Муке по Јакову: Милатовић одласком у Брисел и санкцијама Москви доказује да није део српског света?

У интервјуу за АП нови председник Црне Горе Јаков Милатовић казао је да та земља снажно, 100 одсто води спољну политику ЕУ и да ће тако и остати

Мој ђед је био пет година на Голом отоку, чак постоји сећање да је као капетан Jугословенске народне армије рекао да никада своје топове не би окренуо ка Русији, говорио је својевремено нови председник Црне Горе Јаков Милатовић.

„Ја сам сигуран да је тај осећај код свих у Црној Гори присутан“, рекао је Милатовић и додао да је та земља ипак на европском путу и да 80 одсто грађана подржава чланство у Европској унији.

Због тога, говорио је Милатовић у интервјуу 2022. године, Црна Гора има обавезу усклађивања спољне политике са Бриселом, што значи и увођење санкција Русији.

Његов противкандидат Мило Ђукановић у кампањи га је оптуживао да је део некаквог српског света, па и руског, на шта му је Милатовић одговорио да њега светови, осим овог нашег, не интересују.

Ипак, одмах након победе, Милатовић је у интервјуу за „Асошијетед прес“ казао како ће убрзати пут земље ка чланству у ЕУ и држати се њене политичке линије према Русији.

„Црна Гора снажно, 100 одсто води спољну политику ЕУ и тако ће остати. Дакле, пуноправна политика ЕУ је она коју Црна Гора треба да води у будућности, а посебно је важна сада када је у питању руска агресија на Украјину… Не постоји нико у Европи, а у Црној Гори очигледно, ко може да подржи инвазију једне земље на другу суверену земљу“, додао је новоизабрани председник Црне Горе за АП.

Прва званична посета новог председника Црне Горе биће Бриселу, а потом, како је најавио, отпутоваће у Београд.

За историчара Александра Раковића није изненађујуће то што ће се Милатовић са нове функције најпре упутити у седиште ЕУ.

„Милатовић мора да оде у Брисел, јер је он за њих поклоничко место. Што је Мека за муслимане, то је за евроатлантисте Брисел„, каже Раковић и напомиње да је битно шта ће бити након тога, односно, какву ће улогу имати српски фактор у Црној Гори.

Једина нада да неће сузбијати српски идентитет

Саговорници РТ Балкан су сагласни да је било нереално очекивати да ће Црна Гора падом Ђукановића променити спољну политику по питању признавања независности тзв. Косова, као и да напусти чланство у НАТО-у.

„Милатовићеве намере су биле јасне и раније, он ће наставити политику Мила Ђукановића у том делу спољнополитичког деловања. Једино чему можемо да се надамо, али не и да будемо и сигурни, да неће сузбијати српски идентитет Црне Горе“, сматра Раковић.

Он додаје да је тешко донети било какав прерани закључак имајући у виду какав заокрет је некадашњи премијер Здравко Кривокапић начинио по ступању на функцију, иако је изабран са листе Демократског фронта.

Главни уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић за РТ Балкан напомиње да су овлашћења председника Црне Горе веома мала, те да се велики заокрет у спољној политици није ни могао очекивати.

„Постоји могућност да ће због сталних притисака или прозивки у кампањи да је експонент руског или српског света, Милатовић имати потребу да се више ограђује и доказује своју приврженост прозападном курсу и евроатланским интеграцијама, чак више него што би морао, не би ли се на неки начин опрао од сумњи“, сматра Вукадиновић.

Он указује на то да такве прозивке о припадности српском и руском свету из ДПС-а служе да се Милатовић стави у дефанзиван положај, те да се брани од нечега што није његова политичка агенда.

„То је покушај да Милатовић у страху и жељи да се одбрани прекомерно наглашава приврженост досадашњем курсу Црне Горе, што може нашкодити политички и њему лично, а посебно његовој странци пред кључне парламентарне изборе“, напомиње Вукадиновић.

Наш саговорник додаје да је политичко јединство ванредно настало пред други круг председничких избора, али је битно да се странке не посвађају као након парламентарних избора 2020. године.

„Гласачи Демократског фронта јесу значајно допринели победи Милатовића, али је важно да сада од њега не праве новог Ђукановића или Кривокапића. Не би било добро ни да присталице Милатовића, као ни неки лидери ДФ-а кроз свађу ко је више допринео победи над Ђукановићем, и тиме прокоцкају позитивну климу и политички кредит који су заједнички добили на овим изборима“, оцењује Вукадиновић.

Корисни непријатељ

Колико год деловало чудно, Ђукановић је имао и добар утицај по српство у Црној Гори, јер је хомогенизовао српски народ у тој земљи, што је помогло да се српски идентитет ревитализује, сматра Раковић и додаје да је у том смислу бивши председник Црне Горе био „корисни непријатељ“.

„Сада долази питање могуће релативизације српског идентитета, а она је јако опасна, чак опаснија од Ђукановићевог напада. Од Ђукановићевог напада су се људи бранили и одбранили, али нападе кроз релативизацију људи неће ни приметити“, напомиње наш саговорник.

Раковић сматра да се може отворити један велики проблем, да ли ће дуализам тихо угушити српство у Црној Гори, тј. да ли ће магловито српство постати сећање на јединствени идентитет као неку прошлост, а новоцрногорство да постане главни идентитет.

„Кад је Милатовић у питању, самостална Црна Гора се може доживљавати као нешто прогресивно, док је заједничка држава са Србијом нешто што је ретроградно, што може лоше да утиче на младе људе тамо – да пуцају споне између Србије и Црне Горе које су историјске“, напомиње наш саговорник.

Каже да је питање да ли ће Милатовић и његове присталице дуализам који подразумева српску националност, а грађанску припадност Црној Гори тумачити тако, или ће инсистирати да су такозване црногорске националности, а Срби пореклом, што ће, напомиње Раковић, водити ка даљој релативизацији српског идентитета.

„Можемо да му дамо шансу да исказивањем резерве чује и нас Србе, јер је дошао на ово место на таласу победе Демократског фронта 2020. године. Он је постао министар захваљујући Демократском фронту, јер су се Срби жртвовали. Не могу Срби да буду стално улични борци и гласачка машинерија када је потребно, него да се афирмишу права српског народа у Црној Гори, јер су они једина нација која је стварала ту земљу“, напомиње Раковић.