ЕНГЛЕСКИ УМ И ОСИРОМАШЕНИ УРАН: ОТКУДА БЕЗУМНЕ ИДЕЈЕ „ГОРДОГ АЛБИОНА“?

ОДАКЛЕ ОВО ЛУДИЛО?

 

Енглески лудаци су ових дана поручили да би Украјини могли да почну да шаљу муницију са осиромашеним уранијумом, којом су убијали Србе 1995. и 1999,  а убијају их и данас. Председник Белорусије, оштри и цинични Лукашенко, поручио им је: ви нама осиромашени, ми вама обогаћени уранијум. То јест, биће нуклеарног рата, ако га желите.

Ипак, поставља се питање – какви то умови желе да свет повуку у потпуну пропаст? Откуда потиче њихово понашање?

То личи на Хитлера, зар не?

 

ХИТЛЕРОВЦИ ПРЕ ХИТЛЕРА

 

Својевремено, немачки фирер је изјавио:“Дивим се енглеском народу. Он је, кад је колонизација у питању, направио скоро немогуће“.А 23. маја 1939. Истакао је: „Наш циљ је да проширимо свој простор на Истоку. Тај простор на Истоку треба да постане немачка Индија“ – простор на Истоку, који мора постати Индија, свакако је Русија, која се у то доба звала СССР . „Само ја, као Енглези, имам довољно суровости, да бих постигао одговарајући циљ“.

Творац идеје колонијалне експанзије Немачке у Африци, Петерс, говорио је да су Енглези учитељи Немаца, и да баш захваљујући Енглезима „ни Римљанин ни Монгол немају водећу улогу на планети, него управо Германи, којима и ми припадамо“. Он је сматрао да је више него праведно да „многе стотине хиљада људи у Енглеској могу да уживају у разоноди, зато што за њих раде милиони припадника туђих раса“.

Наравно, енглеске колонијалне методе нису биле онако чудовишне какве су биле нацистичке методе обрачуна с нижим расама. Али, расизам и његова идеолошка утемељења кренули су од Енглеза, а Хитлер је само до краја прочитао имплицитне поруке империјалног „текста“ који су Британци писали вековима.

 

ЕНГЛЕСКИ УМ И НАЦИЗАМ

 

Чувени енглески политичар Дизраели Биконсфилд тврдио је да је расно питање кључно питање људске историје, и да јеврејска расна самозатвореност оповргава учење о једнакости свих људи. Хана Арент је показала да је Дизраели сматрао да су права Енглеза већа него људска права као таква.

Немци су волели да читају енглеског философа, Томаса Карлајла, који је говорио:“За црнца је главно право да буде приморан да ради упркос својој природној лености. За њега је и најгори господар бољи него никакав господар“. Томас Карлајл је својевремено предлагао, да Велика Британија офарба два милиона Ираца црном бојом и да их прода као робове у Бразил. ( Енглески научник Бидоу је тврдио да су преци Ираца били црнци!)

Нацисти су дело Енглеза Хјустона Чемберлена,“Темељи 19. века“, сматрали најважнијом књигом свог покрета, па је Розенбергов „Мит 20. века“ својеврсни наставак ове књиге. Чемберлен је, незадовољан енглеским активностима у потчињавању света, за време Првог светског рата отишао у Немачку, верујући да су Немци следећа „надраса“. Само Аријевци су достојни пуног и правог живота, сматрао је овај Енглез. Када је умро, Рудолф Хес је рекао да је Немачка изгубила једног од највећих својих синова, достојног борца за ствар германства.  На сахрани, припадници нацистичке партије у униформама пратили су ковчег са Чемберленовим телом.

 

ПИСАЦ „КЊИГЕ О ЏУНГЛИ“

Писца Радјарда Киплинга сви знају по „Књизи о џунгли“, али не знају да је и он био расиста који је пропагирао величину своје Империје, тражећи да њени легионари, попут будућих есесоваца, „имају срца Викинга“.

Уосталом, творци концлогора нису били нацисти. Први концлогори подигнути су од стране британске „више расе“ у току Бурског рата на почетку 20. века, и у њих су смештали жене, децу и старце својих непријатеља у Јужној Африци. А у Аустралији су, све до двадесетих година прошлог столећа, потомци британских Германа издавали дозволе за лов на Абориџине, који су сматрани прелазном врстом између мајмуна и људи, сасвим у складу с идејама оца еволуционизма, њиховог земљака Чарлса Дарвина.

Култ воље и челичног тела, антиинтелектуализам, милитаризам – то је оно што је Енглезе чинило учитељима Немаца. Њихова је и изрека:“Моја земља,упркос свему“ – то јест, шта год да радимо, у праву смо.

Енглески учењаци су тврдили да је слобода привилегија господарске расе.  У доба успона нациста, чувени Краљевски институт за међународне односе у Лондону закључио је да су нове немачке школе направљене по узору на британске и да им је главни циљ да код ученика „развију свест о непобедивости нације“. Зато је Гебелс говорио да је најважније васпитање воље:“Ми, Немци, превише размишљамо. Интелект је отровао наш народ“.  Хитлер је додавао:“Мени нису потребни интелектуалци. Знање ће само покварити наш народ. Међутим, наш народ обавезно мора да учи да господари“. Не заборавимо: краљ Едвард Шести био је велики симпатизер нациста, а сер Освалд Моузли водио је, сасвим легално, нацистичку партију Енглеске.

 

КОЛАБОРАЦИЈА КАО ИДИЛА

 

Ту негде треба тражити и узроке чињенице да Хитлер није згромио британску армију после пораза у Француској 1940, нити је окупирао Британска острва, иако је за то имао  довољно снаге. Били су већ припремљени и спискови Енглеза које треба похапсити кад се продре до Лондона. Ипак, фирер се определио да заузме само два острва у Ламаншу, Џерси и Гвернси, која су припадала британској круни.

Сарадња Енглеза са Немцима на тим просторима била је више него добра: из веза окупаторских џентлмена и окупираних дама родило се, за пет година, преко 900 беба.Амерички новинар, Свифт, који је 1940, кад је окупација почела, био на Нормандијским острвима, тврдио је да се становништво према окупатору понашало с поштовањем, док су их Немци звали „браћом по раси“.(За то време, милиони Словена, од Срба, преко Пољака, до Руса, били су убијани као представници „ниже расе“.)Ниво сарадње с окупатором, као и ниво безбедности немачких војника, био је највиши у Европи. И Јевреји су били под режимом суровог надзора. Енглези  су, одмах после рата, острвску колаборацију заташкали, а Министарство информисања је 1945. тврдило да је сарадња с нацистичком војском била неизбежна. Нико од енглеских колаборациониста није био кажњен, а неки припадници локалне администрације били су чак и одликовани – Лондон се руководио, као и увек, крајњом прагматичношћу. Не треба заборавити ни лицемерје „гордог Албиона“:  наши британски „савезници“ су од Срба тражили да се што више жртвују у борби против Вермахта, говорећи да трава више расте што се више коси, док су свом становништву препоручивали да мирно чекају крај рата и да не насрћу на окупаторе.

 

ЗАШТО НАС МРЗЕ?

 

У Другом светском рату, Драгиша Васић је прозрео све енглеске игре, и поручио нам да ће, ако остане жив, основати катедру која ће младе Србе учити мржњи према Енглезима. А њихова мржња према нама, као и према Русима, увек је потицала од смртоносне зависти, спремне на све. О томе је Марко С. Марковић својевремено писао, истражујући Черчилово понашање према Србима:“Ми полазимо од претпоставке да је основни покретач Черчилове политике према нама био страх и то страх од Словена уопште, а од православних Словена напосе, страх од словенске генијалности, виталности и жилавости. У томе комплексу српски народ је био изабрана жртва Черчилове дискриминације не само као словенски и православни народ него као изванредан и готово изазивачки пример животне способности Словена. На први поглед може изгледати смешна и бесмислена сама помисао да би премијер моћне Британске империје могао страховати од Срба. Али није ту реч о некој политичкој, још мање стратешкој опасности. Черчилу, умном човеку, било је добро познато да су Срби англосаксонски пријатељ и да никако не могу угрожавати Запад. Нешто је друго било посреди. Српски народ му није сметао као противник Запада него баш због тога што је за невероватно кратко време достигао Запад. За непуни век, Срби су у културном смислу постали равни старим народима Запада, дали писце, научнике, историчаре и уметнике који су могли да се мере са западним, а уз то показали велику државотворну вештину и беспримерну борбеност. У Првом светском рату Срби су изгубили отприлике једну четвртину свога становништва, а у Другом једну петину, па су оба пута задивили свет својом неустрашивом борбом, а између два рата још више напредовали. Као такав, српски народ је у Черчиловим очима морао бити отеловљење словенске опасности, живи доказ да западни народи не могу бити мирни и безбрижни доклe год постоји ма и један словенски народ слободан.”

Мрзећи Словенство, Енглези Украјинцима, Словенима који су се одрекли себе, нуде оружје са осиромашеним уранијумом. И зато им Лукашенко прети обогаћеном верзијом истог.

 

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ