Генерал Дејвид Петреус је изјавио: „ако Русија употреби тактичко нуклеарно оружје у Украјини, САД би могле да униште Црноморску флоту“. И још нешто о тамо неком члану у неком њиховом документу, свеједно којем, на основу којег ће, како генерал искрено претпоставља, имати право да то учине.
Што звучи прилично забавно, јер кад је то Американцима, да би радили шта год хоће и где год хоће, и кад год хоће, био потребан некакав члан било где, чак и у њиховој Декларацији о независности, чак и у повељи УН или Бендеровској лиги сексуалних реформи?
Од самог рођења, никоме у Сједињеним Државама није био потребан никакав проклети разлог за било какав рат са било ким – укључујући и нас. И то што сад са нама ратују (а са нама ратују) рукама исламиста или Украјинаца, а не директно, не треба никога да доводи у заблуду.
Генерал Петреус – да није то случајно она иста особа која је командовала америчком војском у Ираку, борећи се против Ал-Каиде, затим шефовала у Авганистану, па онда у Сирији, већ као директор ЦИА-е, и тамо дошла на изненађујуће прогресивну идеју о томе да треба искористити просаудијску Ал Каиду као противтежу Исламској држави која је била прокатарска и протурска? Штавише, ову идеју је успешно спровела америчка војска кад је исламистима у две транше пребацила војну технику, опрему и муницију у вредности од милијарду долара, под маском глупих легенди да су једну групу коју су обучавали у Турској за борбу против Асада заробили, а друга је кобајаги сама прешла на њихову страну…
Па ето, он сад у Украјини обавља свој посао. Веома инспиративно.
Строго говорећи, генерал Петреус је својим изјавама у потпуности легитимисао наш удар нуклеарним оружјем, само не тактички против Украјине, већ стратешки против САД и њених нуклеарних савезника – Француске и Велике Британије. Тачније, удар по свим њиховим флотама и војним базама – најпре по оним у којима се чува нуклеарно оружје (конкретно, америчко у Немачкој, Белгији и Турској, док га нису пребацили у Пољску, ближе нашим границама), а такође и по ракетним рампама на територији самих Сједињених Држава. Управо тога и само тога се они плаше.
А што се тиче тога чему то води… Па, ничему добром. Али ако наставимо да се играмо час дипломатије, час Специјалне операције, час оне игре „а ко је то мамина и татина највећа будала“, онда ће бити још горе.
Зато слободно бирај: биће веома, веома лоше, потпуно катастрофално или одмах Армагедон. Изгледа да нема другог избора…
(Телеграм канал Е. Сатановског; превео Ж. Никчевић)