Није било одважно зато што је било само сирена али не и стварне ваздушне опасности јер ничега опасног у ваздуху над Кијевом тад није било. И није било ни изненадно јер је о Бајденовом путовању у Кијев унапред била обавештена и руска страна; која је тако дала своју, макар, прећутну дозволу председнику Америке да дође у Украјину.
Ноћни пут у Кијев
Наиме, пренела је агенција Асошијетед прес, „саветник за националну безбедност Џејк Саливен рекао је да је Москва обавештена о Бајденовој посети Кијеву пре него што је он кренуо из Вашингтона ’у циљу координације како би се избегли инциденти’, у настојању да се спрече евентуалне погрешне процене и грешке које би две нуклеарне силе довеле до директног конфликта”, јер, наводи се даље, „била је ово ретка прилика да један амерички председник путује у зону сукоба где САД и њихови савезници немају контролу над ваздушним простором”. Те отуда и споменута нужда да о свему буде обавештена страна која ту контролу – има.
А опет, додаје америчка новинска агенција колоритне детаље свом извештају, „у Белој кући је због безбедносних разлога планирање Бајденове посете Кијеву било поверено малој групи сарадника… Председник је на пут кренуо с неуобичајено малом пратњом, уз само пар најближих сарадника и двоје новинара, како би се тајна сачувала… Бајден је тихо напустио Вашингтон у 4.15 ујутру у недељу, са заустављањем у војној бази Рамштајн у Немачкој, пре него што се у Пољској укрцао на ноћни воз за Украјину.”
Претходно, додаће „Блумберг” у својој причи о „шпијунској тајној операцији планирања пута у Украјину”, Бајден је своје планове прикрио и тиме што је пред полазак на пут ”извео своју супругу на вечеру у ушушкани ресторан у Вашингтону”, „Ред хен”, где су јели ригатоне. Овај јако важан детаљ споменуће и „Њујорк тајмс” у свом извештају о „Бајденовом надреалном и тајновитом путовању у ратну зону”, о коме одједном, пригодно, сви све знају.
Обична представа
Наравно, поставља се логично питање: чему сва та тајновитост ако је о путовању већ био обавештен главни непријатељ, то јест, Русија?
И из тога неминован закључак. Све је то била обична „представа”, са приметном дозом презира прокоментарисао је понашање својих, како рече, „бивших западних колега”, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.
Или још и горе од представе, такорећи, циркус у коме је Бајденова посета том, „ко зна којем месту”, „била толико неочекивана да је највероватније изненадила и њега самог. Али онда му је, верујемо, речено да ту живе људи које понекад меша са Иранцима… Јадничку, како се прича, само покажу где да пронађе микрофон… Вероватно је заиста узбудљиво живети тако. Сваки минут сваког дана пун је изненађења и неочекиваних сусрета: ’Хеј, ко су ови? И где сам ја уопште?’”…
За разлику од америчких медија који су баш сви, као по команди неког свог заједничког главног уредника у први план поред оне шпијунске тајновитости ставили и пилотске наочаре на глави америчког председника – холивудска мешавина Џејмса Бонда и „Топ гана” – овако је Бајденову посету Кијеву прокоментарисао „Мађар немзет”, најстарији мађарски дневни лист, близак влади Бајденовог НАТО савезника Виктора Орбана.
Опоменули су из „Мађар немзета”, међутим, и да „ситуација није нимало смешна”, заправо, „прилично је злослутно што овај чича, који се ту и тамо спотакне и иде тамо-амо, има приступ и контролу над атомском бомбом.”
Саливен и Јермак
А још је злослутније, можда, што је с тим чичом – Бајденом – у Кијеву боравио и његов споменути саветник за националну безбедност Џејк Саливен, који се тамо састао са шефом кабинета Владимира Зеленског Андрејем Јермаком.
Да ли је разговор Саливена и Јермака био важнији од сусрета њихових шефова, Бајдена с „Топ ган” наочарима и Зеленског у његовом маслинасто-зеленом костиму?
Само је фотографија Саливена и Јермака објављена, не и садржај њиховог разговора, а злослутним се Саливеново присуство чини услед недавног открића америчког новинара Симора Херша да је управо овај саветник америчког председника за националну безбедност имао једну од кључних улога у саботажи гасовода „Северни ток“.
Тако да сигурно ни сада у Кијеву није био из нарочито човекољубивих разлога. Питање је, само, каквим се сада разлозима руководио, имајући у виду, на пример, откриће портала „Политико” да је Саливенов колега Вилијам Бернс, директор ЦИА, недавно од Зеленског тражио да под хитно покрене некакву офанзиву „јер би ниво војне подршке могао да почне да опада”; и упозорење „Фајненшел тајмса” да је „година рата у Украјини опустошила европска складишта оружја”, те да „Запад почиње да се суочава с реалношћу и тешкоћама у подупирању кијевске војске у дугом и крвавом сукобу”; а ту је и „Вашингтон пост” који је пре недељу дана, уочи Бајденове и Саливенове посете Кијеву, открио да су амерички званичници упозорили Украјинце да се налазе на „преломном моменту рата” те да им је ово најбоља, а то ће рећи, последња прилика за „одлучујућу промену тока рата”.
Шта је договорено на састанцима у Кијеву? Какве је поруке након посете Украјини Бајден својим НАТО савезницима упутио из Пољске? И чему би требало да послужи ова европска турнеја америчког председника?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку” говорили аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић и публициста Игор Ивановић.
