МИЛАН ГАЈОВИЋ: ЦРНА ГОРА – ОД „СРПСКЕ СПАРТЕ“ ДО КОЛОНИЈЕ

 

ЗАПАДНИХ МЕГАКАПИТАЛИСТА – ВЛАДАРА ИЗ СЈЕНКЕ

 

„Запад се не разликује много од архипелага Гулаг, јер је потпуно расуло морала.“ (Александар Исајевич Солжењицин, 1918-2008, руски писац)

„Исток је исток, запад је запад и никад се неће саставити.“                  

(Радјард Киплинг, 1865-1936, британски (енглески) књижевник и новинар)

„Морална димензија америчке спољне политике захтијева од нас да зацртамо морални пут за свијет…са врло мало моралних начела.“ (Џорџ Буш Старији, 1924-2018, предсједник САД)

 

Прошло је 17 година од проглашења независности Црне Горе на покраденом референдуму, 2006.године. Заједно са западним налогодавцима, тадашње црногорске власти су прописале новокомпоновану већину, непознату у савременом свијету. Наиме, нормирано је да ће референдум бити успјешан ако за независност буде више од 55 одсто важећих гласова?! Преко 260.000 црногорских држављана – Срба који су живјели у Србији противуставно је спријечено да гласа на референдуму. Зашто? Зато што би гласали против независности.

И који су, постреферендумски, резултати власти у neovisnoj Црној Гори?

Симболични, мањински,  црногорски  језик (политички преименовани српски  језик), уставним насиљем, кодификован је као службени језик, а већински српски језик је сведен на недефинисани статус језика у службеној употреби. Ћирилица је протјерана из јавног живота. Противно принципу историјске истине, црногорска историја, као неотуђиви дио свесрпске историје, се кривотворује. Ђукановићева власт је признала лажну државу Косово, кршећи принцип суверенитета и територијалног интегритета Србије, на основу Резолуције 1244 Савјета безбједности УН. Државна застава Црне Горе је кривотворена историјска црногорска (српска) ратна застава. Црна Гора је, на неуставан начин приступила НАТО пакту који је нанио и наноси немјерљиво зло српском народу. Црногорска Скупштина је усвојила Резолуције о „комуналном геноциду“ у Сребреници којима се, имплицитно, заобилазно али довољно јасно, српском народу приписује карактер геноцидности. Легитимним и легалним представницима Срба, а на основу изборних резултата од 30.августа 2020.године, не дозвољава се учешће у власти…

Кривотворењем прошлости и „прилагођавањем“ садашњости стварају се непремостиве препреке да Црна Гора буде демократска, правна, социјално праведна и економски развијена држава.

Референдум је логична међуфаза у континуираном спровођењу антисрпске, антиправославне, антируске, еуронатовске политике црногорских власти, противно интересима државе Црне Горе. Од 1998.године, то јест, oд Ђукановића до Абазовића, односно Милатовића Црна Гора је колонија – „банана република (држава)“ западних мегакапиталиста – владара из сјенке и њихових главних експозитура – САД, В. Британије, ЕУ и NАТО пакта. Црна Гора им је  важна и као наркотранзитна дестинација CIA-е и NАТО пакта. Међународни шверц дувана (поготово кад су произвођачи дувана америчке компаније) и наркотика није могућ, ако то не дозволе и контролишу америчке тајне службе (CIA, прије свега) и NАТО пакт. На тај начин, „пуне“ своје тајне, паралелне, „црне“ фондове за финансирање субверзивних операција широм планете ради свргавања њима противних и непокорних шефова држава и влада и других државника и политичара, као и ради инсталирања њима лојалних власти. Црном Гором управљају америчке амбасадорке уз асистенцију британских колегиница.

Нужно је још једном подсјетити да су се, већ крајем 90-тих година 20.вијека, обавјештајне и безбједносне службе САД (прије свега, CIA и FBI) и NАТО пакта у потпуности инфилтрирале у Црној Гори, у све важне сегменте нашег државног и друштвеног живота (Министарство одбране, Војска ЦГ, Министарство вањских послова и еуропских интеграција, АНБ, специјалне јединице полиције и др.). Те службе су под своју контролу и заштиту ставиле и криминално – шверцерске кланове у Црној Гори, Албанији, Сјеверној Македонији и на Косову и Метохији, остављајући Милу Ђукановићу и Првој фамилији знатан дио криминалног „колача“, у замјену за лојалност и заштиту од кривичног прогона.

Еуронатовски пут Црне Горе подразумијева, прије свега, њено чланство у NАТО пакту и Европској унији.

Шта је NАТО пакт?

То је терористичка војна организација и једно од главних оружја западних владара из сјенке, под пуном контролом САД, која је својим „хуманитарним“ војним интервенцијама, без претходне сагласности Савјета безбједности УН (у СРЈ, Либији, Ираку, Авганистану и другдје широм планете) вршила чин агресије (највећи међународни криминални акт – злочин против мира) и масовне ратне злочине, прије свега, против цивилног становништва, употребом и забрањених средства борбе (бомби са осиромашеним уранијумом и касетних бомби).

„Хуманитарне“ интервенције нијесу биле у складу, како са Повељом УН („свјетским Уставом“), тако ни са „NАТО уставом“ – Сјеверноатлантским (Вашингтонским) уговором.

САД су највећи планетарни „утјеривачи“ демократије средствима за масовно уништење. Њихови држављани су најбројнији починиоци геноцида, злочина против човјечности и ратних злочина, од Другог свјетског рата до дана данашњег.

И, умјесто кривичног процесуирања одговорних за монструозне злочине током агресије на СРЈ и на територији Црне Горе, њена Скупштина је, 2017.године, понајвише „заслугом“ Мила Ђукановића, у ретроградном историјском ходу и противно вољи већинског државотворног становништва (Срба и Црногораца који говоре српским језиком), донијела неуставну одлуку о приступању Црне Горе NАТО-у?!

Мило Ђукановић је починио највећу издају у црногорској и свесрпској историји са трагичним геополитичким последицама. Наиме, неуставним приступањем Црне Горе NАТО пакту прекинута је копнена веза између, наше вјековне заштитнице, Русије и српског државног и етничког простора и затворен је обруч око Србије и Републике Српске.

Тиме су црногорска власт и њене тајне службе постале су активни учесници специјалног, хибридног, мрежног (мрежноцентричног) рата Запада против Србије, Републике Српске и српскога народа у цјелини, као и против православља и Русије, а тиме и против интереса државе Црне Горе.

Црногорске власти су са италијанским потписале и споразум да њихова (натовска) авијација покрива наш ваздушни простор, па испада да је NАТО „хуманитарно“ бомбардовао Црну Гору само да би био чувар њеног неба?!

Шта је Европска унија?

То је марионетска, хетерогена, а тиме и нестабилна, регионална организација која нема сопствену, изворну, аутентичну спољну и безбједносну политику. Унија се налази под пуном контролом западних мегакапиталиста – владара из сјенке. Та контрола се остварује и преко главних менаџера (чланова Европске комисије, руководства Европске централне банке и других функционера Уније) и највише рангираних државника у државама – чланицама.

Потпуни прекид односа Русије и Запада, поводом војне интервенције у Украјини показао је да је и једна моћна Њемачка, и као чланица ЕУ и NАТО пакта, у колонијалном положају, односно да је под пуном контролом западних мегакапиталиста. Наиме, Њемачка је свој економски просперитет заснивала на јефтином руском гасу кога је, под притиском западних владара из сјенке, самоубилачки морала да се одрекне?!

Поставља се, онда, логично питање: Ако моћна Њемачка не може да остварује своје интересе у ЕУ и NАТО пакту, како то може малена Црна Гора?!

Да је ЕУ глобалистичка испостава потврђује и српски филозоф Мишо Кулић (1951):

„…корпорације огромном финансијском и медијском моћи директно утичу на избор политичких елита, углавном скромно образованих, али зато беспоговорно послушних премијера, министара, шефова држава. Већина западноевропских лидера последње три деценије су били полазници школе „Глобалне вође будућности“, касније преименоване у „Младе глобалне вође“ унутар (глобалистичког) Свјетског економског форума Клауса Шваба…“

Европска унија је логичан резултат процеса регионалних интеграција ради остварења неолибералних, глобалистичких циљева западних мегакапиталиста – владара из сјенке. Тај процес је планиран, организован и спровођен одозго, од стране њихових продужених руку – државника, политичара и стручњака, а не одоздо, од стране легалних и легитимних представника суверених држава. Евроинтеграције, као фаза у процесу глобализације, имају за циљ и неутралисање „претјеране“ државне, националне и политичке разноликости, као и стварање јединственог економског простора са неутралисаном конкуренцијом, наднационалним законодавством, ниским порезима на профит и неометаном репатријацијом профита у корист наднационалних компанија и банака.

И новинар, историчар и економски истраживач  Вилијам Енгдал (Frederick William Engdahl) написао је:

„Данас је ЕУ попут чудовишта у име којег безличне бирократе одлучују о свим аспектима наших живота.“

Филип Канлиф (Philip Cunliffe), британски универзитетски професор међународних односа је, у јануару 2022.године, између осталог, казао:

„Унутар ЕУ Балкан је тек резервоар јефтине имиграционе радне снаге и транспортни коридор…БиХ и Косово представљају њене (ЕУ) протекторате, док је остатак региона сведен на статус сателитских држава…ЕУ је на силазној, а не узлазној путањи…ЕУ ће наставити лагано да труне…“

Какав је однос између ЕУ и NАТО пакта?

Од укупно 27 чланица ЕУ, само четири нијесу чланице NАТО-а (Аустрија, Кипар, Ирска и Малта). Значи, најмоћније и најутицајније чланице ЕУ су истовремено и чланице Пакта, што је доказ њиховог политичког и војно-безбједносног идентитета. ЕУ = NАТО.

Администрација и тајне службе САД и В. Британије, НАТО пакт и Европска унија су главна средства за остваривање  геополитичких циљева западних мегакапиталиста – владара из сјенке, у циљу потпуног овладавања планетом, стварањем униполарног тоталитарног друштва. По својој суштинској природи, ти циљеви су антиправославни, антируски, и антисрпски, јер подразумијевају нарушавање јединства православних цркава, разарање националних држава,  дијељење руских и српских етничких и језичких простора, те негирање хришћанских, традиционалних породичних и духовно културних вриједности свих оних који се супротстављају глобализацији.

Водећи западни глобалисти – мегакапиталисти спроводе демонтажу нација и држава, која има за циљ губљење националног идентитета, обезвређивање моралних стандарда, губитак повјерења у сопствену историју, вјеру, традицију и културу и октроисање нове „религије“ у циљу атеизације и дебилизације грађана. Људи се утапају (асимилују) у безоблично потрошачко стадо у тору Орвеловог Великог Брата, омамљени „индустријом“ спорта и приземне забаве.

Некадашњи незванични портпарол западне „дубоке државе“ Збигњев Бжежински је, још 1995.године, казао:

„Регионализација је у складу са планом Трилатерале…(која доводи) до остварења циља и стварања једне свјетске владе. Национални суверенитет није више одржив концепт.“

А Трилатерала је приватна организација мегакапиталиста, створена ради остваривања блиских односа између три региона: САД, Европе (ЕУ) и Јапана, „…у циљу…управљања свјетском економијом…(за) мирну еволуцију глобалног система“.

Један од „очева“ евроинтеграција („Паневропски покрет“, 1922), аустријски политичар и филозоф Рихард фон Куденхоф – гроф Калерги (Richard von Condenhove – Kalergi, 1894-1972), у свом дјелу „Практични идеализам“ је написао:

„…елита мора да елиминише демократију – снагу народа. Послије тога предстоји јој уништавање нација кроз „мијешање етничких група“, замјењујући бијелу расу мјешавином раса која ће бити лакша за контролисање…“

Њемачка канцеларка Ангела Меркел је, 2010.године, добила награду „Куденхоф – Калерги“ за „изузетна достигнућа“!

Циљеве и суштину евроинтеграција прецизно је објаснио генерал Шарл де Гол, потоњи француски предсједник:

„Оно што се ту заправо нуди је успостављање наднационалне власти, формиране тајним ортаклуком, власти која нема ни демократске основе нити демократску одговорност…(и стварање) мултинационалне империје, са владом састављеном од апатрида, по мјери технократије…“

Неолиберализам, као политичка религија или атеистичка теологија подразумијева преусмјеравање од „државе релативне социјалне правде ка држави (колонији) хроничне неједнакости“ у складу са принципом „социјалног минимализма“. То подразумјева државу која не омета, тобоже, савршени, „праведни“, „гвоздени закон тржишта“ и у којој је законодавство прилагођено интересима најбогатијих, док је заштита права радника и социјално угрожених грађана сведена на минимум. На тај начин, јаз између богатих и сиромашних грађана и држава се драматично повећава, а друштвено богатство се извлачи и преноси на Запад.

Империјални циљ Запада је и остваривање неолибералне хегемоније која подразумијева уништавање индивидуалности човјека као хуманог, породичног, политичког, националног, државотворног и религиозног бића, те његово „ослобађање“ од приватне својине и реалног новца. То би био нови робовласнички систем свеопште контроле информација, токова електронског новца (дигиталне валуте) и понашања појединаца помоћу аудио – визуелних средстава праћења и прислушкивања и друштвених мрежа.

И послије распада СССР-а, западни мегакапиталисти, прије свега преко власти и тајних служби САД и В. Британије, ЕУ и NАТО пакта воде непрекидни, агресивни, хибридни, мрежноцентрични рат против Русије. Ова држава је на удару Запада, јер је главни глобални бранич људских, породичних, православних (хришћанских), националних и државотворних вриједности од свеопште западне дехуманизације и дебилизације. Дуже од двије деценије на сцени је свеопшти неоружани рат („мека“ агресија) Запада против Русије, Руске православне цркве, Кине, али и против Србије и српскога народа у цјелини.

Шведски филозоф и универзитетски професор Гунар Бјорнсон је казао да „процес европских интеграција је од почетка координирала CIA ради стварања антируског геополитичког блока у Европи“.

Подсјетимо се ријечи Збигњева Бжежинског да је „Балкан потенцијална геополитичка награда у борби за европску (западну) супремацију“. А један од главних заговорника тзв. Новог свјетског поретка Џорџ Сорош је, непосредно након окончања NАТО агресије на СРЈ, казао да „Балкан не смије да се реконструише на основу националних држава“. Државе на Балкану, односно „марионетске микро творевине“, по њему треба ставити под протекторат ЕУ која је „дужна да развије свој кишобран над цијелим регионом“. И то у условима „моћног војног присуства NАТО-а“ (Мортон Абрамовиц, 1933, амерички дипломата и директор кровне „невладине“ организације САД – Националне задужбине за демократију (NED)).

План „Roots“ (Коријени), из 1997.године, који је разрадила CIA, показује да су циљеви агресије на СРЈ, између осталих, били и „Уништити Југославију губитком Косова, Црне Горе и Војводине“ и „Отцијепити Црну Гору од Србије, њеног јединог преосталог излаза на Јадранско море…“!

Поново наглашавам да су српство, православље и покровитељство Русије природна обиљежја црногорства и главни фактори очувања територијалне цјеловитости Црне Горе. Без српских и православних темеља нема ни црногорства, ни Црногораца!

Мора се имати у виду и да је Запад главни спонзор исламског и албанског интегрализма на Балкану и цијепања српског етничког простора, те угрожавања територијалне цјеловитости Црне Горе и Србије, као и опстанка Републике Српске. Циљ је и да се Русија трајно спријечи да има утицај на јавну политику на Балкану.

Једностраним прекидом пријатељских односа са Русијом и неуставним приступањем NАТО пакту, црногорске власти више немају ефикасан државни механизам супротстављања пузајућем албанском, исламском и хрватском интегрализму на штету територијалног интегритета Црне Горе.

Пада у очи, нажалост, да и српске и просрпске партије у Црној Гори, са све мање јавног критичког односа, прихватају, као неспорно, чланство наше државе у NАТО пакту, злочиначкој и терористичкој организацији која је нанијела немјерљиво зло Србији, Републици Српској и Црној Гори, а, прије свега, српском народу. Што се сукоб Русије и Запада више продубљава, то су и легални и легитимни представници Срба („малих Руса“), за Запад непожељни у Влади Црне Горе,  а и у Парламенту би их требало свести на симболичну бројку.

Милан Гајовић