Ратни злочин који опомиње: Како је амерички „Мали дечак“ убио више од пола милиона људи у Хирошими

У лето 1945. Јапан је био спреман на капитулацију. Упркос томе, САД су донеле одлуку да 6. августа баце прву атомску бомбу на јапански град Хирошиму, а потом, три дана касније, и другу, на град Нагасаки.

Амерички бомбардер Б-29 бацио је атомску бомбу, названу „Литл бој“ (Мали дечак), на Хирошиму, у осам сати и 15 минута ујутро, проузрокујући тренутну смрт 80.000 људи. До краја ове године, још 60.000 Јапанаца умрло је од последица радијације.

Конзервативне процене су се дуго задржавале на укупно 200.000 жртава америчког бомбардовања овог града.

Године 2013. званичници Хирошиме објавили су нове податке о броју страдалих у експлозији атомске бомбе и о накнадним жртвама радијације. Према овим подацима, страдало је укупно 557.478 особа, од чега 277.996 директних жртава експлозије.

Без сумње, био је то ратни злочин, упоредив са нацистичким, за који нико никад није одговарао. Ове године навршило се 78 године од првог коришћења нуклеарног оружја. Међутим, сви јапански политичари, који су говорили на комеморацији жртвама у Хирошими, прећутали су ноторну чињеницу: да су овај беспримеран злочин починиле САД.

У току комеморације, САД, главног и јединог кривца за катастрофу, није поменуо градоначелник Хирошиме Казуми Мацуи, ни гувернер Хирошиме Хидехико Јузаки, као ни премијер Јапана Фумио Кишида.

Уместо тога, премијер Јапана је нашао за сходно да, из неког разлога, помене Русију и њене наводне нуклеарне претње: „Сада, због продубљивања подела у међународној заједници по питању смањења нуклеарног наоружања и због чињенице да Русија прети нуклеарним оружјем, пут ка томе постаје све тежи.“

Све тајне пројекта „Менхетн“

Атомске бомбе бачене на Хирошиму и Нагасаки биле су прве и до сада једине атомске бомбе коришћене у рату. Та два града постали су најважнији симбол у борби за свет без атомског наоружања. САД су, вреди да се понови, биле и остале једина светска сила која је употребила атомско наоружање.

Зато вреди подсетити на околности које су претходиле овом заиста дивљачком чину, јер нико не може да гарантује да се нешто слично неће поновити, чак ни у блиској будућности.

Тајна научна истраживања у САД започела су 1942. године, под именом пројекат „Менхетн“. И данас је тешко доћи до података о његовој правој позадини. Првобитно, оружје је развијано у тајности како би било употребљено против нацистичке Немачке, али је она капитулирала 9. маја.

Радови на пројекту „Менхетн“ ипак нису обустављени. Прво тестирање бомбе извршено је 13. јула 1945, и то са „добрим резултатима“. Амерички председник Хари Труман се тада окренуо ка последњем непријатељу, Јапану.

Зашто су, међутим, изабрани баш Хирошима и Нагасаки? Нападима су претходиле интензивне дискусије о избору циљева. Први предлог је био стари царски град Кјото, потом су разматрани градови Хирошима и Кокура, из једноставног разлога: од 66 већих градова у Јапану, 59 их је већ било разрушено у претходним ваздушним нападима, док су ова два града до тада углавном била поштеђена великих разарања. На дан напада, амерички бомбардери су заобишли Кокуру због велике облачности.

Зашто су САД употребиле атомске оружје против Јапана

Требало је много времена да човечанство схвати последице атомског бомбардовања, пре свега због оштре цензуре према преживелим и забране новинарима на Западу да се баве овом темом.

Званични став САД гласи да је су атомске бомбе морале да буду употребљене, јер би инвазија на јапанска острва захтевала превелике америчке жртве. Председник Труман се у почетку држао процене од 200.000 америчких војника, а затим је та бројка из године у годину расла, све док није досегла пола милиона.

Много је реалнија процена да је председник Труман хтео да застраши будуће војне и политичке ривале САД, пре свега совјетско вођство, на челу са Стаљином. Совјетски Савез је тада располагао са највећом конвенционалном армијом на свету, која је, осим тога, носила ореол победника.

Противници коришћења атомског оружја истичу чињеницу да је Јапан претходно понудио САД преговоре о капитулацији, што су Американци игнорисали. Уместо тога, САД су употребиле атомско наоружање да би заплашиле будуће непријатеље у Хладном рату.

Пут агресивног америчког милитаризма

Уосталом, ни из војно-стратешког аспекта није било разлога за употребу атомских бомби. Методична бомбардовања и разарања јапанских градова већ су уништила њихову војну индустрију и прехрамбену производњу.

Овоме треба додати совјетско проглашење рата Јапану. Заправо, питање није било да ли су Јапанци хтели да прихвате капитулацију, они више нису могли да ратују због недостатака хране и оружја.

Један од критичара употребе атомског наоружања био је и научник Алберт Ајнштајн. Он је претходно, из страха да би нацисти могли да направе атомску бомбу, заједно са другим истакнутим физичарима потписао писмо у коме су захтевали од председника Рузвелта да усаврши атомско наоружање. Када је касније видео разарање на местима бомбардовања, Ајнштајн се предомислио. Такође, амерички генерали Даглас Мекартур и Двајт Ајзенхауер су се супротставили употреби атомског оружја. Како се показало, узалуд.

Постојао је још један важан разлог за атомско бомбардовање Јапана. Требало је извући корист из скупог пројекта „Менхетн“, што ће се САД вишеструко исплатити током Хладног рата. Једном речју, САД су се чврсто закорачиле путем агресивног милитаризма.