Путoвање Тазаром: Зашто Запад не може да парира развојним пројектима Истока

Иницијатива Појас и пут је кључни фактор у глобализацији Кине усред таласа антиглобализације на Западу. Акциони план има осам тачака, уз нагласак на финансирању „малих и лепих“ пројеката за побољшање животних услова у земљама у развоју

Када је Камала Харис раније ове године посетила Замбију, председавајућа Социјалистичке партије те афричке државе приметила je: „Заменица команданта Сједињених Држава стигла на аеродром који је изградила Кина, возила се путевима које је такође изградила Кина и обратила се становништву Замбије из институције коју им је на поклон изградила Кина. Па опет, потпредседница Сједињених Држава је Замбијцима саветовала да не сарађују са Кином.“

Ироничан, заједљив и духовит коментар ме је подсетио да су ми међу првим по доласку у Замбију, у јануару 1978, западне колеге казале: „Морате да се возите Тазаром“. Тазара, скраћеница за „Железница Танзаније и Замбије“, двеју великих суседних земаља на истоку и југу Африке, била је први и до сада најзначајнији инфраструктурни пројекат Народне Републике Кине на другом, и по пространству и по броју становника, континенту на свету.

Тазара је грађена између 1970. и 1975. у вредности од око милијарду јуана (милијарде америчких долара по данашњим вредностима), уз бескаматни кредит. Око 50.000 кинеских радника помогло је у изградњи 1.860 километара железничких пруга од замбијског Копербелта (Бакарног појаса) до луке у танзанијском главном граду Дар ес Саламу на Индијском океану. Током радова на „Великој прузи слободе“ живот је изгубило више од 160 градитеља, укључујући 69 кинеских држављана, у несрећама на градилишту, нападима дивљих животиња или болестима попут маларије.

Важан симбол

Тазара остаје важан симбол за све три земље, јер је грађена у време када су тек ослобођене државе на југу Африке тражиле нове могућности превоза и развоја које би биле алтернативе наслеђеним колонијалним путевима. Тазара је имала велики политички значај и симболику јер је НР Кина финансирала подухват, мада се најмногољуднија држава на свету суочавала са финансијским тешкоћама и тек излазила из бурних година Културне револуције.

Железничка пруга је постала камен темељац развоја тесних политичких, привредних и културних веза НР Кине са Африком. Повезивање Кине са скупим симболом модерности и данас казује да је та држава деценијама поуздан пријатељ Африке. Улогу Кине у изградњи Тазаре и данас високо цене афричке елите и обични грађани, и један је од разлога сталне подршке коју Пекинг ужива у многим главним градовима на континенту.

Тазара је свету показала да Кина и афричке земље – упркос њиховим значајним развојним разликама – могу финансирати, градити и управљати логистички сложеним инфраструктурним пројектом. То је било, и вероватно остаје до данас, оличење онда сарадње Југ-Југ, а данас Глобалног Југа.

Акциони план од осам тачака

На тек завршеном међународном форуму у Пекингу поводом 10. годишњице иницијативе „Појаса и пута“ (ИПП), кинески лидер Си Ђинпинг је пред делегацијама око 150 држава и 40 међународних организација указао да ће званични Пекинг остати на курсу развоја Глобалног југа. Обећао је да ће у наредних пет година бити додељено 780 милијарди јуана (107 милијарди америчких долара), у складу са обавезама датим за исти временски оквир и 2017. године.

Овај потез показао је да пројекат остаје централни у својој геополитичкој визији и уско повезује развој НР Кине са економијама у развоју. Према домаћим аналитичарима, ИПП је кључни фактор у глобализацији Кине усред таласа антиглобализације на Западу.

„Доживљавање развоја других народа као претње или прихватање економске међузависности као ризика, неће побољшати нечији сопствени живот или убрзати нечији развој“, поручио је председник Си.

Си је представио акциони план од осам тачака у коме је нагласак на финансирању „малих и лепих“ пројеката за побољшање животних услова у земљама у развоју у поређењу са великим пројектима из претходних година. Обећао је, такође, да ће Кина подржати отворену глобалну економију, подстаћи трговину робом и услугама, промовисати дигиталну економију, уклонити сва ограничења приступа страним улагањима у производни сектор у НР Кини и помоћи еколошком развоју.

Кинески министар спољних послова Ванг Ји рекао је да је земља спремна да сарађује са другим развојним пројектима, укључујући Партнерство за глобалну инфраструктуру и инвестиције о коме је причала Група седам (Г7) највећих привреда Запада. Ванг је додао да је „најамбициознија визија“ уједињење са другим земљама ради модернизације света. Такође је рекао да је догађај послао јасан сигнал подршке отворености и сарадњи, пред „менталитетом хладног рата и блоковском конфронтацијом“.

Утисак је и међу појединим аналитичарима у развијеним земљама, да НР Кина много боље од Запада схвата да је за Глобални југ најважнији виталан економски развој. Чини се како кинеска стратегија економски, технолошки и дипломатски надмашује САД и чини је пожељнијим партнером за земље Глобалног југа нудећи им инфраструктуру (ИПП), технологију (Дигитални пут свиле) и тржишта (у форми стратешког економског партнерства).

Глобална мрежа

Према кинеским показатељима, ИПП додаје између 1,2 и 3,4 одсто стварног бруто друштвеног производа (БДП) земљама дуж руте. Ново истраживање је показало да НР Кина у Африци, најмање развијеном континенту, углавном улаже у развој инфраструктуре и доноси солидне користи и напредак многим земљама.

Финансирање је усредсређено на афричке земље са ниским и нижим средњим приходима, а циљеви су најспорија развојна подручја која елиминишу „уска грла“ у том делу света. Кинеска политика у Африци је у складу са циљевима одрживог развоја Уједињених нација.

Супротно томе, оцењују и поједини западни коментатори, САД нуде земљама у развоју војне пактове да се супротставе Кини. Водећа сила света је превише протекционистичка да би Глобалном југу пружила слободну трговину, сувише ускогруда да би подстакла америчке инвестиције и превише шкрта да би понудила више помоћи.

Поврх свега, како је коментарисао популарни кинески новинар Ху Ђин, док из Пекинга позивају све земље да се придруже глобалном развоју, САД подржавају два рата, у Украјини и у израелско-палестинским сукобима. „Кина шаље инжењерске бригаде и опрему у различите делове света, док САД распоређују оружане снаге“, написао је Ху који је каријеру градио и многим извештајима са ратишта у бившој Југославији деведесетих.

Сигурно и зато је ИПП данас глобална мрежа. НР Кина сарађује са свим земљама света (275 амбасада, конзулата и сталних мисија у 171 држави и при међународним организацијама, највише на свету), а ИПП је највећа платформа за консултације, изградњу и сарадњу на планети.

Два према један

Званичне документе о сарадњи у оквиру ИПП су са НР Кином потписале 154 државе. Лакше би било набројати које то нису учиниле. У Централној и у Југоисточној Азији, све државе сматрају се чланицама. Истичу се региони подсахарске Африке, Блиског истока и Северне Африке, где је више од 90 одсто земаља потписало споразуме о стратешком партнерству са Кином. Чланице ИПП могу се наћи широм пацифичких острва, Централне и Јужне Америке…

Будући да је ИПП повезана са уносним понудама за финансирање инфраструктуре по државама чланицама, снажна је веза између националног богатства и чланства у иницијативи. Стопа чланства земаља са вишим средњим приходима је 79 одсто. Још је виша међу земљама са нижим средњим и ниским приходима, преко 90 посто.

Eиддejт, амерички институт који прати финансије податке о развоју, утврдио је да НР Кина улаже више од САД у односу два према један на финансирање међународног развоја. Преокрет у билансу глобалне помоћи у великој мери се догодио после покретања ИПП 2013.

Раст ИПП побија све алармистичке представе у водећим западним медијима (који иду чак насупрот и властитим академским институцијама) о „дужничкој замци“ у сарадњи са НР Кином. Тежња земаља за сарадњу са Кином надмашује њихове евентуалне зазоре. Досег ИПП данас је важан показатељ да велика већина земаља света није заинтересована за „одвајање“ од Кине или „смањивање ризика“ у сарадњи са водећом привредном силом света што заговарају на Западу.

Случајно, самит у Пекингу је одржан седмицу после разбуктавања сукоба на Блиском истоку, који је показао све дубљу поделу између Глобалног југа (не само исламског света) и Запада. Белодана је растућа изолација Запада – док је светска већина заузета пословима развоја у Пекингу, Запад грчевито покушава да подржи једну страну у сукобу.

Осећајући „дух времена“, премијер Мађарске Виктор Орбан казао је у Пекингу како је Запад изгубио конкурентне предности, а економија Истока је значајно ојачала, па би Европа требало да прошири везе са земљама Азије. Орбан је упозорио да је су европске земље, прекидајући односе са Русијом услед сукоба у Украјини, направиле корак ка блокирању глобалних економских веза, а сада желе да иду и даље и изолују своје економије од Кине.

„Европа се суочава са дилемом да блокира глобалну економију или да се такмичи, да буде протекциониста или да тражи могућности за сарадњу и комуникацију које нова ера пружа“, сматра Орбан.