Бранко Павловић: Шта пише у историјској декларацији БРИКС-а?

Успешност БРИКС-а је поучна и за наше унутрашње политичке односе. Та групација у први план истиче оно за шта се залаже, па одатле произлази, наравно, и против чега је. Код нас се инсистира на томе „шта није прихватљиво”, али нема довољне артикулације какву би бољу политку требало водити. Ово наводим само подсећања ради.

У основи, БРИКС није конципиран као негација или супротстављање Западу (скраћено под тим подразумевамо спољну политку САД, коју прате државе што интересе САД стављају испред сопствених интереса), него на принципима међусобног уважавања, поштовања међународног права, јачању изворне улоге УН и њених институција, економског развоја свих једновремено, решавање проблема дијалогом и дипломатијом полазећи од тога да је реч о различитим цивилизацијама и самим тим и о битно различитим политичким системима у државама. Наводим само основне елементе.

„Чекамо да се опаметите”

У реалној политици, због тога што Запад спроводи политику глобалистичког империјализма олигархије финансијског капитала (базираног превасходно у САД) БРИКС јесте против Запада. Не по својој вољи, него по нужности. Није могуће развијати праведене односе, а да претходно не сузбијеш агресивни глобалистички империјализам. Једно друго искључује.

И само зато је БРИКС супротстављен Западу. Не Западу као таквом. Када и ако Запад одустане од империјализма, онда ће сарадња на целој линији бити могућа и пожељна и из угла чланица БРИКС-а. То се види и по томе што се и у овогодишњој Декларацији као и у претходнима даје велики значај могућем позитивном утицају у међународним односима групације Г20 (а то су суштински Г7 и проширени БРИКС, уз наравно Индонезију, Филипине и Турску). Као да им кажу „још увек вас чекамо да се опаметите”.

Велики број држава које су исказале жељу да постану чланице, или интересовање за БРИКС као и велико присуство других држава овом самиту, доказује да није реч о пропаганди БРИКС-а која споља заговара мултилатерализам, а прикривено гради други пол (поред Г7) империјалистичких држава. Да је реч о новом, конкурентском империјализму, онда велики број великих држава са различитих континената уопште не би био заинтересован за БРИKС. Нико не би хрлио да једног империјалисту замени другим.

Када се чита Декларација усвојена 24. августа 2023. године у Јужноафричкој Републици, онда се заиста уочавају ставови који су сви до једног супротстављени ставовима Запада, али наравно и бројни ставови који даље усавршавају сарадњу на планетарном нивоу (то што се Декларација односи на чланице БРИКС, пошто је сада после проширења са шест нових држава са четири милијарде људи на планети, јесте планетарна сарадња) који немају непосредну релацију са спољном политиком САД.

Издвојио сам као илустрацију следеће ставове садржане у Декларацији:

1. У Декларацији постоји и одељак који се бави „људским правима”, али је истакнуто „право на развој” као људско право. Наравно, без укупног развоја и без права да се као држава и друштво супротстављаш баријерама сопственог развоја које се намећу споља, огроман број других људских права уопште није могуће остварити. Колико пута сте чули и од наших бораца за људска права и са Запада, да истичу право на развој као једно од темељних права? Ја нисам. А тако схваћена људска права итекако имају нови смисао и велику додатну вредност.
2. Оштро се осуђује политика двоструких стандарда код примене међународног права (како то нама познато звучи, и како је то велика потврда да нашег указивања на то да је реч о двоструким стандардима и да то није измишљотина него уверење најмање још четири милијарде људи на свету),
3. Инсистира се на даљој демократизацији органа УН, па тако и проширењу сталних чланица Савета безбедности УН са Индијом, Бразилом и Јужноафричком Републиком
4. Од Светске трговинске организације се захтева да развије посебан однос према земљама у развоју и нарочито према најсиромашнијима, а инсистира се и на томе да се мора конституисати Апелационо веће како би санкције према онима који крше правила могле бити примењене (реч је о томе да су САД у првостепеном поступку пред СТО оглашене кривим и то у 2/3 од укупних поступака пред СТО, али да по њиховој жалби нема ко да одлучује зато што другостепени орган није конституисан. А није оформљен зато што САД неће да делегирају свог арбитра, без кога то тело не може да почне да ради. Брутална опструкција САД),
5. Захтева се праведнија расподела квота у ММФ-у, а то значи да се отклони право вета САД у тој институцији (не пише тако, али је то смисао),
6. Противе се било којој санкцији која није заснована на процедурама УН (дакле, став Србије да неће да уводи санкције Русији има пуну формалну подршку још четири милијарде људи на свету и због тога што су оне нелегалне)
7. Захтева се формирање државе Палестина. То је, уз претходно постизање споразума између Саудијске Арабије и Ирана, укључивања њих и Уједињених Арапских Емирата, Египта и Етиопије (Аргентину изостављам из разумљивих географских разлога) у БРИКС, највећи притисак против политике Израела и САД према Палестинцима  у последњих неколико деценија,
8. Криза у Украјини се дефинише као „конфликт” уз констатацију да су сви појединачно већ заузели своје ставове. Посвећен је тој теми само један од скоро 100 параграфа у Декларацији и по он је по обиму међу најкраћим. БРИКС као организација не дефинише то као „агресију”, па тим пре то не би требало више да чини ни Србија,
9. Захтева се изградња делотворних верификационих комисија за све облике развоја, ширења и производње билошког, хемијског и нуклеарног наоружања.

Декларација садржи у највећем делу ставове у погледу даљег развоја, који опет индиректно поткопавају политику Запада:

1. БРИКС има своје посебно тело које се бави борбом против тероризма са чак пет подјединица. Искуство нам говори да тамо где се отклони утицај и/или војно присуство САД, ту је и тероризам у повлачењу.
2. Снажно се инсистира на даљем коришћењу и повећању обима коришћења домаћих валута у трговини. БРИКС има посебно тело које се бави хармонизацијом система плаћања међу државама.
3. Констатује се презадуженост земаља у развоју и најсиромашнијих земаља и посебно се преузима обавеза решавања овог проблема.
4. Указује се на потребу развијања коресподентних банака, пошто трговина и коришћење домаћих валута захтевају знатно бољи финансијски логистички оквир за то, као и даље отклањање свих препрека у регулацији трговања међу чланицама,
5. Планира се конципирање прописа за регулацију ИТ сектора унутар БРИКС-а, као би се омогућио развој инвестиција у овој области на јасним предвидивим правилима, а уз уважавање да те технологије рађају легитимна питања из области безбедности и људских права.
6. БРИКС има посебну радну групу за дигитализацију и у привреди и у државним институцијама.
7. Статистичка организација унутар БРИКС-а ће убудуће много више износити податке у јавност.
8. Стратешкој групи за финансије која је основана прошле године дат је додатни рок од годину дана да за следећи самит у Русији припреми разрађенији модел онога што колоквијално зовемо „бриксова валута” уз сарадњу са централним банкама и министарствима финансија држава чланица. Неки концепт, почетни, су презентовали, али је очигледно одлучено да не треба журити пре него што се развије додатна инфраструктура (на пример, када се не користи СВИФТ, онда се други постојећи системи верификације трансакција морају међусобно умрежити и ускладити,  а то подразумева нова софтверска решења, инсталирања на стотинама хиљада места, обуке људи итд.) и док се не сагледају сви аспекти могућих проблема.
9. Инсиситира се и на „зеленој агенди”, али као и код људских права, јасно се каже да се исти захтеви не могу постављати најразвијенијим државама, онима у развоју и сиромашним. Дакле, зелена агенда не сме бити оруђе за израбљивање других, него користан циљ коме сви треба да теже, али уз разумевање различитих могућности (природних) и способности (финансијско-технолошких) различитих држава. И све одмах и те како има смисла. Узгред, позивају САД да испуне своју одлуку о томе како ће у периоду 2020-2025. донирати по 100 милијарди годишње за ове сврхе (пошто то не чине), а и да би развијене државе пре свега својим примером требало да подржавају зелену агенду.

Наравно да ова набрајања нису исцрпна, али су, мислим, сасвим довољно илустративна. На крају, неколико речи о прошрењу БРИКС-а.

Темељи за развој

Основна идеја је да се покаже да БРИКС није још један „ексклузивни клуб” какав је Г7. Није реч о новој групи моћних који ће онда са Г7 да наставе са поделама интересних сфера. Не. Само проширење доказује да је реч о потпуно другачијем моделу у коме неће више бити места за империјализам. Било чији.

Појединачно, укључивање Саудијске Арабије и УАЕ „доноси” БРИКС-у око 2.500 милијарди долара слободног капитала које ове две државе имају. Са кинеским резервама од око 3.100 милијарди и ономе што могу допринети Индија и Русија, свет у развоју теоријски има на располагању преко 7.000 милијарди долара за развој. Први пут након два века западни капитал уопште није потребан за развој.

Иран је претходно постао члан Шангајске организације за сарадњу (ШОС). Са уласком у БРИКС економско-политичко стабилизовање Ирана насупрот тежњама САД је завршено.

Занимљиво је чланство Етиопије и Аргентине. Код Етиопије је БРИКС преузео суштински обавезу да покаже како једна велика држава, у којој је још увек глад проблем, може да се убрзано развија након учлањења. Као пример шта значи залагање за сарадњу на темељима које омогућују једновремени развој свих.

Код Аргентине је обавеза да у случају банкротства она неће бити препуштена западним финансијеријма на милост и немилост, као раније. Одговор САД је да чак два председничка кандидата у Аргентини (избори у октобру) који су потпуно проамерички као део кампање сада говоре да ће ишчланити Аргентину из БРИКС-а ако победе (чланство ступа на снагу 1. јануара 2024. године, дакле да ће их ишчланити пре него што почну да буду пуноправни чланови). Дакле, опет дестабилизација као једини одговор.

Египат је наравно, као најважнија и најмногољуднија арапска земаља, потпуно логичан избор.

Укратко, присуствовали смо историјском догађају као додатном крупном кораку ка свету веће правде и стабилног развоја, а самим тим још јачем наглашавању да је Запад проблем и препрека. Наредне године биће тренутак прелома, али већ сада је јасно да политика БРИКС-а извесно побеђује.