Кецмановић: Кад би Шмиту упалило све што је наумио, био би у рушењу Дејтонске БиХ успјешнији од свих шест в.п. заједно

ИАКО је благовремено послао редовни шестомјесечни извјештај в.п. о стању у БиХ, Шмит се није појавио на сједници СБ УН.

Он је то објаснио као своју личну одлуку да не иде, што је тешко повјеровати зато што се позиви на тако важно мјесто не отказују, као и зато што је имао обавезу да писани извјештај усмено брани.

Питање је да ли је уопште позван или му је отказано.

Да ли су амбасадори западних земаља сталних чланица процијенили да је вријеме да престану са лакрдијом лажног в.п.? Или је сам Кристијан Шмит схватио да је његово лажно представљање не само недостојно него и бескорисно?

Или су и они и он хтјели да избјегну контраизвјештај Српске у коме се поново отвара поблем Шмитовог статуса?

Не, ни једно ни друго ни треће или све помало!

Они одтамо су му јавили да не долази јер им, поред узмицања у Украјини и невоља на Блиском истоку, само још треба Шмит са проблемима које је сам изазвао у БиХ.

Руски амабасадор при УН Небензја биће ионако у прилици да им натрља нос већ поводом прва два глобална неуспјеха и не треба им још и овај трећи, локални. Не само на засједању СБ него и уживо, гдје је измишљени и умишљени в.п., свјестан да му сат откуцава, кренуо на све или ништа.

Када би Шмиту упалило све што је наумио, био би у рушењу Дејтонске БиХ успјешнији него свих шест регуларних в.п. заједно.

Они су отимали од РС надлежности, мало помало, а он све одједном, и то без мандата СБ УН.

Дотјерао је дотле да са њим у РС нико неће да разговара зато што никог није успио да убиједи да је в.п. УН у БиХ.

Није му помогло ни што га је Вучић, на молбу Меркелове, једнакратно ословио као в.п., ни то што је Гутереш сакрио записник са сједнице на којој је остао само пропали кандидат за в.п., па ни то што су у Сарајеву прећуткивали да је пријављен само као њемачки дипломата.

Иако данас више нико нема илузије о етичким перформансама савремених западних политичара, који анонимно и прећутно стоје иза Шмита, ипак сумњам да би се чак и Тони Блер, који је лагањем о Садамовом тајном оружју дао алиби за уништење Ирака, лажно представио као в.п. УН у БиХ. Тони је интелигентан, његове лажи су откривене накнадно, тек пошто су Американци упали у Багдад и више им нису ни требале као повод за агресију.

А Крис (Шмит)? – Он је слагао да је в.п. претходно и прије него што је стигао у БиХ и лаж понавља са германском дисциплином и упорношћу. И да су му, рецимо, одозго рекли да је Наполеон Бонапарта, он био навукао чизме и са маршалском палицом, преко Козје ћуприје, дојахао на Башчаршију и, умјесто на бонска, позивао би се на императорска овлашћења.

Матор човјек, са министарском референцом у једној озбиљној европској држави, несуђени кандидат те земље за в.п. испред УН, а лаже наивно као дијете. И још се у ту лаж толико уживио да на локалне демократски изабране политичаре виче, лупа шакама о говорницу, назива их мајмунима, пријети им, судски их гони зато што га не слушају, умјесто они њега због лажног представљања.

Допринијела је томе и подршка сарајевске махале: „Ако не ваља каурима, нама, богме, ваља, па макар и не био в.п. Дохака ли Додику, опростићемо Американцима што млаве браћу муслимане у Гази. Ако га каури у СБ неће за в.п., ми ћемо га за хаџију.“

Довољно да Шмит повјерује да је колонијални протектор.

Невјероватан морално-психолошки лик, који ће бити изучаван као трагикомична појава у политичкој историји БиХ.

Но, и такав какав је, Шмит је у нечему ипак успио у Босни?

Свакако не као в.п., јер он то није, без обзира на то што га неки тако титулишу. Успио је као скандал-мајстор: он, наиме, није само скандалозна појава него и генератор скандалозних одлука које га држе у центру пажње. Напросто, можете да га игноришете у пола БиХ, можете да поништите све његове одлуке, можете да му откажете све службене контакте, али не можете да не реагујете на све његове провокације, попут оне да ентитетске границе не постоје.

Али, ево како у интервјуу сарајевском „Ослобођењу“ од 17.09.2023. своју позицију у БиХ објашњава сам Шмит.

„Ово је као позориште. Ово је као да мајмуни наступају у циркусу. Ја сам акредитовани дипломата. Можда у Бањалуци не виде то тако, али то ме уопште не занима. ЕУ је јако иритирана. Ако се одигравају овакве глупости, то не води БиХ ка чланству у ЕУ. Ја сам увијек спреман на шалу. Међутим, не могу се глупости ваљати једна за другом. Требало би да разговарамо пристојно, као људи. Додик вара људе зато што износи лажне тврдње. Он не зна колико подршке добијам из Републике Српске, јер људи тамо желе разумну политику а не циркус.“

„Мајмуни у циркусу“!?

Упркос свему, невјероватно је да њемачки дипломата српске политичаре пореди са мајмунима, а ако је пак мислио на себе, претјерао је у самокритици.

„Политички циркус“ можда и може, али питање је ко су продуцент, режисер, глумац, а ко публика.

Позивајући се, овом приликом, на своју „дипломатску акредитацију“, Шмит и сам индиректно признаје да није в.п. Он заиста, посједује акредитацију њемачког дипломате, али не и акредитацију УН. Дакле, представља само једну од стотинак чланица УН, што није ситна разлика.

А онда Шмит каже: „Можда то неки у Бањалуци то тако не виде, али то ме уопште не занима.“

Прво, није тачно да у Бањалуци тако то не виде само неки, него не виде ни предсједник, ни парламент, ни влада, ни медији, ни јавност у Српској. И, друго, Шмит покушава да своје лажно представљање прикаже као ствар субјективне перцепције, па неко види да он није в.п., а неки да јесте.

Дошао је у туђу земљу чији представници су по Дејтону требало да учествују у фази кандидовања за в.п., а он каже да га баш брига шта они мисле. Чак су и СС генерали у НДХ слали извјештаје у Берлин о реакцијама окупираног народа, а Шмита се не тиче.

Затим, у сљедећа два реда цитираног пасуса, Шмит каже: „ЕУ је јако иритирана. Ако се одигравају овакве глупости, то не води БиХ ка чланству у ЕУ“. Срби нису марљиви и педантни као Нијемци, али нису ни глупи, и знају да је чланство у ЕУ ем на врби свирала, ем подразумијева јединствену Босну, што значи БиХ без Српске.

Упркос новим охрабрењима Брисела, посљедње анкете показују да у РС никад није било мање расположење за евроатлантске интеграције.

Шмит наставља како је „увијек спреман на шалу“, али да „не треба ваљати глупости“, него „разговарати пристојно као људи“.

Тог политички коректног, дипломатског говора у коме вас убјеђују да је црно бијело, а бијело црно и покушавају да вас намагрче у вашем интересу – Додик се наслушао. На у целофан упаковани западни безобразлук одговарао је крајишким псовкама илити „запаљивом реториком“.

А да је Шмит „увијек спреман на шалу“, једино није спорно. Он је и сам једна велика шала колективног Запада у БиХ. Неукусна, чак црнохуморна.

На Шмитово завршно „Додик вара људе зато што износи лажне податке“, клинци би одговорили „Ама, види ко ми то каже!“

И на крају Шмитов крешчендо: „Додик не зна колико подршке ја добијам и из Републике Српске!“ Не зна Додик, али не знају ни други. Биће да је то нека тајна љубав, коју крију и Шмит и његови анонимни обожаваоци.

Ономад за Телеринг РТРС вели: „Ја хоћу са свима да разговарам, проблем је што Додик неће са мном“. Да сам на Додиковин мјесту, ја бих га примио под условом да се поштено најави као њемачки дипломата. Не знам само шта би му то вриједило јер из игре су га избациле Русија и Кина у СБ УН, а тамо га више неће ни позивати нити читати његове извјештаје.

Неће га ни смијенити, јер га нису ни изабрали.