Чедомир Антић: Бибер

Разумем зашто се љуте.

Прво осећају се малаксало.

Лажно се представљају као „Свет“, „међународна заједница“, макар и „Европа“. Уствари, они су Квинта – пет развијених држава Запада и још двадесетак њихових сателита. Енергетско питање развејало је магле, па нам је постало јасно да се не ради о Свету, ни о било кавој заједници. Те земље, узете све заједно, чине 15% становништва Човечанства, о томе колики је њихов утицај у међународној заједници најбоље сведочи чињеница да не смеју да дозволе тајно гласање на Генералној скупштини УН. Србија је против њих сама имала већину 2008. и 2010. године, а они су своје провели на стари начин – претњом и насиљем. Колико су „Европа“ доказује већ чињеница да два највећа европска града – Москва и Цариград – обостраном вољом нису са њима. Колико заиста постоји Европска унија, најбоље сведочи број њених чланца које су одлучиле да руску нафту и гас плаћају рубљама. Свет се грчи у борби против међународног тероризма, а само минирање Северног тока наилази на ћутњу и страх – свих, осим шовинисте и верског фундаменталисте из Пољске, који ништа није научио од презимењака коме су британске батерије срушиле авион и убиле га, само зато што је пре осам деценија био намерио да путује у Москву. То је та „међународна заједница“ састављена од пропадујућих имепријалних сила – САД и Британије, окупираних – Немачке, Јапана и Кореје и двадесетак државица које су уцењене новцем, безбедношћу или заслепљене култур расизмом.

Једна од таквих држава је и Луксембург. Мали европски Бахреин. Војводство које је националну независност добило захваљујући неодлучности Великих сила, креативношћу руске царевине, због капитала и себичности. Из ове мини државе потиче један од корифеја савремене историографије посвећене Балкану. Његовио име је Флоријан Бибер. Рођен у Луксембургу, овај човек везан је школовањем и радом за Аустрију, где данас предаје на Универзитету у Грацу. Стручњак за национализам, он је политиколог и историчар, а каже да је конструисао и термин „стабилократија“. Као чест гост у медијима он је наводно утицајан у политичким круговим, а много времена посвећује твитеру. Пратио је недавну прославу победе српских одбојкашица и посебно га је заболела песма коју су певале заједно са хиљадама окупљених Београђана. Назвао је све то „националистичким смећем“ и ставио емотикон који повраћа.

Занимљиво.

Да би разумели суштину онога што је Бибер мислио, треба се вратити на саму песму. Песма су написали Даница и Иван Црногорчевић, отпевана је 2019. и постала је „Марсељеза“ српске борбе за слободу вероисповести и заштиту светиња.

Песма гласи:

„ Огријало сунце са Косова поља равна
Засијале светиње из времена давна а ти

Весели се српски роде српски роде због слободе
И због славних Немањица Обилића Петровића
И због славне Грачанице Студенице Раванице
Нек се српски барјак вије од Призрена до Румије

Одјекнула звона са старих Дечана
Ово је земља Лазара и Стефана а ти

Весели се српски роде српски роде због слободе
И због славних Немањица Обилића Петровића
И због славне Грачанице Студенице Раванице
Нек се српски барјак вије од Призрена до Румије

Овдје су гробови славних предака
Сто одбранисе свету вјеру од турака а ти

Весели се српски роде српски роде због слободе
И због славних Немањића Обилића Петровића
И због славне Грачанице Студенице Раванице
Нек се српски барјак вије од Призрена до Румије”

Не видим шта је у овој песми спорно? Српски народ не треба да се весели? Треба да пати због грехова које су учинили у његово име? Шта онда да раде Аустријанци – који су чинили 7% становништва Трећег рајха а дали око 50% ратних злочинаца? Да ли је луксембуршка химна „Наша домовина“ ишта мање „национлистичко смеће“ од песме „Весели се српски роде“. А тек „Национална химна Републике Аустрије“, чији стих каже: „Аустрија, праве вере“. Које вере!? Одакле вам право „заштићени сведоци“ немства и нацизма!? Вама – који сте бирали геноцидаша Курта Валдхајма за председника, НАКОН што се открило да је као официр некажњено учествовао у злочину четири пута већем од Сребренице (а укључивао је и жене и децу) – да говорите о „правој вери“. Поред стотина хиљада православних и муслимана који живе са вама, али их нешто нисам сретао међу професорима установе где ради плавокоси Бибер.

Смета ли професору, можда барјак? Онај који је забрањен у Хрватској, Федерацији БиХ, због кога су доскора избацивали са утакмица у Црној Гори? То је српски барјак, а не застава Србије. За то време, сваког 28. новембра, сви пријатељи Албанаца, којих у Грацу има тако много, претрну да ли ће неко скинути државну заставу Албаније са зграде општине у Прешеву. Заставу Републике Албаније, а не албанског народа или албанске националне мањине у Србији. Песма не каже да су ове земље српске, само да Срби на њима још увек живе и да се веселе. Можда сметају те чињенице, да Срба још увек има на потезу од Призрена до Румије, те да се можда понекад веселе.

Јасно је. Уложне су миљарде, па су у Црној Гори успели да смање подршку Српској православној цркви са 75 на 67%, у Србији су подршку Републици Српској и Русији повећали са 81 на 83%. У Српској су учинили да већ тридесет година 90% грађана гласа за странке које желе слободну и независну републику. У Хрватској су успели да отерају Србе, али зато сада 37% Хрвата подржава Русију. Веселимо се Флоријане. Како да не будемо срећни. Ми ступамо путем обнове и ја сам то знао када сам пре десет година у Бару први пут видео и чуо српског анђела – Даницу. У међувремену, она је постала за Србе оно што је за Французе већ више од век и по измишљена Маријана. Анђела су нам послали Бог и Свети Сава. Ко је послао Вас Биберу, не знам. Судећи по Вашој памети, изгледу и гласу – могу да наслутим. Ви само повраћајте – ко нема душу и срце, можда има стомак да преко њега изрази најтананија осећања и најинтелигентније увиде за које је способан. Надам се и дијареји, доживотној, избациће делић злоће и подлости, а рекао бих да Вам и у већој мери доликује, више на Вас личи и боље од Вас мирише.