Трагедија смрти Дарје Дугине изгледа посебно монструозно, с обзиром на то да је умрла, готово сам сигуран, само из једног разлога: зато што Александар Дугин носи браду.
Моја логика је оваква.
Западни новинари и слависти пишу о Русији.
За чланке и књиге њима је потребан некакав теоретичар, локални Кисинџер, који би својим мисаоним процесима симболизовао „препород империје“ и „устајање са колена“. Не знају да ми овде имамо друштванце које теоретичаре третира као лакрдијаше.
Али мало људи је погодно за ову улогу – са њихове тачке гледишта. Караганов, Никонов, Нарочницкаја, чак и Проханов – од свих њих се може цитирати понешто изразито, али они изгледају као обични западни људи. Сако, кравата, фризура… „Није то то“.
А онда – Дугин. Дугин има густу браду. Е, ово је Rasputin, злослутни саветник руског цара, – мисли глупи дописник, и његов чланак се развија како треба.
Тако се рађа западњачка репутација.
А онда Ленгли или Тајна служба, свеједно, даје новац и на сваки могући начин збрињава џелате из украјинских служби безбедности, те храбре Тараса, исте као и њихови дедови, чувари Аушвица.
Тараси треба некога да убију. И да поднесу извештај.
Покушавају да убију Прилепина, али ово је извештај за интерну публику, да би Хаља из Винице аплаудирала смрти руског писца.
Међутим, важнији је извештај Ленглију.
А тамо знају – кога? Дугина. Зашто? Па ту је брада, Rasputin, писали су у новинама.
Оно што следи је јасно.
То и јесте, заправо, баналност зла, као што је говорила бака Хана Арент.
Рађање праве трагедије из невероватне глупости.
Нажалост, то се дешава у стварном животу.
Западни дописник пише будалаштине, официр пише извештај, џелат Тарас прави бомбе, интелектуалци Глуховски или Акуњин стидљиво зевају и окрећу главу.
А Дарје Дугине нема.
Царство јој небеско.
(Телеграм канал Д. Ољшанског; превео Ж. Никчевић)