ДР РАДОМИР ПАВЛОВИЋ: Мајор Јездимир Дангић – Дражин човјек у Источној Босни

Мајор Јездимир Дангић је рођен 4. маја 1897. године у Братунцу, у свештеничкој породици. Као ђак, био је припадник “Младе Босне“, због чега је у вријеме сарајевског атентата ухапшен. Тако је Први свјетски рат провео у тамници.

Послије рата Дангић завршава право у Београду и запошљава се у жандармерији. У активну службу је преведен 1928. године, у чину коњичког поручника. Априла 1941. године као командир Дворске жандармеријске чете,  пратио је краља Петра до Никшића. На понуду да уђе у авион, рекао је: “Један Србин не би смио да напусти своју земљу у невољи“.

Убрзо потом, Дангић прихвата службу у Комесарској управи Милана Аћимовића. Био је командир једне жандармеријске јединице на Дрини до 16. августа 1941. године. Тог дана, пуковник Дража Михаиловић именује Дангића комадантом свих војно-четничких јединица у Источној Босни. Дангић прелази Дрину и у кратком року организује војску која је, према њемачким изворима, бројала 20.000 добро увјежбаних људи. За неколико мјесеци Дангић је  ослободио Источну Босну и зауставио хрватско-муслимански геноцид над Србима.

Јануара 1942. године у уверењу да је пуковник Михаиловић прешао Дрину, двије њемачке дивизије, ојачане усташама, покреће офанзиву на слободну територију. Дангић покушава да заустави Њемце преговорима, али без успјеха. Ипак, по проласку офанзиве, четници су повратили старе позиције. Знајући да ће услиједити нова офанзива, Дангић покреће дипломатску акцију. На преговорима са Нијемцима и генералом Недићем у Београду, предлаже да Источна Босна уђе у састав Недићеве Србије. Нијемци одбијају предлог, спремајући нови поход.

У ноћи између 11. и 12. априла 1942. године у Рогачици код Бајине Баште, једна јединица 714. њемачке дивизије на препад заробљава мајора Дангића. Дангић бива одведен у заробљенички логор. Одакле бјежи и прикључује се покрету отпора у Пољској. На крају рата, попут многих пољских официра, и мајор Дангић пада у руке Црвене армије. Совјети га испоручују југословенским комунистима. На стаљинистичком процесу у Сарајеву 1947. године, осуђен је на смрт и потом стељан.

Крајем 1941. године Дража је за случај своје погибије одредио мајора Дангића за једног од три своја наследника.

Удружење “Мост“ Сребреница и професор др Вељко Ђурић Мишина дугогодишњи директор Музеја геноцида у Београду покренули су у Републици Српској, Сребреници, Братунцу и околиним општинама рехабилитацију лика и дијела Јездимира Дангића. Одржано је више трибина и промоција о његовом књижевном дјелу, али и о његовој улози у устанку у овим крајевима 1941. године. Промоције су биле у Сребреници, у Братунцу, у Кравици, Скеланима и Дрињачи. Мост је штампао све његове књиге: “Глад и тамница“, “Наше тамновање“ и “Нови прилози за биографију војводе Јездимира Дангића“. На тим промоцијама је учествовала и њгова ћерка пјесникиња Нада Дангић која је говорила о свом оцу, патњама породице, посебно њене мајке, понижавањима, неповјерењу, сумњичавости и жигосању које су доживљавали од кумунистичких власти због Дангићевог ратног пута. Ових дана је у Братунцу формирана комисија за промјену назива улица и удружење Мост, уз сагласност кћерке Наде, је поднијело захтјев да једна од улица у Братунцу носи и име Јездимира Дангића.