Велика награда Иво Андрић за 2022. годину припала је Енесу Халиловићу за збирку песама „Секвоја“, док је награду за животно дело добио писац из Фиренце Сандро Веронези за целокупно прозно стваралаштво, а поводом објављивања превода његовог романа „Колибри“.
То је саопштио трочални жири књижевног признања које додељује Андрићев институт — Слађана Илић (председник), Желидраг Никчевић и Мило Ломпар.
Осврнувши се на дело италијанског прозаисте, Слађана Илић подсетила је да је реч о једном од најзначајнијих писаца своје генерације у Италији, као и да је овај аутор више романа, прича, есеја и путописа лауреат неколико значајних књижевних награда у земљи и иностранству.
„Његове теме су у основи сложени каткад и патолошки породични, пријатељски, љубавни односи, жртвовање за ближњег и због ближњег, страх и бол као усуд и покретач високоосетљивог бића, сама моћ најчешће сурове судбине и њено прихватање, испитивање зла — у другима али и у себи. Читајући високоестетску литературу овог писца, о човеку и свету, самом животу, и поред немалог искуства свих нас, ипак сазнајемо нешто ново, спознајући и усавршавајући тим чином и сопствено биће кроз бол и лепоту“, истакла је председница жирија.
Говорећи о награђеном новопазарском песнику и прозаисти, аутору збирке „Секвоја“, Илићева је приметила да као што импозантна секвоја расте у два правца, тако расте и Халиловићева истоимена збирка који унутрашњи слојеви пулсирају производећи младице.
„Симбол секвоје је питање егзистенције, као што то јесте и велика поезија која се по њој зове“, закључила је Слађана Илић.
Откривајући паралелу између два награђена наслова, Желидраг Никчевић истакао је битну подударност која их упркос тематској различитости повезује.
„Колибри је најмања птица на планети, сићушно божје створење чија душа подрхтава од сваког дашка ветра и покушава да одржи равнотежу под немилосрдним ударима судбине. А секвоја је највеће дрво на планети, најдуже, најшире и најдуговечније, чудесна божја творевина, са ожиљцима од громова и векова… И гле, око та два моћна симбола, најмањег и највећег, и Веронези и Халиловић испредају рафиниране, интелигентне, поетски дирљиве, дубоко људске приче и песме… показујући да се у најмањем крије највеће, али и да у највећем трепери најмање. За мене је то важан дискретни знак, сведочанство непролазне па и данашње моћи уметности, и у Фиренци и у Новом Пазару. А то и јесте замисао наше награде, њеног оснивача Емира Кустурице. И сведочанство да је припала достојним ствараоцима“, закључио је Никчевић.
Награде ће добитницима бити уручене на Видовданским свечаностима у Андрићграду.