Миша Ђурковић: Српска академија (ни)је уз свој народ
Миша Ђурковић (Извор: Политика)
За разлику од неких моћних људи који сматрају да им је довољно што је САНУ потпуно небитна и да нема никакав утицај, мислим да је САНУ потенцијално веома важна и значајна за наш народ и да од ње не треба дизати руке. Но, бојим се да је ово један од последњих тренутака када нешто поводом тог питања може да се предузме, или ће она наставити да иде путем југословенства, џендеризације и све већег одаљавања од свог народа и његовог интереса
Обраћање које се појавило у петак 2. децембра на овим страницама ме је изузетно пријатно изненадило. Мени „претенциозном” и „неморалном” чије је писање „испод сваког нивоа” „лишеном знања о елементарним чињеницама” одговорила су чак тројица бесмртника, два потпредседника САНУ и њен генерални секретар! Ово ћу да урамим и оставим деци у наслеђе, поред славске иконе и личног Орбановог писма…
Пренебрегнућу своје слободно, неморално тумачење да онај о коме се ради опет није смео сам да се огласи него потура чак тројицу својих најближих сарадника, и схватићу ово као некакав, и у том смислу хвале вредан покушај садашњег врха САНУ да у једно доста значајно време изађе у сусрет захтевима јавности да се о њеној улози и будућности отвори дијалог. Некада би ово био почетак једне шире дебате и можда бисмо могли овај разговор да пренесемо и на неку телевизију?
У одговору бих најпре од чињеница, моје „необавештености” и „подметања”. Уважена господа кажу да ниједан скуп о џендеризацији није одржан у САНУ. Ево зборник „Србија: род, политике, становништво”, издавачи САНУ и ИДН, 2019, садржи излагања са скупа који је одржан у САНУ 2. октобра 2019. Затим „Родна равноправност: од једнаких права до једнаких могућности”, издавач САНУ, 2020, садржи радове са скупа одржаног у САНУ 27. септембра 2019. Дакле, надам се да уважена господа просто не знају шта им се дешава у кући јер не могу да поверујем да отворено и с намером „не говоре истину”.
У директној вези са овим је питање шта је САНУ урадила са одбором за демографију, добија ли он икаква средства, и кад сте последњи пут имали публикацију која се стварно бави питањем како да обновимо популацију. Једино што видим је првопоменута публикација где и популациону политику покушавате да „џендеришете”. А то управо потврђује јасну оријентацију о којој сам у свом тексту говорио. Искрено, очекујем да ускоро почнете да заговарате отварање Србије за масовну имиграцију као решење за проблем демографије.
Дакле, навод о џендеризацији је демонстриран, а своју југословенску оријентацију коју трагична историја Речника „српско-хрватског језика” показује потврдили сте сами. Што се тиче истакнутих „националних” интелектуалаца, имена Емира Кустурице, Мила Ломпара, Дарка Танасковића и Слободана Антонића врло јасно потврђују тезу, исто као и јасно преусмеравање Одељења друштвених наука. Узгред, да не испадне да ме на ово подстиче неки лични интерес, поменућу због читалаца да никад нисам био кандидат нити имам такве претензије. Цена мог активизма није мала, али сам спреман да је платим.
Ја уцене и корупцију о којој причате нисам нигде помињао, но кад већ питате о могућим начинима притисака на људе, ево као „конспиролог аматер” да и то демонстрирам. Некоме нпр. треба да лечи себе или припаднике своје породице, некоме треба да се запосли дете, некоме треба да се стави на додатни пројекат, некоме се обећа да ће ући његов кадар ако свој утицај и гласове заложи да уђу „наши људи” (фудбалски речено, три за три) итд. Дакле механизама за утицај и лобирање има колико год хоћете, као и у свим другим сегментима друштва и политике. Но, резултат који добијамо је да имамо овакво вођство академије и овакву научну, академску и кадровску политику. И то заправо јесте главни предмет спора о чему сам у тексту и говорио.
Да сажмем. За разлику од неких моћних људи који сматрају да им је довољно што је САНУ потпуно небитна и да нема никакав утицај, мислим да је САНУ потенцијално веома важна и значајна за наш народ и да од ње не треба дизати руке. Но, бојим се да је ово један од последњих тренутака када нешто поводом тог питања може да се предузме, или ће она наставити да иде путем југословенства, џендеризације и све већег одаљавања од свог народа и његовог интереса. Ако господин Владимир Костић и његов тим сарадника и даље остану на њеном челу, и задрже доминацију у овој институцији и у наредном мандату, могу слободно да се преименују у „Не давимо САНУ”, а ми као народ да дигнемо руке од ње.
Узгред, нека читаоци обрате пажњу на термине, језик и начин на који се уважена господа бесмртници обраћају мени, и нек упореде са начином и језиком којим се ја обраћам њима. Дружење са алкохолисаним колумнистима таблоида оставља последице… Али то заиста није ниво достојан академика.
И дозволите за крај да верификујем бар мало те злобе на коју указујете. Да ли ово писмо заправо значи да господин Костић ипак размишља о трећем мандату? Ја се уздам да он као частан човек неће погазити своју реч…
С дужним поштовањем
Миша Ђурковић,
Научни саветник, Институт за европске студије
Опрема: Стање ствари
