Какви савезници – такав и план, а ова (тобожња) америчко-немачка стратегија НАТО рата против Русије посредством Украјине почива на спознаји да тај рат до последњег Украјинца НАТО не може да добије.

О тој спознаји о непобедивости Русије, уосталом, сведочи и низ изненадних открића у западним медијима главног тока, поводом спектакуларне колико и крваве пропасти украјинске контраофанзиве, који ових дана обавештавају своје читаоце да је, на пример, Русија, пише „Економист“, супериорна у електронском ратовању против дронова а притом „нема много тога што Запад може или хоће да учини да би помогао Украјини“; или лондонски „Телеграф“ који објашњава „како је Запад изгубио трку у артиљеријским гранатама“ с Русијом и пита шта то значи за Украјину уз одговор који је жалосно очигледан; или пак „Фајненшел тајмс“ који увиђа да „проблем недостатка људства постаје најновији изазов за Украјину“, па ваљда зато „Гардијан“ истовремено открива да су власти у Кијеву почеле да приватизују регрутацију новог топовског меса коју намеравају да повере приватним фирмама које се баве ловом на људе за слање на фронт…

У таквом контексту, тиражни немачки таблоид „Билд“, уз оцену да „ствари делују суморно по Украјину“, указује да „руске снаге настављају да напредују на истоку земље“ и открива да се „иза затворених врата у Берлину и Вашингтону кују планови да се Украјина натера на преговоре с Русијом како би се рат зауставио на садашњим линијама фронта“. Што значи да је то и највише чему и једни и други и трећи могу да се надају.

Бела кућа и кабинет немачког канцелара, наводи даље „Билд“, међусобно се координишу након што су, „као највећи снабдевачи Украјине оружјем, одлучили да владу у Кијеву натерају на преговоре с Путиновим режимом тако што ће ограничити квалитет и квантитет својих испорука оружја“.

Из овога и следе план А и план Б. План А су примирје и мировни преговори Кијева и Москве. Док се алтернативни план Б, открива „Билд“ позивајући се на свој извор из немачке владе, своди на исто фактичко стање на терену. „Алтернатива преговорима, којој теже Берлин и Вашингтон“, открива поменути извор, „јесте замрзавање конфликта и без договора супротстављених страна… То би значило, чак и ако Зеленски и Путин не (желе да) разговарају један с другим, да би се линија контакта утврдила и постала затворена – као нова квази-граница Украјине и Русије,“ појашњава се. „То је исто као Минск, само без Минска’, каже инсајдер саркастично“, мислећи на оне споразуме с Кијевом за које су Ангела Меркел и Франсоа Оланд касније признали да су служили само за куповину времена како би се Украјина опремила за НАТО рат против Русије.

И Берлин и Вашингтон нашли су за сходно да се огласе поводом тврдњи које је изнео „Билд“. Веома интересантна реакција: тврдње су оповргли тако што су практично потврдили оно што је навео немачки лист, што деманти, ако је то уопште деманти, чини сасвим неуверљивим.

Немачка влада је, наиме, у свом одговору навела да „Украјина мора да дефинише своје војне и политичке циљеве“, те да „само Украјина може да одреди датум почетка мировних преговора“, док је помоћник америчког државног секретара Џејмс О’Брајен на исти начин нагласио да је Америка „одувек говорила да ово питање треба Украјина да реши“.

Али управо то каже и „Билд“, објашњавајући да је ово саставни део циничне америчко-немачке излазне стратегије. „Ни канцелар Олаф Шолц ни председник САД Џо Бајден не желе директно да позову председника Украјине Владимира Зеленског да будући статус окупираних територија регулише за преговарачким столом“, објашњава се. „Зеленски треба сам да схвати да овако више не иде, каже инсајдер из немачке владе. ’Он треба да се на основу своје слободне воље обрати свом народу и да му објасни да преговори морају да се спроведу.“

Док су му савезници ту да му објасне како тачно гласи та његова слободна воља; с таквим савезницима, шта ће му непријатељи.

Све ове пак тврдње „Билда“, укључујући и необичне демантије којима је у ствари потврђено оно што је демантовано, утолико су уверљивији што је практично све то исто већ открио амерички Ен-Би-Си почетком новембра, обелоданивши да су „амерички и европски званичници отворили питање преговора“, што „укључује и скицу онога чега би Украјина морала да се одрекне како би постигла договор са Русијом“.

Деликатни разговори одвијају се у тишини, навела је америчка ТВ мрежа позивајући се на једног вишег актуелног америчког званичника и једног бившег који је упознат с детаљима тих разговора који су покренути због неуспеха украјинске контраофанзиве и бриге око способности НАТО савезника да наставе да снабдевају Украјину оружјем и новцем, уз рат Израела и Хамаса који је све те проблеме и додатно истакао. „Званичници незванично кажу да Украјина вероватно има само до краја године или мало иза тога оно што јој је потребно. После тога хитни разговори о мировним преговорима морају да почну. Званичници САД поделили су своје мишљење о таквом распореду са европским званичницима“, пренео је Ен-Би-Си.

Да ли ће НАТО натерати Кијев на преговоре с Москвом, након што је минирао те преговоре пре годину и по дана? Да ли Москва има потребу за таквим преговорима? И каква би замка у томе могла да се крије?

О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ разговарали генерал-мајор у пензији Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума, и новинар и социолог Слободан Рељић.