О. Дарко Ристов Ђого: Само ништавило може да изда Косово
О. Дарко Р. Ђого (Фото: ин4с)
Избор “Србија са Косовом и Метохијом” или “Србија без Косова и Мегтохије” заправо значи: Србија или ништавило.
Ништавило је демонска ствар. Зато оно пријети али истовремено и обмањује: говори нам да је избор или постојање у негацији себе, кроз порицањем Косовског завјета или је избор уништење, најприје “умањење животног стандарда”, а затим директно уништење и смрт. Међутим, ми стојимо пред људским избором: бити човјек или не бити, бити “ја”, бити “ми”, бити Срби или не бити ни Срби, ни ми, ни свако наше “ја” укорјењено у нама, у косовском Завјету и Христу.
Који је избор? Које су нам “опције”?
Избор је бити или не бити човјек, остати биће са достојанством и идентитетом или постати само још једна популација предвиђена за еутаназију у умирућој цивилизацији. “Опције” можда нисмо одредили ми, али је избор само наш.
Из сјемена Жртве увијек се рађа плод Васкрсења. Из сјемена Јудине издаје све странпутице воде ка небићу.
Избор је једноставан. Завјет: Косово и Метохије, срце које пулсира у српском бићу. Или ништавност “разумног” одрицања од себе и губљења срца, ума, себе, постојања.
Народ који се једном на Косову опредијелио за Завјет и Жртву не може одустати од Косова и остати исти народ. Србија без Косова и Метохије нема право да носи то име, да буде наша Отаџбина “од Дунава до мора сињега”, ми Срби да носимо исто име као Косовски Завјетници. Србија без Косова може само да се зове Безименија Самоодрекнута.
Човјек и народ пред Богом увијек свједочи о себи, сваким својим даном, сваким избором.
