Борис Мјачин: СУМОРНИ ФАТАЛИЗАМ МАЛОГ КОМИЧАРА

Цифра од 71,5 хиљада украјинских губитака за само 3 месеца „контраофанзиве“, коју је Путин саопштио на Светском економском форуму, критично је висока. То још није агонија, али јесте прелаз у њу. Веровање да Кијев може брзо да мобилише још неколико армија за одлучујућу битку једнако је Хитлеровом веровању у генерале Венка и Бусеа, који само што нису стигли и спасили Берлин од „жидобољшевика“.

У Украјини већ говоре о неопходности наоружавања тинејџера. У многим извештајима видимо како казнени одреди тупо терају мобилисане у последњу и бесмислену битку. Истовремено, Зеленски се лежерно извињава и каже да су животи украјинских војника веома важни, али таква је судбина, ово није холивудски филм, знате, многи ће погинути.

Из неког разлога, људи нису обраћали пажњу на суморни фатализам украјинског комичара, а штета. Код образоване особу ово изазива снажну асоцијацију на паганску идеологију, првенствено, наравно, древногерманску. То се често назива „фаталистичким хероизмом“, „смрћу богова“, „германо-скандинавским схватањем судбине“ или нечим таквим. У савременој поп култури, ову идеју је посебно развио Толкин, у чијој књизи је активно проповеда краљ Теоден, јасно пресликан са визиготског краља Теодорика, који је пао 451. године у бици на Каталаунским пољима.

Чини се да је ово веома слатко, талентовано и чак „скоро хришћански“. Али, у ствари, ово је одвратна нацистичка митологема, добро позната из последњих дана Трећег Рајха. Целог априла 1945. године Хитлер је слушао Вагнера и замишљао себе као хероја „Сумрака богова“. Много је говорио о томе како Немачка треба да пропадне, да сагори у ватри Рагнарока, да бо онда поново васкрсла. Сахрањен је после самоубиства 30. априла, такође по паганском обичају – спаљивањем.

Нацизам умире управо тако. Мрачно и бесмислено. Са собом у гроб води огроман број случајних људи који не деле његове идеале. Нациста је потпуно свестан да држава коју је створио урања у таму, али у исто време иде до самог краја, вођен озлоглашеном „судбином“, мрачном, мистичном силом која му говори да не штеди ништа и никога. У суштини, у овој митологији нема Бога. У њој постоји само тама, с којом он чека сусрет, и тај мрак сваким даном све више расте у његовој ситној и подлој души, коју он сам сматра веома узвишеном и херојском.

(Телеграм канал Б. Мјачина; превео Ж. Никчевић)