Све по списку: Хоће ли Западни играчи почети и да стрељају Србе – сто за ниједног!

„Модерни и цивилизовани“ велики љубимци Запада почели су да праве спискове неподобних Срба – још само није обелодањено да ли ће они бити прогнани, утамничени или само стрељани.
У про-НАТО центрима и прозападним круговима који годинама сеју медијску слободу и демократију по Србији и региону нема никакве осуде злослутног неонацистичког списка који су објавили припадници власти у Приштини.

Западним екстремистима не смета што Куртијева власт на измаку 2022. године саставља монструозне листе са председником Србије Александром Вучићем, његовим сином, братом, шефом БИА, министром полиције, српским лидерима са КиМ…

Прави се морбидна замена теза да је дозвољено и пожељно правити спискове људи са образложењем да они сарађују са СПЦ, САНУ и Русијом, а угледне проевропске демократе су они који су сарађивали са ОВК, Ал Каидом и наоружаним терористима.
Да ли је од сада допуштено да на јавну потерницу за одстрел дођу сви који сарађују са српским владикама, песницима и историчарима, руским писцима, филозофима, дипломатама.

Зашто се допушта неотесаном режиму у Приштини да усред Европе уводи правила тоталитарног мрака и зла, па му се као награда обећава и чланство у ЕУ?

Шта ради бизарна група

Истовремено, некаква бизарна и парацивилизацијска група на челу са неким адвокатом почела је да објављује спискове такозваних „Путинових агената“ у Србији на коју су ставили и државне званичнике, владике, бивше и садашње министре, уреднике и новинаре (Љубинку Милинчић, Љиљу Смајловић, Милорада Вучелића и Миломира Марића), владајуће и опозиционе политичаре, интелектуалце.

Зашто се не јаве борци за људске слободе, вајна новинарска удружења (УНС је изузетак који је осудио спискове) да осуде бар чињеницу да нека фантомска организација присваја за себе право да пописује ко су чији агенти?

Где су ти бучни и самозаљубљени демократски медији да дигну глас против морбидног, опасног и нелегалног прогона грађана Србије који су само њихови неистомишљеници?

Успоставља ли се овде на велика врата принцип да уколико си против увођења санкција Русији, а против тога је више од 80 одсто грађана Србије, да аутоматски можеш да се нађеш на списку и да будеш обележен?

Постоје ли државни органи који ће да истраже наводе опскурних групација и да им забране етикетирање личности под именом и презименом, промовисање њиховог прогона и чак најављивање сталног проширивања спискова?

Постоје ли то новинари којима може слободно и без казне да се прети?
Зашто не реагује државни тужилац и не процесуира овакво анатемисање или, у супротном, не похапси Путинове агенте ако има доказе да су то?

Елем, нисмо сигурни да је ово прављење спискова у Приштини и у Београду случајно и да није инспирисано из неких центара за хибридно ратовање.

Нисмо сигурни ни да све није у вези са стотинама милиона долара које Америка управо издваја за „борбу против руског утицаја“ у целом региону.

Нисмо сигурни ни да не постоји агенда да неки „демократски и слободни“ медији који раде у Србији морају да прећуткују или перфидно легитимишу цртање мета на чело њиховим колегама и државним званичницима.
Јер, кад спискови постану дозвољени – све је дозвољено.

Нацисти су некада стрељали по формули – 100 за једног. Зашто сада неохитлеровци под НАТО окриљем не би промовисали принцип – 100 за ниједног!