Посета Хенрију Кисинџеру и честитка поводом његовог 100. рођендана крајем маја, био је први потез Сје Фенга, новог кинеског амбасадора у Вашингтону. Пекинг је тиме, на врло елегантан начин, послао упечатљиву поруку Вашингтону, уочи неколико пута одлагане посете државног секретара Ентонија Блинкена НР Кини, која је потом уследила.

Сам акт слања угледног дипломате и врсног познаваоца политике САД на упражњено амбасадорско место у Вашингтону, у једном благо речено деликатном тренутку, сам по себи је био снажна дипломатска порука.

Првом посетом новог амбасадора Хенрију Кисинџеру, који у Кини ужива велики углед, Пекинг је јасно показао Белој кући у ком правцу жели да кинеско-амерички односи заокрену, након што су током последњих десетак година, корак по корак, срозани на најнижи ниво током последњих 45 година.

Неслагање великих компанија

Вашингтон је пре годину дана, пошто-пото, решио да успори или потпуно осујети кинеско технолошко, а тиме и економско напредовање. У ту сврху, Бела кућа оружјем звецка јаче него икада у Тајванском мореузу и упућује идеолошке захтеве властитим корпорацијама да се повуку из Кине, по цену одустајања од добити из уносних послова на кинеском тржишту.

Америчке корпорације, које послују у Кини, подигле су недавно јасан глас против оваквог приступа и то прилично резолутно, о чему сам овде писао, а сада поруке које су упутиле корпорације као што су „Тесла”, „Мајкрософт” и „Џеј Пи Морган” добијају и свој интелектуални ехо.

У два интервјуа, поводом свог 100. рођендана, дата Економисту и Волстрит џорналу, Кисинџер је позвао САД да се уздрже од безобзирног непријатељства и уместо тога наставе са дијалогом, како би избегле рат са Кином и како би се окончао конфликт у Украјини.

Кисинџер нас је поново упозорио да се свет налази у ситуацији сличној оној која је владала уочи Првог светског рата и да ратни епилог треба по сваку цену избећи. Пут до избегавања нуклеарног армагедона води ка уважавању мултиполарне стварности света.

Кинески аналитичари луцидно су приметили да креаторе америчке спољне политике прогања самообмана, односно мешање америчке себичност са глобалним интересима, што је у оштрој супротности са Кисинџеровим предлозима у вези са односима Кине и САД, али и САД и Русије.

Величанствено понашање

Да бисмо разумели Кисинџеров став о кинеско-америчким односима до краја, морамо се вратити макар до његовог интервјуа који је дао Матијасу Допфнеру (Die Welt, 25. април 2021: Henry Kissinger on the political consequences of the pandemic, China’s rise, and the future of the European Union).

У том занимљивом разговору, Кисинџер је у геополитичком смислу разрадио став познатог синолога Жака Жерна, навевши да Кина гаји конфучијанско гледиште које обликује кинеско размишљање раме уз раме са кинеским марксизмом.

Другим речима, уколико Кина буде радила на максималном нивоу својих капацитета, она ће, посматрано из угла Пекинга, произвести величанствено понашање које ће потом произвести поштовање у остатку света – чинећи га пријатним.

Уколико ствар поједноставимо, посматрамо из угла Кине и њене цивилизације видећемо да пријатнији свет, који помиње Кисинџер, у конфучијанској традицији има везе са принципом нечега што бисмо колоквијално могли назвати општом хармонијом, него са принципима хаоса и сукоба. Боља Кина чини свет бољим. То је све што Кина од света очекује.

У периоду кинеског царства, подсетио нас је Кисинџер у поменутом интервјуу, стране земље су у Кини биле оцењиване по степену њихове „близине” кинеским културним правилима. Постојало је одељење за оцењивање страних земаља које је усмеравало кинеску спољну политику.

Због тога Кисинџер саветује САД да се уздрже од безобзирног непријатељства и уместо тога наставе дијалог, како би избегле рат са Кином, а тиме вероватно и са Русијом, који би, следствено, вероватно био последњи рат у цивилизацијским оквирима које познајемо данас.

Политика коегзистенције

Ставови Хенрија Кисинџера, који је пре пола века са америчке стране погурао врата кинеске политике отварања према свету, због чега, да поновим, у Пекингу ужива изузетно поштовање, представљају неку врсту интелектуалног угаоног камена који би амерички естаблишмент требао да препозна.

Према Кисинџеру, САД морају да буду спремне да се супротставе претпостављеној кинеској хегемонији, али треба да остану отворене за политику коегзистенције. Коегзистенција у садашњем свету технологије према Кисинџеру је неопходна, јер је знатно теже замислити трећи светски рат међу силама чије су технологије у значајној мери тржишно испреплитане.

У недавном разговору за Економист, Кисинџер је рекао да је узнемирен због све интензивније конкуренције Кине и Америке за технолошко и економско преимућство.

Истицање реалног стања уместо идеологије и истицање неопходности равнотеже две су најзначајније карактеристике Кисинџеровог дипломатског приступа, произашлог из његовог дословно вековног животног искуства.

У рату нико не добија

Посматрано са кинеског и можда укупног светског аспекта, ствар је у томе да човечанство увек плати знатно више у ратовима од онога што било ко у њима добије.

Тај принцип у будућности ће бити врло тешко „укројити” са опречним америчким принципом да економија почива на употреби оружја и његовом звецкању (претњама и уценама).

Следећи управо Кисинџеров принцип поштовања реалности, нико од САД не очекује тренутну промену курса спољне политике, али је проблем што нико, чак ни након изјаве председника Џозефа Бајдена да ће хладни билатерални односи брзо почети да се „одмрзавају”, не види значајне сигнале могућности обнове макар прихватљивих односа Кине и САД или САД са Русијом.

Извор РТ Балкан