Чувену паролу нацизма „Нови светски поредак“ није први изговорио Хитлер, већ Енглез Херберт Велс.
Аутор: Владимир Прохватилов
„Чудан рат“ се обично наводи као пример двоструке игре коју је Британија играла током Другог светског рата. Британска влада се од самог почетка Другог светског рата до маја 1940. понашала заиста веома чудно: трупе су послате у Француску да се боре против Вермахта, али нису предузеле никакву одлучну акцију. Све док Немци нису покренули офанзиву на територију неутралне Белгије и Холандије, Британци нису ни покушали да их зауставе.
Једнако двосмислено Британија се понашала у односу на нацистички режим раније, 30-их година. Године 1932. у Лондону је створена Британска унија фашиста која је подржала проповеди Мусолинија и Хитлера. Освалд Мозли је био шеф Британске уније фашиста. Унија је била симпатизована од уредникма великих публикација и олигарха. До лета 1934. у редовима Уније било је 50.000 чланова.
Мозли је 1. јануара 1934. основао „Јануарски клуб“, у који су ушли истакнути представници британског друштва. Председник клуба Џон Сквајер, уредник лондонског часописа „Меркјури“, рекао је да су чланови клуба „углавном симпатисали фашистички покрет“. Клуб се састојао од око 450 људи, укључујући Херберта де ла Пера Гота – директора неколико великих компанија, Винсента Викерса – директора Лондонске осигуравајуће компаније, „Лорд Лојд“ – бившег гувернера Бомбаја, председника Империјалне економске уније, великог земљопоседника грофа Глазгова.
Власти (конзервативци) нису стварале препреке Унији: затварале су очи пред агитацијом, затварале су очи пред скуповима и демонстрацијама које је организовао Мозли. Влада је чак дозволила да 3.000 чланова Британске уније фашиста маршира у склопу антисемитске кампање. Краљевска породица је такође фаворизовала Мозлија.
Мозли се 6. октобра 1936. тајно оженио ватреном Хитлеровом обожаватељком, британском аристократкињом Дајаном Мифорд, изводећи овај чин у дневној соби Јозефа Гебелса. Хитлер је био присутан на венчању, а даровао је младенцима своју фотографију у сребрном оквиру.
На Олимпијским играма 1936. пре фудбалске утакмице између репрезентација Енглеске и Немачке, а на Олимпијском стадиону у Берлину свирана је немачка химна, а оба тима су зиговала (Хајл Хитлер!).
Окрутни расиста био је британски политичар Арнолд Спенсер Лиз, који је основао Империјалну фашистичку лигу 1929. године. А на музичким фестивалима посвећеним Рихарду Вагнеру одржаваним у баварском граду Бајројту, чест гост био је аутор теорије о супериорности беле расе, аристократа, син адмирала Хјустона Чемберлена, који је написао књигу „Основи 19. века“. Чемберленова главна идеја била је да су Аријевци физички и интелектуално супериорни у односу на не-Аријевце. Чемберленово расистичко писање веома се допало Кајзеру Вилхелму, који је хвалио аутора: „Господ Бог је дао Вашу књигу Немцима“. Хитлер је Чемберленово дело назвао „светим”, а самог аутора, који се 1908. оженио ћерком композитора Вагнера Евом, својим „вољеним пророком”.
Аутори филма напомињу да је Хјустон Чемберлен идеју о супериорности беле расе позајмио од Британца Томаса Карлајла, који је својим култом надчовека у многоме антиципирао ставове Ничеа, а преко њега Хитлера и друге идеологе нацизма. И много пре Карлајла, шкотски анатом и зоолог Роберт Нокс развио је оно што је познато као расна антропологија, поставши тако пионир „научног“ расизма у Британији.
Други Енглез, рођак Чарлса Дарвина – Френсис Галтон, измислио је еугенику као систем мера усмерених на спречавање пропадања наследних склоности из генерације у генерацију. Галтонове идеје су цветале у Хитлеровој Немачкој, где су се упуштале у борбу за „чистоту расе“. Јевреји су проглашени за „најинфериорније“ (иначе, били су на првом месту међу народима света по броју нобеловаца по глави становника). Од времена када су логори смрти „Аушвиц“ и „Треблинка“ постали познати свету након пораза Немачке, реч „еугеника” се снажно повезује са нацизмом и расизмом.
И даље. Аутори филма су подсетили да чувена парола нацизма „Нови светски поредак” није први изустио Хитлер, већ Енглез Херберт Велс, писац научне фантастике и сарадник МИ6.
Владари Трећег рајха су 1940. године развили „Операцију Вили“, чији је циљ био атентат на краља Џорџа VI и премијера Черчила током њиховог путовања на Бахаме, где је током рата гувернер био абдицирани краљ Едвард VIII, који је након абдикације узео је титулу војводе Виндзора. Направљени су планови да се војвода врати на британски трон како би се Британија извукла из рата. Године 1937. војвода и његова супруга посетили су Немачку и састали се са Хитлером и другим вођама његове владе. У „Тајмсу“ су се појавили чланци о Едвардовој посети Немачкој: „Његово Краљевско Височанство се смеши и салутира у нацистичком стилу гомили људи окупљених испод његових прозора у близини хотела.“
Војвода од Виндзора сматрао је краља глупаком, краљицу аброношом, а Черчила, који је био на челу владе, ратним хушкачем. Фирер је, по његовом мишљењу, био велика личност. Војвода је био сигуран да би била велика трагедија за човечанство ако би Хитлер био свргнут. За чланове краљевске породице то су били уобичајени ставови.
Филм говори о сарадњи шефа Рајхсбанке Хјалмара Шахта и шефа Банке Енглеске сер Монтагу Нормана приликом потписивања од стране Велике Британије и Немачке, 6. јуна 1935. године, тајног споразума о сарадњи – ваздушном и поморском пакту, о посети председника Дома лордова лорда Халифакса Олимпијским играма у Берлину и његовом сусрету са Хитлером, о Халифаксовом споразуму са Аншлусом Аустрије и анексији чешких Судета и много тога.
Аутори филма приказали су и документе из архиве СВР (обавештајне службе), а којима је истекла ознака тајности, у вези са планом Англо-Френцх „Pike“ чији је аутор Черчил. Према овом плану, у пролеће 1940. године англо-француска армија генерала Вејганда од 300.000 војника требало је да се концентрише у Сирији и одатле, заједно са турским и иранским трупама, удари на Закавказје. Акције совјетске обавештајне службе осујетиле су ове планове.
Хитлер је био толико уверен у изгледе за војно-политички савез са Великом Британијом да је 10. маја 1941. послао свог сарадника Рудолфа Хеса у Лондон на преговоре. Хес је одлетео у Енглеску у ловцу Месершмит 110 и спустио се падобраном на имање војводе Дагласа Хамилтона. Британске обавештајне службе још нису скинуле тајност са докумената о Хесовом боравку у Великој Британији.
Круна британске издаје била је план операције „Незамисливо“ који је развила Черчилова влада након предаје Немачке. Према овом плану, 1. јула 1945. године, савезничке снаге Сједињених Држава и Велике Британије требале су да окрену фронт за 180 степени и нападну Совјетски Савез…
Ако НТВ прикаже свих обећаних 10 епизода своје документарне телевизијске серије, гледалац ће сазнати много занимљивих ствари о енглеској као отаџбини нацизма и о сукобу идеологија у којем није могло бити мирног суживота.