„Човеколике животиње“, рекао је израелски министар одбране. И видимо на снимцима: да, нека врста правог старозаветног зверства и дивљаштва.
Али ево о чему размишљам. Ти си, на пример, момчић из Газе, осми син у породици. Храна долази или од оскудних прихода родитеља, који преживљавају од неких чудних послова, или од хуманитарне помоћи која се дели по џамијама. Одећа – преостала од старије браће. Образовање – никакво; добро је ако умеш да читаш. Никаквих шанси у животу, ни за шта, никад. С једне стране је море, а са друге три стране – ограда. Рођен си и одрастао на том парченцету земље, и никад ниси видео ништа друго, осим на ТВ-у.
А иза ограде, буквално неколико километара, одржава се музички фестивал на који долазе богати белци да плешу и да се забављају. Паркинг пун аутомобила. Жене су лепе, полуголе. Сви они тамо, иза ограде, никад нису имали проблема са храном, одећом, путовањима или будућношћу. Иза њих стоје најбогатије и најразвијеније земље на свету, где имају све: новац, моћ, оружје, било који начин живота по избору. А све што сте чули од старијих: тако је јер су нам некад давно насилно узели нашу земљу, затворили нас иза ове ограде и бомбардују нас с времена на време, да би нас застрашили. А уз то, они су кафири, неверници – тако су рекли у џамији, тако углавном кажу старији. И још, убили су ујака Алија, у суседству, као и двоје рођака и млађу сестру која је била у кући на коју је пала бомба из њиховог авиона.
Па, како ћеш се ти понашати ако изненада испузиш иза те ограде са нечим што сече или пуца у твојим рукама? Генерално – јасно је како, без опција.
И шта се из свега овога може закључити? Да, гледајући из „цивилизације“, они су просто животиње, а не људи. Али ко је и зашто створио овај „зверињак“?
(Телеграм канал А. Чадајева; превео Ж. Никчевић)