ЦРВЕНОМ ФАРБОМ НА БЕЛЕГ ПОКОЉА СРПСКИХ РЕГРУТА: Вандализам код Охрида

ЛАНЕ постављена плоча као подсетник стравичног покоља, на остацима основе срушеног меморијала са костурницом „Четири стотине – 1915“ код села Рамне, надомак Биљаниних извора, крај Охрида, подигнутог 1925. на месту где су бугарски побуњеници зверски убили 400 српских регрута, недавно је од непознатих провокатора префарбана црвеном бојом, уз потпис -ВМРО.

Ту исту костурницу су бугарски окупатори 1941. године сравнили са земљом.

Фарбање је откривено, али се нико званично не оглашава ко стоји иза тог срамног нељудског чина и скрнављења ионако давно срушеног обелиска испод чијих основа и даље почивају кости покланих српских регрута.

Председник Удружења за заштиту и очување српских споменика у Македонији Саша Ристић за „Новости“ каже да би требало очекивати да се неко од „потписаних“ огласи или, пак, можда, огради од тог срамног чина.

– Постављање плоче на остацима споменика је подржало руководство локалне самоуправе у Охриду које је из редова ВМРО-ДПМНЕ. Извесно је да је неко помрачен мржњом желео срамном провокацијом да „заклони“ чак и плочу на остацима меморијала, који би требало заједнички обновити – каже Ристић за „Новости“.

У селу Рамне, тик уз пут који води према древној светињи Св. Наума, на локалитету Студенчишта, према пројекту познатог српског архитекте Момира Коруновића, 1925. подигнут је четвороугаони обелиск, од белог мермера, Споменик страдалим српским мученицима голобрадим регрутима – „Четири стотине“…

Остало је записано да је тај тужни споменик наручио тадашњи охридски епископ Николај (Велимировић), у знак подсећања на мученичку смрт четири стотине младих регрута које су изболи и поклали Бугари, код села Рамне, 1915. године. При врху споменика у овалном удубљењу био је утиснут рељеф двоглавог орла, на коме су биле само две речи „Четири стотине – 1915“, а на десној страни „Изгинулим 1915. у селу Рамне“. Споменик су, међутим, 1941. бугарски фашистички окупатори срушили, практично сравнили са земљом.

Заборављени давно, у шибљу, растињу и корову остали су само остаци бетонске основе…

У току повлачења српске војске ка Албанији, у зиму 1915, код манастира Св. Наум, на обалама Охридског језера, бугарски побуњеници заробили су 400 регрута и голобрадих питомаца ђачке чете, узраста од по петнаестак година. Спровели су их до села Рамне, крај Охрида, и ту их – болесне, изнемогле, измрзле и измрцварене од тешког маршевања, мучки побили. Записано је да је, неким чудом, тај покољ преживео само један дечак, ког је спасао локални Македонац из суседног села Велестово.

У настојању поспешивања иницијативе за обнову срушеног споменика у селу Рамне код Охрида, из Удружења за заштиту и очување српских споменика у Македонији, како подсећа Ристић, са делегацијом Војног синдиката Србије, јуна прошле године, на остацима монумента „Четири стотине – 1915“, у склопу обележавања Видовдана и годишњице Брегалничке битке, постављена је спомен-плоча. Белег-подсетник на тужни део сурове српске историје, у покушају извлачења од заборава страдања и мученичке смрти српских регрута. Сада је та плоча – префарбана.

Обнова

Из Војног синдиката Србије је у оквиру покренуте иницијативе за обнову споменика са костурницом у селу Рамне код Охрида, објављено да је архитекта из Крагујевца Иван Милосављевић, уз личну донацију, „израдио Елаборат са пројектом новог споменика према изворном идејном решењу чувеног српског архитекта Момира Коруновића, уступљеног од његовог унука…“