Изгледа да свима постаје јасно да ЕУ не може и неће бити део решења велике драме коју је Украјинска криза оголила до краја.

Увести санкције Русији, а које се појављују као незаустављив бумеранг, бескрајно је понижавајуће. А бескрајна глупост је настављати на том понижавајућем путу и терати Србе да се они придруже њиховој глупости. И то се слаже.

И ово није маскенбал. Сви су скинули маске, а онда се још бесомучније ваљају у блату. При том тврдећи да њихова колективна блесавост, има велику подршку у свету. Да нема Виктора Орбана на евро-површини не би било ни једног таласића.

И онда, одричићи се читавог света који њих „следи” (али само у њиховој уобразиљи) Уни-Европљани јуре да освоје Западни Балкан. Балканско ништа као замена за глобално све. Балкан никад није био сасвим неважан, али никад није био ни Heartland. Посебно кад су улози Крим, Црно и Азовско море, Дунав а да се о Далеком истоку и кинеским морима и не говори.

Ипак, евро-унијати крећу у офанзиву на Западни Балкан. Множи се број специјалних изасланика из европских главних градова који обијају около као жедни пси, лају с времена на време и – праве се да чују пријатељски лавеж исти таквих незваних чувара западнобалканског стада.

Врхунац те баналности је „државнички потез” особе која се зове Тања Фајон, а која се на међународној арени истицала пуштањем крви владама у Београду (а које, види чуда, у том нису налазиле ништа лоше) – да пре три месеца именује „специјалног изасланика”!?

Та министарка из земље која се озбиљно узима само међу политичарима који владају областима мало источније од Западне Словеније, како и приличи сувереној држави, објави најважнију вест на Твитеру: „Обавестила сам заменика помоћника државног секретара САД Габријела Ескобара о именовању нашег изасланика за регион Западног Балкана. Радујем се сарадњи са вама”.

Сетићете се Чарлија Чаплина кад се игра великим балоном који је, у ствари, глобус. Али, то се ипак односило на важну земљу и историјског вођу. Овде је све балон – и „велики Фајон вођа” и сила која се испилила из мита о Карантанији. Да је ово она Србија, кад се држало до себе, послала би Нушића као амбасадора у тај Laibach, који се може похвалити да је „једна од најмањих престоница у Европи”, а и шире. Да боцне Љубљанског змајчека па да и тај балон пукне.

Овако, остаје нам да с времена на време гледамо како се у српској држави на неким, требало би бити, важним местима са свим службеним третманом прима неки средњовечни балон из којег неће имати ништа ни да излети кад пукне.

Велики дипломатски Фајон-балон јавио се Ескобару: нема потребе да се ова мудрица радује сарадњи са Вучићем, Едијем Рамом или неким носиоцем власти у Сарајеву и Скопљу. А Приштина, држава са звездицом, ћути јер зна шта се иза брда ваља – стиже још један про-великоалбански изасланик (нећемо се бавити биографијом тог „специјалца” чија истакнућа и јесу приштинска).

Овде једино није јасно зашто се увек нађе неко у Београду, који је од српског народа обавезан да брани српско Косово и залаже се за опстанак дејтонске Републике Српске – да те картикатуре од дипломата прима, саслушава и „води дијалог”. Ваљда се из тридеценијског искуства могло научити нешто. Ваљда?

Шта ћемо ако се Аљбин Курти одлучи да именује „специјалног изасланика” за Западни Балкан? А што не би? Шта је Османи мања шаржа од Фајон? И, она ће се – зар то није предност – свим срцем борити за антисрпски Западни Балкан, за разлику од Фајонове која нема срце, него само покварене мисли и бедну жељу да је не забораве кад буду делили неке утешне награде у Бриселу.

Али погледајмо сад по широком пољу „специјалних изасланика”. Поглед не допире до краја, али ено, нема више оног сјајног момка који је толико обећавао – имао план! – изложио га у свим престоницама Западног Балкана и најављивао акцију. Пишем овако дугу реченицу јер не могу одмах да се сетим да се то храбро Бошњаче звало – Адис Ахметовић. Из Брантовог (шта би Вили Брант на то рекао?) СПД долетео. Ударао и десно и лево. Хватао за гушу. Момак се поштено борио. Срчано! Да су га пустили, могао је чак постати председник општине Котор Варош и да тако испуни највећи сан својих родитеља.

Али, Зелени, који су важнији у овој антинемачкој влади, пређоше преко њега као, што се у Босни каже, преко турског гробља. И јавише примачима специјалних изасланика у Београду, Сарајеву, Тирани, Подргорици, Скопљу и највећем граду у држави са звездицом да упамте – Мануел Сарацин. Да парафразирамо Викторију Нуланд, која је дефинисала улогу ЕУ, ј…ш Адиса, Мануел је човек за велика дела. Он вам је и изнад сарајевски облаћеног Кристијана Шмита, који је из Меркелиног ЦДУ.

А онда ће вам локални експерти за достигнућа Европске уније и велики зналци европских вредности објаснити: „Ту су пре свега акценти на владавини права, грађанским и других слободама, политичком плурализму, елиминисању корупције, поред оних очигледних за ту странку као што је зелена транзиција и еколошка политика. Чињеница да се Западни Балкан експлицитно спомиње у коалиционом споразуму нове немачке владе, што раније није био случај, говори у прилог даљој заинтересованости Берлина за тај простор”, везе први. После овог „Данке Дојчланд” морала се најнедипломатскије огласити немачка амбасадорка – јер, добила би отказ за просрпско држање.

„На инсистирање Зелених убрзана је интеграција Западног Балкана у ЕУ”, додаје друга. Дупли пас. Ко види убрзање, питате се ви. Па само плаћени оптимисти из НВО сектора. А кога занима убрзање, па само НВО видиоце. И замислите, подсећа се нас заборавне „та тачка се нашла и у коалиционом споразуму. Из СПД је раније именован изасланик Бундестага за Западни Балкан, што додатно потврђује намеру нове немачке владе да овом региону нуди не само перспектива, већ и да се предузму конкретни кораци у том правцу.” Не, ово није иронија, драги читаоче. То НВО-мислиоцкиња озбиљно.

И не будимо деца, додаће ова НВО-зналкиња изванредна (не заборавите никад Нуланд: Ј…ш ЕУ!): „Основни мотив за постављање специјалних изасланика из САД, ЕУ, Велике Британије и Немачке јесте решавање отворених питања у региону, као што су БиХ и Косово, интеграција у европске и евроатлантске структуре, смањење утицаја тзв. трећих актера, Русије и Кине, економски развој и унапређена регионална сарадња.” Е, кад им је то циљ, морамо то подржати! Макар нас и не било.

Може ли поштен човек да буде против „решавања отворених питања”, ма шта да су решења – и боље један дан у топлом у загрљају Тање Фајон и оног Мануела, него сто година будућности са злим Истоком који нам не нуди ни једно од тих дивних самоубилачких решења.

Ето, нико никад у Бриселу неће разумети Србе (тај народ, јер знају они да би се у владама у Немањиној 11 нашло разумних и кооперативних) који не желе да уведу санкције Русији, па да заједно с њима – са породицом европских народа – себи пуцамо у колена, сваком добром приликом. Да то неко не жели, то је невероватно!

Саветују их најбољи међу Европљанима, специјални изасланици (специјални!, па ни Урсула фон дер Лајен није специјална) као Габријел Ескобар, а јави се понекад и Гренел; па Мирослав Лајчак оседи уништавајући балканштину на Западном Балкану, а ми смо тако незахвални и не ценимо праведни напор тог безличног човека; Стјуарта Пича можете замишљати у униформи на којој има више еполета и звездица него на дечјој одећи за новогодишње празнике; плус три-четири Немца који наступају СС-кораком; па на тај плус и плус такве две громаде као што су мислиоци из кабинета француског председника и немачког канцелара; стићи ће и неки Италијан – јавили су; и плус Словенац од формта, а знате ли ви шта је словеначки формат (а ако треба послаће Словенци још двоје-троје форматираних). А ти луди Срби, ни да бекну.

Залуд су им организовали Европрајд! Мали је напредак. Чак и она која је организовала Европрајд поче да сумња у добре намере Уније. Ту не би довољна ни корона. Ту мора да се удри јаче. Можда да се примене и старе мере – говеђа жила по туру! – јер биће тога сад кад Холанђани покољу зле краве.

Нешто се урадити мора. Што је мртвија Европска Унија на светском плану, она ће грчевитије да копа по Западном Балкану. А њени НВО-помагачи на терену ће налазити да је мртваја „једини могући и једини патриотски избор Србије, који је у интересу њених грађана, ‘да постане део европске породице’.” Породица народа који уништвају породицу и у траговима!?

Како ће то ићи, питатете се ви, али Национални конвент – какво узвишено име за једну мутну НВО – одговара супериорно „већина грађана ове земље, без обзира на резултате анкета о ставу према Европској унији, и даље жели тај пут”. Е, пред овим би се и барон Минхаузен постидео.

Ово је већ озбиљна западнобалканска мутација Минхаузеновог синдрома када особе и организације (није обавезно НВО) имају невероватну потребу да преувеличавају своја стварна и нестварна достигнућа. Ако резултат није присутан, особе са овим синдромом ће га измислити и без престанка одлазити у своје евроњуз-медије и понављати наратив. То више није лаж, јер људи који лажу знају шта је реалност, али им она не одговара.

То, да и та контролисана истраживања показују једно а умни конвенти их одбацују, заробљеним умовима изгледа потпуно логично. Јер, шта ће они радити ако им падне наратив „Европа или смрт”? Зато им требају докази за сад већ сасвим добар наратив „Европа и смрт.”

Пошто не може помоћи себи, историјска мисија Европске уније је да – затвори „отворена питања” на Западном Балкану. Јер, зашто би се Унија сама гушила у свом дреку (за ову прилику је добра ова хрватска реч) ако може, коначно, да и нас угура у „европску породицу народа”. Хитлер није успео, али фон дер Лајен, потпомогнута артиљеријом српских НВО, не жели да пропусти историјску шансу.

Док НВО труба свира „јуриш” – фон дер Лајен сама себи изгледа јача. И сад кад су она и муж толико урадили на вакциналном лечењу Европе (за сваког становника ЕУ по десет Фајзерових вакцина!), и кад је остао тако леп профит, глупо је да не уради и нешто – историјско. За читаву „европску породицу”, плус ти дивљаци са Западног Балкана.

С Русијом ће то „нешто” тешко ићи. Кини је све теже пљунути под прозор. Али Београд стално намигује „европском путу”. Истина, на Подгорицу се све мање може рачунати, јер подводне воде вуку Мила. Сарајево је збуњено. Слуђено Скопље нема приговор. А Еди Рама на то гледа као на „тројку” коју ће неко уместо њега убацити с пола терена. Тачно, то све из дана у дан изгледа неуверљивије, али зашто ЕУ то не би пробала? Међу свим бесмислицама које чине, изгледа им да ће их ова најмање коштати.

Аутор Слободан Рељић

Извор Све о Српској, 24. децембар 2022. 

Насловна фотографија: EPA-EFE/Andrej Čukić