Перишић: Додик трећи пут за 14 месеци код Путина јер разуме да је Русија заштитница свих Срба

 

ДОДИК се састаје са Путином – трећи пут од почетка специјалне војне операције руске армије.

Сви се питају: зашто и како, ако се има у виду да је у току глобални сукоб Запада и Русије, са оружаним конфликтом на подручју бивше Украјине? Због тога се то питање наглашава у смислу – „како сме Додик да се састаје са Путином“ или „како сме ако је БиХ под контролом Запада и Америке“?

Е, па… Додик то сме јер разуме карактер овог глобалног сукоба и разуме да Русија није извршила никакву агресију ни на кога. Додик разуме да Русија води одбрамбени, дакле, праведни рат и да је агресор у ствари Запад. И још нешто: Додик зна, а што један велики део српске елите неће да схвати, а то је да је Русија заштитница Срба.

Да, Русија је заштитница Српске. Ту чињеницу српски народ и разуме и, што је веома значајно, исконски осећа. Дакле, једино питање је – што то не разуме српска елита…

Русија штити Српску, и то је спољна димензија опстанка и постојања Српске. И не само Српске. Русија је спољна димензија опстанка свих Срба на Балкану. То нам историја говори.

Готово сви политички процеси и многе појаве имају своју и унутрашњу и спољну (међународну) димензију.

Спољашња димензија стварања модерне српске државе (Србије и Црне Горе) у 19. веку је била Русија, а унутрашња димензија су били устанци и буне Срба широм Балканског полуострва. Практично, Русија је спољна димензија добијања независности Србије, јер је кроз три победничка рата и споразумима након њих са Турском, себе уградила у темељ српске државности.

Ниједна друга европска држава није на такав начин учествовала у стварању модерне Србије. Напротив, све су биле против српске државе на Балкану. Дакле, Русија је први од три рата завршила Букурешким миром 1812, и добијањем самоуправе Србије, други рат је завршен Једренским миром 1829. и добијањем пуне аутономије Србије (када Србија постаје држава), а трећи рат је завршен Санстефанским миром 1878. добијањем независности Србије и Црне Горе (касније потврђено Берлинским конгресом).

Тако је Србија уз помоћ Русије обновила своју државу – што је била вишевековна тежња Срба од нестанка средњовековне Неманићке државе. О овим чињеницама српски ђаци слабо уче у основним и средњим школама, а разлог је српска елита која то искључује из школских програма. Е сад, зашто српска елита то не жели да се зна је тема за неки други текст… Вратимо се Додиковој посети Москви.

Додик и Путин ће имати садржајан разговор. Путин ће информисати Додика о променама и перспективама које се очекују у свету (изградња мултиполарног света), а Додик ће Путина упознати са стањем у Српској и у БиХ, са ситуацијом на Балкану.

Додик ће присуствовати и одређеним састанцима 2. Евроазијског економског форума који се одржава у Москви у организацији Евроазијске економске уније. Оно што је најзначајније јесте политичка, економска и културна сарадња Српске и Русије.

Политичка сарадња је више него јасна. Она се заснива управо на заштитничкој улози Русије према свим Србима на Балкану.

Русија активно од 2007. године брани Републику Српску, а то је почело у Управном одбору Савета за примену мира (PIC). Одбор је до тада подржавао све одлуке Високог представника у БиХ, као и разне коминикее о ситуацији у БиХ у периоду 1996 – 2006. Међутим, после тог периода Русија је, када су у питању отимања надлежности од Српске, или осуде политике Српске, издвајала своје мишљење.

Тиме је Савет за примену мира престао да буде оруђе САД за наметање политике у БиХ, а Високи представник је изгубио ону позицију коју је имао. Дакле, деловање Русије у БиХ се јасно уочава у том органу који је продужена рука моћи САД. Данас, Русија не признаје Кристијану Шмиту да је Високи представник у БиХ, већ је обавестила дипломатском нотом (заједно са Кином) све чланице УН да он нема ни легалитет ни легитимитет.

Русија је своју заштитничку улогу према Србима на Балкану и у БиХ јасно показала тако што је блокирала британски предлог резолуције, Савету безбедности УН, о Сребреници 2015. године. Том резолуцијом је било предвиђено да се осуди „геноцид у јулу 1995. године“, и осуде Срби у БиХ и Република Српска.

Било је седам верзија резолуције које је написала Велика Британија и подржале САД и земље Европске уније.

Главни део економске сарадње је енергетска сарадња, и највише гас. Русија у БиХ испоручује гас по најнижој постојећој цени у свету. Дакле, Сарајево има гас захваљујући улогама које врше Додик и Путин. И гле… бошњачко Сарајево свим силама жели да испуни амерички захтев да БиХ уведе санкције Русији.

Е, сад … и то је једна тема која захтева посебан текст.

Једно је сигурно, српско-руски односи нису на штету никога у БиХ, већ напротив, на добро свих. Ех, кад би то Бошњаци разумели… Засад су једни од ретких муслимана у свету који и даље маштају да ће им Американци створити државу и при томе, што је најжалосније, не виде да су и они само посредници (прокси) америчке геополитике.

Једини гас који може да подигне било чију привреду на Балкану је земни гас из Русије. То добро зна Додик у жели да Српску, а тиме и БиХ, прикључи на гасовод који је стигао у Србију (тзв. Турски ток). Отпор у Сарајеву је огроман, што је захтев Вашингтона.

Бошњаци желе да су под америчком окупацијом по сваку цену, па и по енергетској цени. Занимљиво, и Црна Гора не жели гас из Русије, већ у Бару планира да направи терминал за амерички укапљени, течни гас. Једино није јасно да ли знају шта ће са тим гасом касније, како да га претворе у земни гас, и како да га транспортују када немају ни један метар гасовода. Но, тај ниво размишљања је немогућ за оне који слепо следе Вашингтон.

Према томе, без обзира на све отпоре Додиковој посети Русији, који долазе од стране Сарајева и Вашингтона, али и делова српске политичке елите – она је у овом тренутку државнички корак усмерен на добро Српске, БиХ, али и свих Срба на Балкану. Наставком сарадње са Русијом у тренутку када се свет мења, Додик чврсто везује Српску тамо где јој историјски, цивилизацијски и геополитички место припада. То место је место Русије.