Један од Шмитових највећих скандала: Покушао да рехабилитује нацистичког пилота?

Ове године у марту немачка државна телевизија ЗДФ објавила је прилог о Кристијану Шмиту који је био критичке природе, са посебним освртом на његову оријентацију ка нацистичком наслеђу

Политичку каријеру Кристијана Шмита обележили су бројни скандали, а његови противници подсећају да је место министра пољопривреде изгубио због скандала са одобравањем употребе пестицида.

Ипак, највећи скандал, који је касније заташкан, био је 2007. године, када је као државни секретар за одбрану покушао да рехабилитује нацистичког пилота Вернера Молдерса, објавио је Центар за друштвено-политичка истраживања Републике Српске, преноси РТРС.

Ове године, у марту немачка државна телевизија ЗДФ објавила је прилог о Шмиту који је био критичке природе, са посебним освртом на његову оријентацију ка нацистичком наслеђу. У овој емисији приказан је видео када Шмит полаже венце нацистичким војницима Вермахта који су били у саставу СС 1. брдске дивизије. Униформе које су ношене овом приликом су из времена нацистичке Немачке.

Немачки часопис „Контрасте“ писао је да је немачки министар одбране Петер Штрук 2005. године забранио да једна јединица ваздухопловства носи име по Молдерсу, подсетио је ЦДПИ у материјалима које је објавио на свом сајту.

Две године након тога Шмит је покренуо иницијативу за рехабилитацију овог пилота Луфтвафеа, ратног ваздухопловства нацистичког немачког Вермахта.

Према немачком часопису „Контрасте“, Молдерс је био једна од познатих личности „Трећег рајха“ захваљујући, између осталог, веома блиским везама са шефом нацистичког ваздухопловства и једним од првих Хитлерових сарадника Херманом Герингом.

Према „Контрастеу“, Молдерс се борио на страни нациста у Другом светском рату, као и раније у Шпанском грађанском рату као добровољац. Био је припадник злогласне Легије Кондор, током чијег бомбардовања је убијено на хиљаде цивила. Сам Хитлер му је доделио највиша одликовања, а после смрти проглашен је за „хероја националсоцијализма“.

Упркос свему томе, Шмит је стао у одбрану нацистичког хероја Молдерса, рекавши на телевизији да нацистички пилот „нема смеђе флеке на прслуку“. Немачка јавност је тада бурно реаговала, подсећајући да је у злочинима учествовала и Легија Кондор, којој је припадао Молдерс.

Залагањем за нацистичког хероја Молдерса, Шмит је, писао је магазин „Контрасте“, прекршио резолуцију Бундестага у којој је писало да се припадницима Легије Кондор неће додељивати одликовања.

Између осталих, реаговао је и историчар Детлеф Балд који је истакао да је Молдерс изградио каријеру као верна карика у националсоцијалистичком ланцу и да је као пилот учествовао у нацистичком бомбардовању Лондона и Денкерка.

Шмит је тврдио да нацистички херој Молдерс нема никакве везе са нацистичком идеологијом, што је историчар Балд демантовао, рекавши да су Шмитове тврдње лажне и веома опасне, јер је Молдерс био активни пропагатор националсоцијализма и да се никада није дистанцирао од пројекта истребљења Јевреја.

Магазин „Контрасте“ је тада оценио да је веома опасно што Шмит у име Министарства одбране покушава да рехабилитује нацистичког хероја, пилота Молдерса и икону десничарских екстремиста у Бундесверу.

Молдерс је први пилот у историји ваздухопловства који је забележио 100 победа из ваздуха. Нема података да је учествовао у бомбардовању Југославије.

Немачки посланик Грегор Гизи са групом посланика из политичке партије „Дер Линке“ се 2006. године обратио немачком парламенту писмом и питањима у вези са Шмитом и његовом одбраном нацистичког хероја Вернера Молдерса.

Поред осталих аргумената, у писму се помиње и да је Шмит члан „Kameradenkreises der Gebirgstruppe“, што би се у слободном преводу могло описати као „Круг припадника друштва брдских трупа“, чији је вођа био нацистички СС генерал Хуберт Ланц, кога се ова организација није одрекла ни до данас.

Октобра 1940. Ланц је преузео је команду над 1. брдском дивизијом, која је била намењена за операцију Феликс, напад на Гибралтар. Ова операција је отказана и дивизија је пребачена на исток где је у саставу 2. армије учествовала у инвазији на Југославију априла 1941. године.

После рата суђено му је за ратне злочине и осуђен је у случају Југоисток, тачније за више злочина јединица под његовом командом на Балкану. Осуђени злочинац је на слободи већ од 1951. године.

У периоду од 18. јула 1947. до 18. фебруара 1948. одиграло се најзначајније суђење за Југославију. Радило се о групи од 12 оптужених немачких команданата који су једно време служили на Балкану.

Суђење је трајало 117 дана и за то време је прочитано 1.025 докумената и саслушано 678 сведока те сачињен транскрипт на 9.556 страница.

Нацистички злочинац Беме је извршио самоубиство пре изручења Југославији од стране савезника.

Нациста Хуберт Ланц је и сам сведочио о геноциду у НДХ: „На нашој страни војују добровољачки батаљони домаћих муслимана, који горе од жеље да се освете комунистима за убиства и паљевине, који, из чистог фанатизма, начинише у њиховим седиштима. Појављују се слике великог ужаса, ван могућности представе цивилизованих људи…“

Тако је изгледала „хрватска“, „независна“ „држава“ у средини свога кратког живота.

Нацистички херој генерал Едвард Дитл

Хитлер је 1. јула 1944. године државном церемонијом у Палати Клесхајм одао почаст генералу брдске пешадије Едварду Дитлу, који је погинуо у авионској несрећи.

Као војник Рајхсвера, Дитл се већ придружио претходној групи НСДАП-а, ДАП-у, у Минхену јануара 1919. године. Током Хитлеровог пуча 1923. стајао је уз Националсоцијалистички стрељачки пук којим је командовао. Нацистичка пропагандна машина учинила је нацистичког генерала Дитла, поред Ромела, најпопуларнијим војником Вермахта.

„Круг припадника друштва брдских трупа“, који је званично основан на прелазу 1951/52. година, већ је у првим бројевима часописа својих чланова одао почасну успомену на наци-генерала Едуарда Дитла.

Године 1964, под савезним министром одбране фон Хаселом, донесена је одлука да се имању Бундесвера у Фисену да име „Касарна генерала Дитла“. Са традиционалном уредбом, војни објекти су могли да буду именовани „по личностима које су биле примерне у ставу и учинку“.

Требало је да прође 30 година да би дошло до промене због све већих протеста због пронацистичких комеморација, чему је допринело и обновљено планирање распоређивања јединица брдске пешадије у бившој Југославији деведесетих.

Све ово је осигурало затварање касарне „Генерал Дитл“ у Фусену и касарне „Генерал Лудвиг Кублер“ у Митенвалду, које су крајем 1995. преименоване.

Тим поводом генерал брдске пешадије Рајнер Јунг изјавио је: „Дитл се не може оптужити ни за шта осим да је био одан Хитлеров следбеник“ /Дие Велт, 8. јун 1995″.

Након уједињења две немачке државе, требало је да дође до обнове надоградње брдских пешадијских јединица стационираних у војном центру Митенвалд и у политичком и у логистичком смислу.

Крајем 1991. канцелар Хелмут Кол је у личном писму уверио „Круг припадника друштва брдских трупа“ да ће „брдске трупе такође заузети истакнуто место у новој структури Бундесвера /Немачке армије/“. Према Колу, ово нуди „шансу … да се настави са опробаним традицијама и да се одржи дух брдских трупа“.

Ако се погледа на последњу деценију, брдске пешадијске јединице се могу похвалити да су готово увек међу првим оперативним јединицама које савезна влада Немачке уводи у нове ратне операције. Тако је њихов пут био преко Сомалије, Авганистана па до Југославије.

Током НАТО агресије на Србију немачке брдске трупе поново делују на српским територијама, конкретно на Косову и Метохији: Први пут од Другог светског рата немачки војник је издао наређење /у Призрену/.

„Отворити ватру на особу у борби“, преноси новински магазин „Дер шпигл“.

Били су то војници из 571. брдског пешадијског батаљона из Шнеберга/Саксоније, који су основали официри Митенвалда након поновног уједињења.

У Србе Жарка Андријевића и Славка Веселиновића у Призрену испаљено је више од 200 метака од немачких припадника 571. брдско пешадијског батаљона.

Рат на Косову и Метохији је, такође, довео до нових почасти за још једног војника припадника брдске дивизије: генерал Клаус Рајнхард, који је дошао из Митенвалда, постао је командант НАТО-а на Балкану. У том својству он се тада појавио пред 6.000 слушалаца на Хохер Брендтену.

Он је на питање зашто су „брдске трупе увек присутне у иностраним мисијама немачке војске“ одговорио да су брдске трупе Бундесвера биле изграђене и духовно оријентисане од људи који су, као команданти, командири чета и наредници чета, из прве руке искусили и пропатили страшно искуство рата и диктатуре, а с друге стране „илустровали безвременске војне вредности као што је дужност, лојалност, храброст и другарство“.

Рајнхард је рекао да су ти људи „били су узори и представљају читаву генерацију војника Вермахта који су пренели координатни систем свог система вредности на следећу генерацију и наравно заслужили поштовање“.

Члан немачке партије ЦСУ Кристијан Шмит заступа интересе организације „Круг припадника друштва брдских трупа“ и њихових другова у Бундестагу.

Крајем маја 2006. године, као парламентарни државни секретар у Савезном министарству одбране, одговорио је у име савезне владе на упит посланика ПДС Јелпкеа у вези са односом Бундесвера и ове организације једноставном изјавом: „Круг припадника друштва брдских трупа“ заступа основни политички став о вредностима и циљевима нашег уставног поретка.

Сарадња Бундесвера и организације „Круг припадника друштва брдских трупа“, као и учешће војника Бундесвера у такозваној Брендтеновој прослави, дакле, нису спорни. Војник Бундесвера Шмит, који је служио у првој брдској дивизији, и сам је члан организације „Круг припадника друштва брдских трупа“. Сваке године на традиционалном састанку организације „Круг припадника друштва брдских трупа“ који се одржава у Митенвалду, сећају се мртвих другова у званичном присуству припадника Бундесвера у униформи.

„Брдске трупе немају злочиначку прошлост“

Државни секретар за одбрану Кристијан Шмит је неистинито одговарао на питања посланика Бундестага о традицији Вермахта која се одржава у част брдским трупама речима: „Брдске трупе немају злочиначку прошлост“.

Тако се дешава да полиција и правосуђе не предузимају мере против озбиљно инкриминисаних ветерана Вермахта, већ против представника традиционалне организације жртава, Удружења прогоњених нацистичким режимом – Удружења антифашиста.

Баварски министар науке Томас Гопел и државни секретар Шмит 2007. године, обележили су годишњицу у Митенвелду заједно са ратним злочинцем Јозефом Шонграбером, бившим командантом немачког брдског пјешадијског батаљона.

У септембру 2006. године, овај нацистички злочинац Јозеф Шонграбер осуђен је у одсуству на доживотну затворску казну од стране војног суда у Ла Специји због масакра у Фалкано ди Кортони у Италији. Његова јединица је затворила 15 цивила у сеоску кућу и разнела је. Погинули су сви у кући осим 15-годишњег дечака. Пресуда на доживотну казну затвора потврђена је 2009. године.

Сарадници Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске у свом тексту закључују да је Шмит, као бивши припадник наведене брдске дивизије те бивши државни секретар и каснији члан организације „Круг припадника друштва брдских трупа“ (која отворено, упорно и систематично протежира нацистичке „угледне“ хероје), неко ко је заступао интересе исте дивизије и који ју је свесрдно бранио, те да Шмит очигледно има исти задатак као својевремено његов партијски колега министар Штраус.

Са том позадином Шмит је у свом политичком деловању покренуо процес рехабилитације „угледног“ нацистичког хероја Вернера Молдерса, пилота Вермахта, кога је одликовао Хитлер, пише у тексту, који преноси РТРС.

У закључку се истиче да је идеолошки и политички дискурс Шмита окренут ка одржавању нацистичких традиција Вермахта, те удруженом и систематичном политичком деловању са поштоваоцима нацистичких злочинаца и рехабилитацији оних које су Хитлер и нацистичка Немачка одликовали као највеће хероје.

Активности које Шмит проводи у БиХ вишеструко су контрадикторне и забрињавајуће, те као такве не могу бити посматране ван наведеног контекста који има историјски континуитет, поред осталог и у директном смислу у вези са нацистичким војним јединицама чије традиције Шмит слави, а које су запамћене по геноциду и злочинима против човечности над српским народом, наведено је у тексту.