Борислав Коркоделовић: Форум у Санкт Петербургу: Путинова визија сувереног развоја

Русија успешно одржава економску стабилност пред „невиђеним изазовима“. Истовремено, „ружни, у суштини неоколонијални међународни систем је престао да постоји, док је мултиполарни светски поредак, насупрот томе, ојачао и то је неизбежан процес“. Ово су неке од главних порука руског председника Владимира Путина са прошлонедељног Петербуршког међународног економског форума (СПИЕФ).

Форум, који се одржава од 1997, постао је водећа глобална платформа за представнике пословне заједнице да разговарају о кључним економским питањима са којима се суочавају Русија, Евроазија и човечанство. Тема овогодишњег, 26. по реду форума је био „Суверени развој као темељ праведног света: удруживање снага у име будућих генерација“.

Почасни гост форума био је председник Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) Мухамед бин Зајед Ал Нахјан, који је довео и најмногољуднију делегацију од 200 привредника. На форуму су били, међу високим страним гостима, и председник Алжира Абделмађид Тебуни, те премијер Египта Мустафа Мадбули. Кинеска делегација је била друга најбројнија (147 чланова), а после индијских, мјанмарских и кубанских привредника следило је и 26 америчких пословних људи.
Склопљено скоро 900 уговора вредних 46 милијарди долара

Овогодишњи СПИЕФ додатно је оповргао идеју да је Русија економски изолована. Више од 17.000 учесника из 130 земаља присуствовало је четвородневном догађају, укључујући представнике 150 компанија са седиштем у земљама које су увеле санкције Русији. Пошто је форум, пре свега, место за пословање и стварање нових партнерстава која премашују континенте, и ове године су подстакнуте трговинске везе између већине земаља света. Током догађаја склопљено је приближно 900 уговора укупно вредних 46 милијарди долара.

Једна од главних тема форума био је економски развој Русије у условима западних санкција, док је у светској економији историјски преокрет. Упркос прогнозама о економском колапсу, званични подаци показују да је руска економија у 2022. опала за само 2,1 одсто. Међународни монетарни фонд предвиђа да ће руска економија ове године порасти за 0,7 одсто.

На форуму су расположење и прогнозе учесника показали да руска економија добија на снази. Важан говор председника Путина био је посвећеном развоју руске економије у условима западних санкција и успостављању новог светског поретка који доводи у питање хегемонију „златне милијарде“. Учесници форума су такође велики нагласак ставили на дедоларизацију глобалне економије, наводећи чињеницу да Сједињене Америчке Државе претварају статус своје валуте као резервне у глобалној економији у оружје које користе у геополитичке сврхе.

У програмском говору Путин је рекао да се национална привреда, упркос санкцијама без преседана, показала невероватно отпорном. Стопа незапослености у Русији је опала на рекордно низак ниво од 3,3 процента, а стопа инфлације је смањена на 2,9 – знатно нижа него у већини западних земаља. Руски извоз је у 2022. достигао десетогодишњи максимум од 592 милијарде долара, подржавајући милионе радних места и пружајући влади десетине милијарди долара пореских прихода.

Путин се сложио са мишљењима домаћих стручњака да ће руска економија у 2023. порасти за 1,5 до два процента. И све то је остварено захваљујући „одговорној, уравнотеженој буџетској и монетарној политици“, рекао је шеф државе.

Нова концепција сувереног развоја

У скоро сат и по дугом говору – због чега се на крају извинио присутнима – Путин је изложио нову концепцију „сувереног развоја“. Заложио се за изградњу суверене економије, развој инфраструктуре и индустријског потенцијала без клецања пред уценама санкција. Економија усредсређена на понуду, високе плате и технологије у средишту је Путинове визије.

Домаћи стручњаци тумаче да ће Русија искористити богатство природних ресурса и висок људски капитал да поново постане индустријска економска сила. Деценијама је Русија извозила сировине на Запад и профите од те продаје користила за увоз напредне технологије, опреме и широког асортимана робе широке потрошње. Иако је овај модел доносио високе приходе Русији, у 2022. је постао неодржив. Геополитичка потреба приморава Русију да постане економски самодовољнија.

Путин је истакао и да се Русија, изложена економском притиску Запада, није одлучила за самоизолацију. Напротив, интензивирала је сарадњу са кључним покретачима светске привреде.

„Наша трговина са неким земљама, чији лидери не подлежу често дрском спољном притиску и воде се сопственим националним интересима, а не интересима других, порасла је неколико пута, не само за десетине процената“, рекао је Путин.

„Ово је још један доказ да су здрав разум, пословна енергија и објективни тржишни закони јачи од политичких разлога“, додао је Путин. По њему, то је доказ више да је свет напустио стари неоколонијални систем. Човечанство сада напредује ка новом мултиполарном уређењу, додао је.

Сарадња Русије и Кине

Најречити пример је бујајућа економска сарадња два велика евроазијска суседа, Русије и Кине. Узајамни трговински обрт у 2022. је премашио 190 милијарди долара. Током првих пет месеци 2023. је постојан позитивни тренд – раст од скоро 40 процената, илити 93 милијарде долара у односу на исти прошлогодишњи период.

Може пре рока да буде испуњен циљ који су поставили шефови две државе – повећање обима билатералног промета на 200 милијарди долара до 2024. Чак би ове године та бројка могла да буде близу 240 милијарди долара. Следећи циљ је 300 милијарди до 2030. године.

При томе, више од 80 одсто трговинских поравнања између две државе се сада обавља у руским рубљама и кинеским јуанима, навео је Путин. Две владе све већу пажњу посвећују трговини у локалној валути и напорима за дедоларизацију ради умањења ризика и трошкова.

У међувремену, ЕУ више није водећи трговински партнер Русије, подаци су руских царина. Обим билатералне трговине драстично опада. Удео ЕУ у спољној трговини Русије умањен је са 38 процената пре две године на 17,6 посто.

Прошле године је из ЕУ извезено 43 одсто мање робе у Русију у односу на исти период 2021. Кина је главни трговински партнер земље, а следи Турска.

Гледано из Санкт Петербурга, човечанство се дезинтегрише, али не пропада, оценили су учесници у дебати на Форуму о трендовима и сценаријима за будућност међународне заједнице. Концепт „света у распадању“, процес у коме глобалне институције и структуре установљене после завршетка Хладног рата престају да функционишу, иначе, увео је пре пет година уважени московски стратешки институт „Валдај“. Он подразумева да „распадајући свет не пропада: остаје изузетно међусобно повезан у економском, информативном и културном смислу“.

Пет трендова

У Петербургу је први потпредседник владе Русије Андреј Белоусов изнео пет трендова који ће по његовом мишљењу квалитативно променити свет у наредних пет година. Први тренд је деградација модела глобализације насталог деведесетих. Други тренд је деформација троугла САД-Кина-Европа, окоснице глобалне економије до почетка прошле деценије.

Трећи тренд је појава нових суперекономија – Индија, Индонезија, Бразил, Мексико, а за њима и Јужна Африка и Нигерија. Четврти тренд је одговор на климатске промене. Промовишући енергетску транзицију, западне државе не крију жељу да зауставе индустријализацију земаља у развоју и формирају савез који би контролисао приступ „зеленој“ технологији.

С тим је уско повезан пети тренд – ка продужењу дигиталног јаза. Потенцијал нових играча на глобалним платформама као што су „Амазон“ и „Алфабет“, упоредив је са могућностима чак и земаља средње величине, али регулаторни оквир за њихово функционисање није развијен. Брзо комерцијализујуће истраживање свемира, представља даљи фактор повећања неједнакости.

Белоусов се усредсређује на „нове земље“ које ће постати кључни играчи у новом светском поретку: Бразил, Индију, Индонезију, Мексико, и види три могућа сценарија развоја: нови „Пакс Американа“, заснован на дигиталној технологији, протекционистички, затворени западни клуб; регионализацију око развојних центара као што су Кина, Индија и Вијетнам; или „контролисани хаос“, подложан кризама хране и водних ресурса.

У Санкт Петербургу су се чуле дубоке анализе о вероватно неповратним економским и демографским променама у свету. Но, огромне глобалне изазове са којима се човечанство суочава не можe ефикасно решити мрзовољни и изоловани хегемон. Мултиполарна економска сарадња треба да постане мантра будућности.