ДР ДУШКО КУЗОВИЋ: ВОЛИМО ФРАНЦУСКУ САМО ОНОЛИКО КОЛИКО ОНА ВОЛИ НАС

Ужасне сцене насиља над грађанима Француске, које гледамо већ недељама, оставиле су без даха већину становника Србије. Посебна група зачуђених и повређених су они грађани који су изгубили чланове својих породица, рођаке и пријатеље током бомбардовања СРЈ 1999. и вишегодишњих бруталних санкција 90-тих година прошлог века. У ову групу можемо придружити и скоро све грађане којима је уништена или опљачкана имовина коју су крваво стицали деценијама. Ко је починио поменуте злочине? Коалиција у којој је једну од главних улога водила – Француска.

Зар је могуће да држава, као што је Француска, која нам је годинама јела џигерице критикујући нас како у Србији нема демократије, себи дозвољава да најпре игнорише мишљење огромног дела својих пореских обвезника. Још страшније, када су грађани видели да од приче нема вајде, зар је могуће да се држава Француска на тако бруталан начин обрачунава са својим грађанима!

Полицајци батинама, пендрецима, шок бомбама зверски се обрачунавају са својим сународницима – управо онима који су порезима купили опрему и оружје којим ти исти полицајци ревносно бране срамотну мањину у француском друштву?!

Нажалост, француске компаније у Србији, из познатих разлога, добијају највеће послове: аеродром „Никола Тесла“, спалионица Винча, београдски метро, само су мали део цивилних уговора.

А за потребе одбране Србије од француских компанија режим је купио ракете „мистрал“, а тренутно преговара о куповини борбених авиона „рафал“, мада је та иста Француска била агресор пре непуне две деценије. Остаје питање шта ћемо чинити ако, за коју годину, поново будемо морали бити на страни своје домовине, а Французи, по обичају, на страни својих интереса? Скупо плаћено наоружање ће постати неупотребљива гвожђурија? Треба признати да се на тај начин спречава будућа власт да набави употребљиво наоружање, јер ће бити притиснута неповољним уговорним обавезама и дуговима за неупотребљива борбена средства.

Испоставља се да, када Србија већ нема тајну службу, да је боље да су грађани Србије први разбили код „скај телефона“, а не француска тајна служба; присилили би режим да развија нашу војну индустрију, а не да вадимо из бедака индустрију Француске.

Време је да се запитамо, које последице по наше друштво може имати сарадња са државом и компанијама које долазе из државе где се дешавају сцене тако бруталног обрачуна са грађанима који се демократски не слажу са политиком власти? Шта ће бити са нашом државом и народом уколико не удовољимо француским захтевима и жељама? Да ли ће и нас третирати као што третирају своје грађане? Да ли ће политичка, привредна и војна сарадња са овако бруталним демократијама сметати нашим предузећима на тржиштима трећих земаља? Како ће нашу сарадњу гледати државе Африке које су уништене пљачком француских колонијалних трупа и компанија?

Савезник Француске је аутоматски непријатељ великог броја држава (и тржишта) у Африци, Блиском истоку, Азији, Јужној Америци? Наше компаније веома лако могу бити кажњене губитком приступа потентним и великим тржиштима!

Додајем и морални аспект проблема сарадње са режимом у Француској: нашим новцем из послова које добијају у Србији, режим у Паризу делом плаћа опрему и полицајце којим нехумано третирају своје грађане.

На све треба додати да француским компанијама дајемо јавне радове, који по дефиницији служе за развој српских фирми и запошљавање домаће радне снаге!? Да јад буде још већи, послове које дајемо француским компанијама, вишеструко преплаћујемо у односу на њихову реалну вредност! Све то покривамо кредитним задужењем код банака у којима велики удео има француски капитал који има све више новца, јер је свет схватио превару! Режим грађане Србије задужује и уништава како би смиривао социјалну кризу у – Француској!?

До сада смо гледали, а нисмо хтели да видимо како се француска демократија понаша према људским бићима у Африци. Сада Африка постаје тржиште које се отвара за стране компаније, и у тој будућој подели неће бити места за оне који су их убијали, секли им шаке, продавали као робове или им и даље наплаћују колонијали порез.

Државе „колективног запада“, а међу њима је и француски режим, Србији су у протеклих тридесет година непрестано спочитавале недостатак демократије и тржишта. Испоставило се да су управо те државе главни генератори разарања демократије и тржишта у Србији, по правилу када су њихови државни интереси у питању тј. интереси њихових компанија. Чак и утицај на простору Србије они су продавали трећим државама и компанијама!

Србија је научила лекцију и из санкција којим је Француска годинама убијала грађане и привреду Србије. Бомбардовањем 1999, коју су назвали „милосрдни анђео“ (гле, невиђене ироније и цинизма), убили су на хиљаде грађана Србије (прогласивши их за „колатералну штету“), и разорили „војне“ објекте за које су прогласили болнице, школе, куће, стамбене зграде, трафостанице, мостове, путеве, тунеле, водоводе, поште, итд. Ми не смемо дозволити да се такав терор понови нигде у Европи, а управо га гледамо у Француској и – ћутимо!

Због опасности да због кршења људских права у Француској буде кажњена Србија (државни углед, привреда и грађани) треба учинити следеће:

А. Сви агенти и лобисти француских служби и државе који делују у Србији (непроверене информације говоре да их највише има у председништву, влади, министарствима и јавним предузећима) морају бити притворени или спојени са Француском. То неће бити тешко, јер је наша полиција ту операцију већ увежбала са Златановићем и Кнежевићем.

Б. Сви уговори који се припремају између француских компанија са државом и јавним предузећима да буду обустављени!

В. Сви потписани уговори између државе Србије или домаћих компанија са француским компанијама или компанијама у којима постоје акционари из Француске да буду суспендовани!

Г. Дефинисати нова поглавља која Европска унија треба да испуни као предуслов како би се наставило даље придруживање Србије према ЕУ. Поштовање људског живота је првенствени корак, јер ако се Француска тако брутално односи према својим грађанима, како ће третирати грађане друге државе, посебно Србије!?

Будима прагматични као и француски режим. Шта Србија губи обустављањем привредне сарадње са Француском? Домаће компаније (па чак и „контроверзни бизнисмени“) преузеле би послове које су великодушно препуштени француским компанијама. Колико нових тржишта би се таквим поступком отворило за компаније из Србије?

Скренуо бих пажњу сарадницима окупатора у Србији, а посебно онима који у председништву, влади, министарствима, јавним предузећима и на улици заступају интересе режима из Париза, да мана новца којим сте плаћени је да мораш да будеш здрав како би га трошио! Једини сведоци који могу повезати окупатора са злочином и жртвом сте ви!

У Београду, 21. априла 2023.