Располагање државном имовином и по Дејтонском споразуму и суштински је конститутивни део државности, један од најзначајнијих ентитетских атрибута Републике Српске. Уколико он буде извучен из надлежности Републике Српске и то још од стране нелегитмно и нелегално изабраног странца, биће утрт пут потпуном развлашћивању Републике Српске и успостављању унитарне БиХ, објашњава Александар Гајић из београдског Института за европске студије.
То је, према његовим речима, кључни разлог зашто власништво над непокретном државном имовином за Бањалуку представља црвену линију, након које, према најави председника Републике Српске Милорада Додика, следи проглашење самосталности.
Ако Кристијан Шмит наметне Закон о државној имовини, истог тренутка ћемо прогласити самосталност, најавио је Додик.
После имовине следи полиција
Гајићев колега из истог института, Рајко Петровић, напомиње да евентуално наметање Закона о државној имовини има и економске реперкусије. Према његовим речима, био би то и снажан удар на економске, инфраструктурне и све друге капацитете Српске.
„Када би Српској била одузета имовина, то би значило да би Република Српска у економском смислу била сведена на форму, на празну љуштуру без садржине. Друго, уколико би тако наметнути закон нелегално изабраног високог представника угледао светло дана, то би послало снажну поруку да ће процес развлашћивања Републике Српске бити настављен“, напомиње он.
Од почетка двехиљадитих високи представници су наметнутим законима одузели бројне надлежности Републици Српској, подсећа наш саговорник. У једном тренутку тај процес је заустављен акцијом власти Српске, али међународна заједница не одустаје од циља чији је спроводитељ Кристијан Шмит – унитарне и квазиграђанске БиХ.
„Због тог разлога, зато што то представља озбиљан атак и потенцијално озбиљан залог за потенцијално уништавање Републике Српске, Милорад Додик је, према мом мишљењу, био принуђен да реагује на начин на који је реаговао“, сматра Петровић.
Након државне имовине сасвим сигурно би следећа на удару била полиција Републике Српске, додаје он.
Двобој који одлучује о судбини БиХ
Кристијан Шмит, пак, најављује долазак у Бањалуку, где, наводно има заказане састанке. Он је додао да је „Додиково понашање шамар ЕУ која покушава да унапреди владавину права у Босни“, као и да би председник републике Српске „требало да се припреми за неке прилично неугодне тренутке“.
Обојица Спутњикових саговорника сматра да је својеврстан двобој између Шмита и Републике Српске судбоносан, не само за Српску, већ и за будућност читаве БиХ. Он ће одлучити хоће ли том државом владати колонијални управници или ће о својој судбини одлучивати грађани.
Према Гајићевим речима, Република Српска више нема где да одступа и прави компромисе.
„Нема сумње да се међународна заједница према ентитетима и представницима заједничких институција односила на неоколонијални начин и да је то пракса која се усталила. А ово је покушај Републике Српске да у крајњој нужди одбије послушност и да се не повинује западним намесницима. Да ли ће овај моменат бити тај који ће преокренути досадашњу праксу, да ли ће ово бити прва велика победа Републике Српске, да се међународни представници са мањком легитимитета сузбију, видећемо. Изгледа да су ствари отишле далеко, а да ли су отишле предалеко, још је прерано дати коначни суд“, сматра Гајић.
Шмит не реагује директно на оно што је Додик изјавио и то можда говори о томе како такозвани високи представник покушава да претњама и ћутњом спречи да ствари не оду предалеко. То показује да Шмит можда и није спреман на крајњу радикализацију и кидање свих веза између Српске, БиХ и ОХР-а, додаје наш саговорник.
Шмит је тај који може, мора и треба да попусти. Како и на који начин, показаће време – можда ће одустати од наметања закона, а можда ће тражити његову модификацију – све то зависи од процене западног дела међународне заједнице и тока преговора са врхом Републике Српске, закључује Гајић.
