеђена надлежним институцијама у РС.

– Центру су се током протеклих година обраћали бројни српски логораши, и тражили помоћ у прикупљању документације за одређене особе која се доводе у везу са злочинима почињеним у казаматима за Србе под контролом такозване Армије БиХ. У том смислу, помињано је и име Томанићеве, припаднице злогласне јединице “Зулфикар” – истиче Нуждић.

Он каже да треба подсетити да су је у сведочењима спомињали и бивши логораши на подручју Хаџића, а један од њих, у изјави датој истражиоцима МКСЈ 1996. наво је, између осталог, да су “једне прилике, у ћелију, у хотелу ‘Игман’, дошли …и Нада Томанић и мучили заробљенике”.

У књизи докумената “Страдања Срба у Коњицу и Тарчину 2”, сведок Богдан Мркаја наводи следеће: “Доласком на Мразиште проширила се листа ноћних посетилаца. Знали су долазити у пола ноћи и до зоре се на нама иживљавати. Међу онима који су предњачили у тим ноћним посетама била је и Нада Томанић из Тарчина,…”

Љиљана Главаш, сестра логораша Силоса Јадранка Главаша, који је преминуо након што је брутално претучен на Игману 1993. у изјави на суђењу пред Судом БиХ у предмету против припадника јединице “Зулфикар” Џевада Салчина, рекла је да јој је отац, пре смрти, дао комад папира на којем су исписана нека имена и поруке. Ту је, према њеним речима, било и име Наде Томанић “која га је највише тукла”.

Иначе пре хапшења Наде Томанић, половином ове године у САД је у близини Бостона ухапшен и Кемал Кемо Мрнџић, за кога је утврђено да је био ратни надзорник логора за Србе у Челебићима и да се пуних 25 година крио у САД. Пре Мрнџића у САД је пала и по злочинима над Србима “чувена” Азра Башић, познатија као “Крвава Азра”, упамћена по најстрашнијим бестијалностима над Србима у логорима у Дервенти.

 

Разоткрио је Србин електричар у Конектикату

Пресудну улогу у разоткривању и хапшењу Наде Томанић, како сазнајемо одиграо је Србин запослен као електричар на једном угледном универзитету у Конектикату. Он је контактирао са логорашима понудивши им помоћ преко свог пријатеља, америчког професора згроженог злочинима без казне. Исти професор је потом отишао у канцеларију свог сенатора у Бриџпорту у Конектикату а овај је позвао ФБИ.

Из Бриџпорта је 1. децембра и стигла вест о хапшењу Томановићеве у којој стоји:

– Томанићева, који сада има 51 годину, из Западне Вирџиније, била је припадник Специјалне јединице Армије БиХ “Зулфикар”. Група је 1993. године убила више десетина цивила у селу Трусина. Америчке власти су већ 2011. године изручиле Босанку (Расему Хандановић – Зољу), оптужену да је била припадница јединице која је учествовала у масакру.

Оптужница Томанићеву терети за физичко и психичко злостављање босанских Срба током рата који су били “мета по основу етничке припадности, вере и припадности одређеној друштвеној групи”, наводи се у саопштењу америчог Министарства правде.

(С.Мишљеновић, “Вечерње новости”)