Славиша Чуровић: Новак и мрзитељи себе

Узме Весна Пешић, перјаница ничега, да каже “ Џиберај “ за Новака Ђоковића…

Дода и да је 24. Гранд слем титулу узео „На жреб“.

Рекла је још у распомамљеној мржњи саме себе да је : „Ђоковић примитивна конзерва“, те да : „Је брига да је он више дави, кад имамо нови тенис који игра Алкараз“.

Завапила је гласом Гебелса: „Доста ми је више Ђоковића. Кад ЈА кажем .“

Просто човјек да буде утучен након што видиш да један наш човјек иде у бесмртност, а да једна политичка баба креће у обрачун највреднијег што као народ имамо.

Али није Весна проблем. Има у нашем народу макар 10 посто оваквих који не виде да је Ђоковић већ данас ходајућа легенда, која побјеђује физику, естаблишмент и предрасуде о нама самима. И игра за све нас. Но ово је више од игре, ово је потврда жилавости једне нације.И тако даље…

Али ово је народ и Тесле и Пупина и Миланковића и Његоша, Андрића, Селимовића… И народ Новака Ђоковића. Сви су исти…Побјеђивали за нас кад ми сами нисмо могли да побиједимо силу која нас стиска.

Питам се да ли је ико овакво нешто, као лутајућа Весна за Новака, икада објавио за Надала у Шпанији, да ли је макар једна јавна или политичка личност ово писала за Федерера у Швајцарској, или ови новији за Алкараза било гдје?

Знам да таквих гласова тамо нема, али наши медији преносе гласове једне политичке путнице код Св. Петра и то морамо видјети као наслов баш сад, када је у Њујорку Ђоковићева бесмртност потврђена. И играчка и људска и свака друга.Српска, на крају. Његов солунски фронт на Флашинг Медоузу, Аустралијен Опену или Ролан Гаросу.Вимблдону, свакако.

Ако овај човјек у својој 37-мој години на 4 најважнија турнира дође до 3 титуле, макар ми као народ морамо да скинемо капу и поклонимо се највећем од нас. Не зарад скромности или гордости, већ зарад елементарног поштовања.

Замишљам просјечног дукљанског фанатика како уз Пешићку навија против Новака и обузима ме туга да нашем народу не треба непријатеља до наших самих, надам се и усамљених, фанатика који мрзе сами себе до подна, а од подна мрзе и себе и све своје.

Није ово њихово мрзитељство аутошовинизам, ово све је изњедрено лудило које се креирало деценијама и које се изродило у извргавање руглу сваке побједе било ког човјека из нашега народа на било ком пољу. Да би се допали другима ти искомплексирани трачци самоуништитељства.

Ваљда би требало да смо крезуби сви, сиромашни сви, глупи сви, необразовани скоро сви и да спустимо главу пред свима. По њима таквима, „Другима“.

А када је неко дигне високо, ту главу, јер нема комплекс од било кога, јер је радио и борио се као Новак, онда га морамо мрзјети јер се не уклапа у стереотип нас самих за које би “ Весна Пешић анд цомпанy“ вољели да смо баш такви као што су и они сами изнутра – никакви, ништавни и немоћни.И искомплексирани.

У дану када Ђоковић пише историју, отписани кошаркаши је дописују срцем Алексе Аврамовића и скоро па давањем живота Борише Симанића, нађе се политичка канта за отпатке да каже себи и сличнима да још има издаје у нама коју ћемо наплатити на адресама осиромашеног уранијума, графитних бомби и томахавкова.

Срећом, народ воли да побиједи муку, макар Новак опет ишао до отказа свега зарад себе и нас, па да овакве конзерве политичке не отвара, него да их држи запечаћене јер им “ трагови смрде нечовјештвом „.

И да… „Благо Новаку што довијека живи, имао се рашта и родити „. Баш као и наш Владика Раде, ономад који је то написао.

Или Алекса Аврамовић јуче, који је кидисао за све нас у кошарци , а Ивана Вулета прекјуче скачући у атлетици и баскеташи покоривши Европу, одбојкашице потврдивши снагу изнова…

Као и сви други слични њима, из народа који броји нешто преко 0,1 посто свјетске популације…Српског народа.

Таман колико Весни има у том народу…Са све дукљанским фанатицима на гомили.

Тужној гомили.