Александар Павић: Новопазарски отпор западном лицемерју

„Оно што ја видим је да цео свет се поларизује на зло и на добро, а бољи део света на челу је са слободарском Русијом, казао је недавно за РТ Балкан Сеад, власник кафића у центру Новог Пазара.“

„Просто је… Треба ли куповином западних производа па и ’кока-коле’ да им стварамо профит, да им правимо новац којим ће они куповати оружје којим ће убијати нашу децу, нашу браћу и сестре. Све њихово треба бојкотовати“, поручује Сенада, такође из Новог Пазара.

„Држава је суздржана, али Вељко из Рашке није“, писало је на транспаренту истакнутом на митингу подршке палестинском народу у том граду ових дана.

„Ово у правом смислу постаје цивилизацијско питање, не треба га везивати за једну религију, за једну веру. У Гази је порушена најстарија црква из 4. столећа, најстарија џамија из 7. столећа. Да ли су они који су били у цркви припадници Хамаса? Они који су били у џамији?“, пита се председник Мешихата ИЗ у Србији, муфтија Мевлуд Дудић.

„Будући отпор сотони“ лежи у заједништву, то јест духовном уједињењу православних хришћана и муслимана, изјавио је председник Академије наука Чеченије Џамбулат Умаров у београдском Руском дому приликом представљања своје књиге „Фактор КРА – Антитерор“ средином априла ове године.

На тој истој промоцији, Умаров је прочитао и поруку лидера Чеченије Рамзана Кадирова Србима, у којој је, између осталог, поручио и ово: „Надам се да ћете, поучени искуством из наше земље, учинити све да се никада не догоди да две највеће конфесије у вашој земљи дођу до сукоба, а то су православно хришћанство и ислам.“

Не морају и не треба православци никада да постану муслимани, нити муслимани православци. Пуна истина о нашим верама биће откривена чак и онима који не верују на Судњи дан. Али је чињеница да су муфтија Дудић и горе наведени Сеад из Новог Пазара чисто и јасно дефинисали главни сукоб данашњице – између добра и зла, између цивилизације и њене супротности. Они који то препознају, могу и треба да се нађу на истој страни.

Како уопште више може да се прихвата одвратни западни дупли стандард по којем се могу, с једне стране, без икаквих доказа лансирати најразорније оптужбе и војне агресије на рачун западних непријатеља, а с друге стране не само толерисати, него и отворено подржавати масовно убиство цивила који израелске оружане снаге сада спроводе у Гази.

Зашто би Србија икада више прихватала било какву западну неоколонијалну политику на нашим просторима, засновану на фантастичним медијским лажима које су на рачун Срба, Србије и Републике Српске западни медији лансирали током грађанских ратова у бившој СФРЈ током 1990-их?

И није само реч о томе што су те оптужбе лажне, већ и о томе да данашњи Запад, на примеру Газе и злочиначког третмана Палестинаца уопште, показује спремност не само да ћути већ и да активно подржава истинске злочине над цивилима, истинске ратне злочине, истинско етничко чишћење.

Чак и да се десио „геноцид“ у Сребреници по западној верзији – а није… Чак и да су Срби покушали да протерају све косовске Арбанасе са територије Косова и Метохије – а нису…

Данашња суштински некритичка западна подршка немилосрдном уништавању цивилних циљева – људских и материјалних – одузима право Западу за сва времена да моралише било коме у свету на тему геноцида – или било чега другог.

А с обзиром на раније почињене, праве западне геноциде широм света, на америчком континенту, у Африци и Азији, то право никад и нису имали. Српски речено – они би требало да се покрију ушима и да никад више не проговоре.

Битан, можда и најбитнији део западне политике притискања и гушења Републике Српске заснован је на лажи о сребреничком „геноциду“. Исто важи за Србију када је реч о Косову и Метохији. Они желе да нам наметну лаж као истину, да бисмо прихватили њихове лажи о нама самима и (коначно, што се њих тиче) њихову перманентну улогу наших тутора на путу за „бољи живот“ који, пословично, само што није. (А да ли је тај „бољи живот“ вредан наше интернализације њихових лажи о нама, и нашег ћутања на истинске геноциде иза којих стоји Запад?)

Њима је било потребно да се поставе као да су изнад нас да би „омекшали“ нашу јавност и олакшали прихватање њихових погубних диктата од стране разних београдских политичара и власти. Да би они били „добри“, ми смо морали да будемо представљени као ”веома лоши”.

Међутим, пример бруталног израелског гажења Газе – за оне којима је такав пример уопште био потребан – јасно обелодањује да је статус „веома лоших“ резервисан искључиво за америчке непријатеље, док пријатељи могу да раде шта хоће.

Ми том свету не само да не припадамо – него једноставно не смемо да припадамо. Најпре зато што је лицемеран, и то на начин који вређа интелигенцију.

А и зато што, по речима Сеада, „бољи део света“ предводи слободарска Русија. Коначно – зашто то може отворено да говори Сеад из Новог Пазара, док је званични Београд уздржан чак и по питању тражења прекида ватре у Гази?