Алистер Крук: БРИКС ће одредити будућност геополитике

Сеизмички догађај који је у средишту пажње јесте бујање чланства у БРИКС-у и поготово пораст броја потенцијалних држава чланица. Овај покрет је прешао кључну тачку. Он се од бледуњаве мултиполарности претворио у израз антиколонијалног опредељења – промена коју не би требало потценити. То је етос који црпи енергију из дубоких слојева страсног осећања које је потиснуто у првим послератним годинама, али који се опет помаља како би се уградио у мултиполарни оквир који располаже очигледном унутрашњом снагом.

Сада постоји осам нација које су формално поднеле захтев за чланство као и још 17 других које су изразиле интересовање да се прикључе. Уколико и Саудијска Арабија и Русија заједно буду биле чланице то ће значити да су два од три највећа произвођача енергије у истом табору.

Уколико су Русија, Кина, Бразил и Индија чланице исте асоцијације, онда су четири од седам највећих земаља према површини територије  – обухватају 30 одсто копнене површине и следствено природних ресурса – чланице БРИКС-а.

Скоро 50 одсто светске производње жита и пиринча, као и 15 одсто светских златних резерви налази се у БРИКС-у. У међувремену, Кина, Индија, Бразил и Русија су четири од девет најнасељенијих земаља планете са укупном популацијом од 3,2 милијарде људи, или 40 одсто светског становништва.

„Кина, Индија, Бразил, Русија и Саудијска Арабија имају укупни бруто друштвени производ од 29 хиљада милијарди долара или 28 одсто номиналног светског БДП-а. Уколико се бруто друштвени производ премери према паритету куповне моћи онда је удео БРИКС-а нешто преко 54 одсто. Русија и Кина располажу са два од три највећа нуклеарна арсенала на свету”.

„Према сваком параметру – становништву, копненој површини, производњи енергије, бруто друштвеном производу те нуклеарном арсеналу – БРИКС није тек још један мултилатерални дебатни клуб. Они су суштинска и кредибилна алтернатива западној хегемонији“, бележи Џим Рикардс.

Трговинска валута

На новом самиту БРИКС-а једна од средишњих тема биће по свој прилици нови оквир за трговинску валуту, што би требало да наиђе на пријемчиву публику. Овај оквир наићи ће на све софистициранију мрежу капитала и комуникација. Ова мрежа ће оснажити шансе за даљи успех.

Кључна грешка је неспособност да се уочи разлика између различитих улога валуте за трговинска намирења и резервне валуте. Валуте за плаћања користе се у трговини за производе и услуге. Нације могу да тргују у којој год валути хоће: то не морају бити долари. Међутим, када то не чине – у великом обиму – потражња за доларом постепено опада. На крају овај губитак стране потражње за доларом умањује способност САД да троше изнад свог дохотка.

Оно што одређује резервну валуту јесте велико, добро развијено тржиште државним обвезницама. Ниједна држава у свету не добацује ни близу тржишта обвезница америчког Министарства финансија по дубини и конвертибилности.

Стога западни финансијски стручњаци са омаловажавањем одбацују могућност да амерички долар било када изгуби своју хегемонију. Али заборављају да није било америчког тржишта обвезницама све до Првог светског рата, када је Вудро Вилсон расписао обвезнице слободе (Liberty Bonds) како би се помогло финансирање рата. Одржавани су митинзи и параде обвезница слободе у сваком од великих градова. Постала је патриотска дужност да се купују обвезнице слободе. Ово настојање је дало резултате, и изродило је америчко тржиште обвезницама.

Укратко речено, најбржи начин да се створи резервна валута јесте брзопотезно стварање тржишта обвезница на коме су сопствени грађани вољни купци. Као што је Џим Рикардс раније приметио, уколико БРИКС „прибегне патриотском моделу” (ослањајући се на данашњи антиколонијални дух који је захватио државе БРИКС-а) могуће је да створи међународну резервну финансијску имовину деномирану у БРИКС-овој (трговинској) валути.

Такође, недавни експеримент који је спровела Банка за међународна намирења (Bank for International Settlements) у реалном времену са дигиталним трансакцијама размене централне банке могао би да преобликује овај пројекат – те да суштински умањи потребу за великом резервом финансијске имовине.

Све донедавно Запад је углавном омаловажавао пројекат БРИКС. Али сада коначно увиђа чињеницу да иницијатива БРИКС има потенцијал да преокрене наглавачке и геополитику и међународни монетарни систем.

Нови политички трендови

Овога месеца, председавајући Евроазијском групом Клиф Капчан написао је за Форин полиси „да ће шест колебљивих држава одредити будућност геополитике”:

„Средње силе данас имају више простора за деловање него у било ком тренутку од Другог светског рата. То су земље за знатним геополитичким полугама утицаја. Оно што је, међутим, много интересантније јесте деловање шест средњих сила глобалног југа: Бразила, Индије, Индонезије, Саудијске Арабије, Јужне Африке и Турске. Ове земље које се час приклањају једној, а час другој сили, нису сврстане ни уз једну суперсилу и стога су слободне да створе нову динамику моћи. Ових шест сила стога служи као добар барометар за шире политичке трендове”.

„…преостаје питање да ли ће државе БРИКС постати чвршће повезане формалним институцијама под кинеским вођством… што је могућност која представља јасан изазов за Запад… Али није вероватно да ће се ова претња остварити. Ове државе можда узмичу у односу на САД – али то је нешто сасвим друго у односу на придруживање телу које предводи Кина уз руско асистирање а које се активно супротставља САД. За сада, БРИКС није показао способност да се активно развије и спроведе заједничку агенду, тако да располаже са врло мало институционалне снаге коју би Кина могла да кооптира”.

„Светла за скретање су укључена. Западни естаблишмент једноставно то не схвата”, закључак је Капченовог чланка. „САД покушавају да уграбе прикључак – али оне чак ни то не чине како би требало. Њима је потребна добро одвагана стратегија према свакој од ових Колебљивих држава (како би се зауставило њихово одмицање од САД према осовини Русија-Кина)”, упозорава Капчан. Завртање руку, претње и присиљавање, претпостављамо, као по обичају.

„Хватање прикључка”? Птица је већ одлетела. Кавез је празан.

Превод Милош М. Милојевић/Нови Стандард

 

Извор Al Mayadeed