ЧЕМУ СЛУЖИ НАТО ПАКТ ИЛИ НУКЛЕАРНИМ БОМБАМА ПРОТИВ ПОРОДИЧНИХ ВРЕДНОСТИ

О ЧЕМУ ПРИЧА СТОЛТЕНБЕРГ?

 

Италијански борац за породицу и породичне вредности Лука Волонте ових дана пише (1):“Поред несумњиво бројних обавеза због сукоба у Украјини, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг ових дана нашао је времена да сними спот поводом „Међународног дана борбе против хомофобије, бифобије и трансфобије”. Да, добро сте прочитали. Након што је пре две године  (2) организовао прву конференцију у генералштабу о LGBTQ+ перспективама у свакодневном професионалном ангажману, ове године генерални секретар НАТО-а отишао је корак даље.

Чинило се да су скоро сваку реченицу његовог говора год минут и по (3) написали активисти великих LGBTQ+ мултинационалних компанија. „Снага НАТО-а је у нашој разноликости“, рекао је Столтенберг, „зато је важно да одражавамо и славимо изузетну разноликост нашег становништва“. Мислите ли да се то односи на разноликост историје, идентитета, култура (Турска је део НАТО-а), религија? Да ли ова организација треба да „слави“ неки посебан идентитет? Већ има много различитих међународних организација и паневропских и међувладиних институција које се тиме баве. Задатак НАТО пакта јесте да обезбеди безбедност. Или можда није?

„Поштујем сваког члана LGBTQ+ заједнице“, наставио је Столтенберг, „и поносан сам што себе називам вашим савезником“. Заправо, Столтенбергов говор заснован је на лажној изјави, јер када тврди да је НАТО алијанса „уједињена вредностима”, више описује сопствену жељу него стварност. У стварности, овај пакт обједињује географија (отуда и „северноатлантска алијанса“ у називу) која одржава јаке разлике у вредностима између земаља, не само у погледу признавања или непоштовања привилегија према хомосексуалцима, већ и политике слободе избора у образовању, преовлађујуће верске кофенсије итд.

Још више забрињава то што читамо на веб-страници НАТО пакта, а што произилази из изјаве генералног секретара који, када каже да цени сваког члана LGBTQ+ заједнице који служи у штабу НАТО-а и широм света, заправо показује да постоји дискриминација у корист овог особља ‘класификованог’ као LGBTQ+, које је цењено и то можда и више због свог сексуалног става и жеља него због вештина и способности. Сада се поставља питање да ли НАТО брани своје чланице од непријатеља или жели да нас све нападне LGBTQ+ војском?“

О чему је овде реч?

Реч је о чињеници да НАТО Империја, тај израз сенилног варварства Запада, хоће да у вртлог западне пропасти увуче цело човечанство. И то голим насиљем, управо како је ствар описао књижевник Харолд Пинтер:“Пољуби ме у задњицу или ћу ти разбити главу“.

 

НАТО ИДЕОЛОГИЈА ПРОТИВ СРБИЈЕ И РУСИЈЕ

 

На удару НАТО НВО оргаизација у Србији нашли су се многи и многи – између осталог, и потписник ових редова. Домаћи повереник за заштиту равноправности ме је, још пре пет година, оптужила да сам ДИСКРИМИНАТОР ( због текста „У одбрану природне породице“ ), и до данас се против мене води судски процес. Иако је суд два пута пресудио у корист мог ( и свачијег ) права на слободу изражавања, ништа није готово. Сада бива јасно да иза нашег повереника и његовог система вредности (?) стоји Јенс Столтенберг са комплетном НАТО армадом. Наш повереник је формално наш – нашег је порекла, и то је све. Иначе, он служи противпородичној идеологији западне Империје. Суштина је у НАТО агенди. Иза које су, наравно, атомске бомбе. Рат НАТО пакта против Русије ( а Украјина је „колатерална штета“ ) повезан је не само са битком за ресурсе, него и са чињеницом да је Русија уставом заштитила брак и породицу, забранила НАТО пропаганду џендер – идеологије и не дозвољава да се Богом благословени поредак мушко – женских односа укине.

Ипак, да се зна: НАТО агенда неће успети. Њихов свет се руши.

 

 

СЕКСУАЛНА РЕВОЛУЦИЈА

 

Једна од темељних вредности старог друштва била је чедност, сматра Милан Церовина, аутор књиге „Докази присуства Божијег“. Није случајно Фауст, када се предао ђаволу, ударио на чедну Грету, да би је поседовао као објекат своје пожуде. Одисеј, архетип првотности, је лутао да би се вратио Пенелопи и Телемаху – породичној чедности и целомудрију. Такав човек је целовит јер је знао због чега живи. И на одисејвским врлинама је био саздан свет који се касније срушио. Тако је једно истраживање Луиса Термана из 1938. године показало  да је преко 50% мушкараца и 87% жена рођених пре 1890. године улазило у брак невино. Данас? О томе је залуд говорити.

А онда се улетело у доба пансексуализма. Наступило је време механизације душевности и еротизације живота. Кренуло се, крог сенилну оргијастичност постхришћанског доба, у потрагу за новом аутентичношћу, разореном због урбанизације и тријумфа технике. Хипи покрет је био један такав подухват који је, сматра Церовина, значио само „колективизацију отуђеника“. У доба превласти чулности и потребе за тренутним задовољством, међу људима се појавио амбис онтолошке глади.

А она се не може наситити привидима.

 

КЊИЖЕВНОСТ КАО ДОКАЗ

 

Церовина веома успешно користи књижевна дела да би показао докле смо стигли. Тако анализира неколико савремених англосаксоних драма, у којима је све огољено. У драми „Под плавим небом“ Дејвида Елдриџа три пара се виђају покушавајући да досегну љубав, али им то не полази за руком. При сталној претњи празнине и ништавила, све што покрива ту празнину једнако је вредно. Они жуде само да постоје. У драми „Уста на уста“, прожетој нихилистичком пансексуалношћу, Кевин Елиот приказује два хомосексуалца који схватају сву своју узалудност претворени у „конгломерате меса и сокова“, који ће завршити „у маси смрдљиве трулежи“. У делу „Цензор“ Ентонија Нилсона извесна госпођа Фонтејн заводи цензора да би он допустио емитовање хард кор порнографског филма; она је касније нестала у некаквој крвавој оргији. У „Очишћенима“ Саре Кејн наступа потпуно лудило самоуништења.

Сексуалност, уместо израза љубави двоје које Господ сједињује брачном заједницом и отвара им пут ка деци, што су, по речи Светог Григорија Нисијског, иконе васкрсења. Церовина каже:„Колико елемент вриједности (у дубокој вези са моралном функцијом) не губи свој утицај и надмоћ и над  партнерима сексуалног чина, показује и Цензорова анализа филма госпођице Фонтејн:„Агресија се појављује у моменту кад се пар приближава првој издаји. То отрјежњење доводи до анималнијег, страснијег и полно карактеристичнијег експериментисања. Док неповјерење ојачава сексуалну страну везе, духовни елемент еродира, те секс остаје једина веза међу љубавницима. Као резултат тога долази се до подручја деперсонализације. Секс се интензивира, постаје сировији, уврједљивији, фетишистичкији, секс постаје припрема за раскид“.

И све се руши. Укључујући и НАТО свет.

 

ЦИВИЛИЗАЦИЈА ПРЕД ПРОПАСТ

Све цивилизације пред пропаст доживљавају исто. Церовина каже:”Тамо гдје би требало признати немоћ и запитати се о свом душевном стању, она се „спашава” призивом рационалистичке максиме „развоја свијета”, мисаоно предпостављеног процеса који сугерише сталан напредак (прогрес), захваљујући етапним остварењима  задатих „програма” – са сада актуелним задацима; потпуног „ослобођења секса” (од свих запрека и табуа, како су знали говорити) , што ће резултирати у „свијет без кривице и срама”, свијет с ону страну познатих вриједности. Занимљиво је да су се за такав свијет борили „људи које сада зовемо перверзним и девијантним – жртве овог рата – добри људи које смо прозвали  криминалцима”… („Биће схваћени и признати као визионари”!) Прибјегава, такође, својеврсној агресивности, рефлексом одбране од очигледности чињеница – тирадом визија о напретку, о неком срећном стању, а заправо само умишљању неког кретања из неподношљиве стāзе душевне испражњености. Све познате људске слабости које су и довеле до „ужасне људске несреће, неке врсте проклетства без прибјежишта“ ( А. Жид) – она одлучно (без икаквог основа) претвара у предности! Од истих идеја „пуне слободе”- живљења, боловали су и хедонисти античког времена. Оснивали су своја насеља, читаве градове -„полисе”-државе, у Сјеверној Африци. Завршили су у баханаличном безизлазу и масовним самоубиствима. Ниједан од тих полиса није се одржао, вјероватно не даље, од животног вијека прве или друге генерације. Иста искуства и исту завршницу доживјели су и грађани Рима, у годинама пред пад… што су потврдили и други народи који су, на крају, практиковали тај живот „без будућности”. Заиста, тај  „дух пада”,  није  тек метафора за неке процесе до чијих резултата не можемо досегнути – он  је евидентно негативно усмјерење људског духа који више нема никаквог дотицаја са природним функционисањем душевног!”

Бездушничка цивилизација је смрт. Ко се њој потчини, умреће. И никад неће васкрснути.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Руски геополитичар и мислилац, Леонид Савин, у својој књизи „Од шерифа до терористе/ Огледи о геополитици САД“ истиче да је наметање политичког хомосексуализма као мере и провере НАТО држава саставни део једног, у суштини војног, пројекта. Он каже да чак и искрени активисти хомосексуалног покрета, попут Скота Лонга, уочавају лицемерје америчке политике, која не затвара мучионицу звану Гвантанамо, али се, тобож, бори за права сексуалних мањина. Савин каже да Лонг, разматрајући изјаве другог активисте у овој области, Вејна Бесена, интегрисаног у државну политику САД, уочава да Бесен настоји да докаже како су само „варварске“ земље ( то јест, оне које не признају над собом власт Вашингтона) против „геј права“, а да су, по Бесену, „гејеви“ у свакој земљи изнад осталих сународника, као права авангарда онога што долази. Савин додаје:“Либерал – содомити говоре да су само они способни да савладају кризе и проблеме савремености, просвећујући цело човечанство у име високих идеала и водећи га у светлу будућност“.(4)

Савин нас упозорава: “Професор Суровјагин у вези са институционализацијом хомосексуализма истиче да је „култни хомосексуализам, тј. обредна промена пола, усмерен ка формирању роботизоване личности са склоношћу ка апсолутном потчињавању, личности која је у служби тоталитаризма и екстремизма.“/…/Да би ритуални хомосексуални чин имао масовни и организовани карактер неопходно је уздићи хомосексуализам на ниво обичне, нормативне друштвене институције. Овде је очигледна паралела са садашњом либерализацијом, односно педерастизацијом, која се одвија у оружаним снагама САД. /…/ То значи да ће у службу интереса Вашингтона бити стављени не само амерички содомити који носе војну униформу, већ и међународна армија изопаченика који ће водити подривачку делатност у сувереним државама где се, и законодавно и неформално, истополни секс сматра преступом или грешним чином. Ти изопаченици ће, обасути љубављу Стејтдипартмента, добијати донације од правозаступничних организација и користити их за промовисање својих интереса, паралелно лобирајући за интересе неолибералних скупина Запада“. (4)

Да ли нам је сада јасно зашто Столтенберг пева химне „нетрадиционалној сексуалној оријентацији“?

И зашто је НАТО мржња према православној Русији толико јака?

И зашто се НАТО мржња излива на српског патријарха и епископе који се боре за традиционалне породичне вредности?

Крајње је време да прогледамо и да кажемо одлучно ДА породици и деци, а НЕ онима који намећу НАТО окупацију нашег културног и духовног простора. Као и увек, пред нама је избор између живота и смрти. Остаје да изаберемо живот.

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

 

УПУТНИЦЕ ( 29.5.2023. године )

 

1. https://ifamnews.com/sr/da-li-nato-zeli-da-nas-napadne-lgbtiq-vojskom
2. https://www.nato.int/cps/en/natohq/news_182424.htm
3. https://www.nato.int/cps/en/natohq/news_214646.htm
4. Леонид Владимирович Савин: Од шерифа до терористе/ Огледи о геополитици САД, МИР, Београд, 2013, стр. 147-148