Александар Павић: Да ли Зеленском прети судбина Северног тока?

„План Украјине у случају да Русија ликвидира Зеленског“ – гласи наслов текста на америчком (нео)либералном порталу „Политико“. Остатак текста о томе шта предвиђа украјински устав и каквог би то ефекта имало на земљу и на даљи ток рата је мање битан. Важније је било усадити у главе западне публике да је ликвидација Владимира Зеленског реална могућност – и да би за то свакако била крива Русија.

Гласноговорник Кремља Дмитриј Песков је пре неколико дана прозвао западне мас-медије да „примају упутства од својих специјалних служби“ и да су подвргнути „војној цензури“. Директније речено – западни мас-медији су се претворили у испоставе западних служби.

Стога би Зеленски требало да буде дебело забринут за своју будућност, јер овај наслов указује на то да он својим западним „пријатељима“ полако постаје све мање вредан као жив а све више вредан као мртав. И, будимо сигурни, када они процене да је њиховој марионети истекао рок трајања или да од ње имају више штете него користи, онда се брзо ступа у акцију. С тим што је згодно пре тога унапред означити кривца, који наравно не станује на Западу.

Док се могла лагано продавати прича просечном неупућеном западном конзументу да Украјини, односно Колективном западу, у рату иде феноменално, да је Русија на коленима и пред дефинитивним колапсом – Зеленски је био врло употребљив, као најпознатије лице тог „успеха“.

Но, као резултат ауто-геноцидне украјинске „контраофанзиве“ засноване на „генијалним“ НАТО тактикама, чини се да је и највећим западним опсенарима постало јасно да се ближи тренутак када би та њихова велика лаж могла да буде разоткривена. Тоталитарна контрола наратива често функционише – све док одједном више не функционише, јер се коначно „суочила са реалношћу“.

И шта онда радити? Толико су јавне политичке фигуре западне дубоке државе сатанизовале Русију и Владимира Путина, толико су дипломатских мостова спалили, толико су самоуверено и олако обећавали победу над „назадном“ и „аутократском“ Русијом, чија је привреда (која је, по најновијим подацима Светског економског извештаја, избила на пето место на свету, а прво у Европи по паритету куповне моћи) наводно на нивоу италијанске – да су сами себи направили ситуацију у којој је немогуће признати пораз, односно руску победу, а да то не зада фатални ударац преосталим фронцлама њиховог политичког ауторитета и легитимитета и код куће и у иностранству. О да – и самом НАТО-у, који то не би преживео.

Али… Ако би Зеленски „херојски“ пао као наводна жртва злих Руса (наравно, прикривеном западном руком), то би могла да буде опција за покушај колективног Запада да се искобеља из украјинских кучина у које се сам уплео. Ем би им било лакше да оперу руке од Украјине која би евентуално утонула у унутрашњу кризу, ем би им било лакше да подрже – или бар остану неутрални на – евентуалну мировну иницијативу неке нове украјинске владајуће гарнитуре, правдајући се да је то „демократски избор“ самих Украјинаца, односно њихових политичких „елита“.

Другим речима, „Политико“ посредно најављује да би Зеленски могао да доживи судбину Северног тока – као жртва западног терористичког акта за који би контролисани западни „слободни“ медији оптужили Русе. Без адекватних доказа или правног поступка, што је западни специјалитет.

Незгодна је за Зеленског паралела са још једним некадашњим ауторитарним миљеником САД – бившим председником Вијетнама Но Дин Зјемом. И он је, попут Зеленског у децембру 2022, дочекан са помпом и огромном медијском пажњом приликом своје посете Вашингтону у мају 1957. Слављен је као америчка демократска узданица и поређен са Черчилом. „Политико“ је подсетио на тај догађај на годишњицу Зјемовог обраћања америчком Конгресу, у мају 2018. године. Зјем је, попут Зеленског и његових покровитеља, током посете чак и критиковао оне који су заговарали неутралност у Хладном рату.

Но, када се Зјемов „медени месец“ са америчком дубоком државом завршио, дојучерашњи Черчил је оптужен за „ауторитарно“ и „непотистичко“ понашање, а затим и збачен са власти и ликвидиран, уз помоћ дела војске и ЦИА, у новембру 1963. године.

Бивши аналитичар ЦИА Лери Џонсон је још током посете Зеленског Вашингтону поставио питање – да ли ће Зеленски бити „зјемован“? После наслова и текста које је „Политико“ недавно објавио, вероватноћа „зјемовања“ украјинског „Черчила“ поприлично је порасла.