Ваведење: Празник којим је започето искупљење људског рода

На овај дан слави се успомена на први улазак Богородице у храм Божји, а Ваведење је и крсна слава манастира Хиландар

Српска православна црква и верници славе данас Ваведење Пресвете Богородице, један од пет највећих празника посвећених Богомајци. Слави се као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у храм Божји и постала прва заветована девица у историји хришћанства.

 

Ваведење, које још зову Света Пречиста или Женска Богородица, обележено је црвеним словима у православном календару и спада у дванаест највећих хришћанских празника.

Обично се каже да је Ваведењем започето је искупљење људског рода. Њиме се славимо успомена на дан када је Богородица први пут уведена у храм Божји, у пратњи својих родитеља Јоакима и Ане.

 

По обећању да ће дете које им Господ подари посветити њему на службу, свети Јоаким и Ана довели су трогодишњу Марију у јерусалимски храм. На овај дан Девица се заветовала пред Богом и људима, а чинодејствовао је првосвештеник Захарије, отац светог Јована Претече. Богородица је у молитвама и посту, у храму остала до дванаесте године.

 

После смрти родитеља, Деву Марију су дали Јосифу, њеном рођаку из Назарета. У Јосифовом дому Пресвета Богородица Марија је и примила благовест од арханђела Гаврила да ће родити Сина Божјег.

 

Ваведење је и крсна слава бројних српских породица, као и храмовна слава српског манастира Хиландара на Светој Гори, задужбине Светог Симеона и његовог сина Светог Саве.

 

Претпоставља се да се овај велики хришћански празник слави од четвртог века, а писани трагови о његовом обележавању потичу из осмог века.

 

Народна веровања везана за Ваведење

На овај дан пост је обавезан јер Ваведење пада у време великог Божићног поста.

 

Осим тога, за овај велики празник везују се и бројна народна веровања и обичаји. Како се Богородица сматра заштитницом жена и породиља, многа су везана управо за то њено својство.

 

У таковским селима био је обичај да се после службе у цркви, свечано одевене и окићене цвећем, окупе све младе које су се те јесени удале. У неким селима жене које немају децу, одлазе у манастире и цркве, где се моле како би добиле пород, подсећа РТС.

 

Домаћице традиционално праве обилне трпезе у част овог празника. Посебна пажња се посвећује храни, верујући да ће она донети плодност и благостање у дом.

 

Део веровања везан је и за временске прилике, односно најаву тога каква ће бити предстојећа година. Понегде се верује да лепо време на Ваведење најављује добру летину.

 

Такође, каже се да ако на Ваведење пада киша биће родна година, а ако дува јак ветар неродна. Ако буде хладно и са снегом, следећа година биће блага и топла.