ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: Зашто им треба трећи светски рат?

Пише: Владимир Димитријевић

МАЊЕ ПОЗНАТА ПРИЧА

За овај документ ретко ко да је чуо. Рађен је 1963. године за потребе америчке владе, а у јавност је „процурео“ 1966. Наиме, у доба жестоких криза хладног рата, власти САД су, од својих стучњака за друштвене науке, наручили једну студију о могућностима за настанак и очување трајног светског мира. Штампа је тврдила да је екипа научника који су извештај радили исти писала у једном нуклеарном склоништу за пословну америчку елиту, које се налазило у близини града Хадсона у држави Њујорк. Име склоништа је било „Гвоздена планина“.
Данас многи тврде да је реч о уметничкој кривотворини, некој врсти антиутопије. Ипак, вреди се сетити шта тамо пише. Као што се сећамо Хакслија и Орвела, на пример.

ЗБОГ ЧЕГА СЕ РАТУЈЕ?

Известиоци су закључили не само да је трајан мир немогућ, него и непотребан. Зашто? Зато што, по петнаесторици научника који су извештај радили, „рат испуњава одређене функције неопходне за стабилност нашег друштва и, док се не развију други начини испуњавања тих функција, систем рата се мора одржати , а његова ефикасност унапредити“.

Извештај са Гвоздене планине почиње анализом традиционалних разлога за рат и ратовање:“1. да се држава одбрани од напада друге државе или да се такав напад спречи; 2. да се одбрани и унапреди национални интерес; 3. да се одржи и увећа војни потенцијал“. Али, то су таквозване видљиве функције рата. Постоје и оне друге, невидљиве, које су много битније ( како је рекао један од глобалистичких идеолога – ратови се не воде да би се победило, него да би се створили предуслови; пре свега, економски ).
У Извештају је писало:“Рат је, како у древним, тако и у савремним друштвима, омогућавао систем стабилизације и контроле државних економија. Још није испробан ниједан алтернативни метод контроле који би у савременој, сложеној економији дао приближне резултате у домену ефикасности.“
О контроли је реч.

КОНТРОЛА СТАНОВНИШТВА

Да би се народи држали под контролом, претња ратом је такође веома ефикасна:“Мoгућност избијања рата доноси осећај без кога ниједна власт не би  дуго задржала свој положај. /…/ Рат омогућава антидруштвеним елемeнтима да нађу прихватљиву улогу у структури друштва. /…/ Регрутација се увек може одбранити као једно од најбољих средстава контроле. Ниво броја регрутних позива тежи да прати главне стопе незапослености. Људи уништавају сувишне чланове своје врсте путем организованих ратова. Рат је главна мотивациона снага за развој науке“. Дакле, иако је све почело као студија о миру, завршило се закључком да је рат неопходан модерним друштвима.

Изучаваоци Извештаја тврдили су да га је урадио један од најважнијих америчких „трустова мозгова“, тзв. Хадсонов институт, који је за свој рад само 1968. године примио 1,36 милиона долара ( од Службе цивлине одбране САД, Службе Секретаријата одбране, Војне службе САД, као и иностраних влада. )

ТВРДЊЕ ПОЛА КРУГМАНА

Носилац  Нобелове награде за економију за 2008. године и популарни колумниста „Њујорк Тајмса“, Пол Кругман, годинама је тврдио да су САД победиле Велику депресију с почетка  тридесетих година 20. века захваљујући  Другом светском рату. Његова кључна мисао је:“Сада нам је неопходан финансијски еквивалент Другог светског рата“. У својевременом наступу на CNN-у, он је своју идеју изложио у виду сценарија за научнофантастични филм:“Замислимо да смо сазнали да су ванземаљци решили да нас нападну и да нам је поотребна масовна мобилизација снага да бисмо одбили напад из космоса. У односу на важност таквог задатка у други план би се повукла питања попут буџетског дефицита и инфлације, и ми бисмо за 18 месеци изашли из стања садашњег  економског опадања. И кад би се открило да смо погрешили и да не би дошло ни до каквог напада из космоса, открили бисмо да од економске кризе  нема ни трага“.

Мало трпиш рат на туђим територијама, а онда стижу „бенефити“, сматра Кругман.

КАКО ЈЕ РАТ ПРЕПОРОДИО АМЕРИКУ?

Рат има преимућство над свим другим решењима зато што исти допушта остварење финасирање државних расхода кроз буџетски дефицит у размерама које су у мирно доба незамисливе. За време Другог светског рата, вели Кругман, федералне власти позајмиле су суму еквивалентну данашњој суми од 30 трилиона долара, а финансирање путем дефицита ударило је темеље невиђеног економског бума после рата. Уосталом, чувени Џон Мајнард Кејнз обавестио је Амерканце, још 29. јула 1940. године, у часопису „Њу Рипаблик“:“Ваше припреме за рат не само да од вас не траже жртве. Напротив, оне су баш онај стимуланс за повећање индивидуалне потрошње и пораст животног стандарда, које вам не би омогућили ни победа, ни пораз „Новог курса““( реч је о Рузвелтовом „Њу Дилу“, нап.В. Д. ) Већ 1941. године, ниво индустријске производње достигао је онај из предкризне 1929. године, а од 1941. до 1945. раст индустријске производње био је невероватних 16,5%. Инвестиције у производњу повећале су се за 65%. Становништво САД није трпело: реални раст зарада за време рата био је 50%, а потрошња хране, нарочито меса, порасла је 15-25%.Узрок је, свакако, био и у порасту војне индустрије: у Другом светском рату, САД  производи триста хиљада војних авиона, милион тенкова, 124 хиљаде бојних бродова и чамаца, четрдесет једну милијарду бојевних зрна разних врста. Године 1944. број запослених је, у односу на 1939, био већи за десет милиона. Незапослених је 1944. било само 1,2 посто радно способног становништва.

СЕТИМО СЕ ПЕРЛ ХАРБУРА

Повод за улазак САД у рат био је јапански напад на америчку луку Перл Харбур. Врхушка САД је знала да ће Јапан напасти, и да није предузела ништа да то спречи. Адмирал Ричардсон је, још 1940, опомињао председника Рузвелта да се Хаваји не могу успешно бранити из читавог низа разлога – од необучности кадра до неповољног положаја. Амерички амбасадор у Токију, Џозеф Гру, писао је Стејт Департменту 22. јануара 1941. године:“Перуански амбасадор је обавестио моје службенике да је чуо из многих извора,укључујући и јапанске, да, у случају избијања неспоразума између Јапана и САД, Јапанци намеравају да изврше изненадни напад на Перл Харбур“.
Као и у случају наводног напада Ал Каиде на Куле у септембру 2001, о коме је америчка врхушка све знала, тако је и напад на Перл Харбур био унапред познат; али, Америци је рат био насушно потребан – како би иначе расла капиталистичка економија, која увек цвета на туђој крви?

КО ЈЕ ПОДРЖАО ХИТЛЕРА

А ево и података из чувене књиге Ентонија Сатона, „Вол Стрит и успон Хитлера“. Виљем Дад, амерички амбасадор у Немачкој, писао је Рузвелту:“У овом тренутку, више од сто америчких корпорација имају овде подружнице или заједничка улагања. Ди Понови имају савезнике у Немачкој и помажу им у послу око наоружавања. Њихов главни партнер је комапнија ИГ Фарбен, блиска властима, које дају двеста хиљада марака годишње за пропаганду која делује на америчку јавност. Компанија Стандард Оил ( Рокфелери, нап. В. Д. ) зарађује петсто хиљада долара годишње, помажући Немцима да праве синтетичко гориво у ратне сврхе“.

А чувени индустријалац, Хенри Форд, добио је ( тобож, због тога што је пронашао аутомобил за широке народне масе ) највише цивилно одликовање Хитлерове Немачке, јер је, новчано и пословним аранжманима, директно подржавао власт нациста.

УПОЗОРЕЊА ЏОЕЛА СКАУЗЕНА: БИОЛОШКИ РАТ

Године 2014, Биљана Ђоровић је направила разговор са Џоелом Скаузеном. Он је политички коментатор часописа „Врлд аферс бриф“ (World Аffairs Brief) и главни уредник часописа „Когитејшнс“ (Cogitations) специјализованог за питања закона и рада владе САД, као и стручњак за филозофију права и уставну теорију, војни пилот, дизајнер високобезбедносних станова и склоништа.

Још пре појаве коронократије, Скаузен је најавио коришћење вируса у борби против светског становништва. У време када је дао интервју као средство у том рату коришћена је ебола:“Верујем да ће глобалисти искористити кризу коју производе еболом како би увели обавезну вакцинацију као облик биолошког рата за смањење популације. То је њихова стандардна методологија. Погледајмо, на пример, шта се догодило на Филипинима.

Декласификовани документ из 1974, Меморандум о националној безбедности САД 200, ставио је Филипине на листу земаља које треба подвргнути мерама радикалне контроле популације, кроз „програме помоћи УН“ , што је у случају филипинских жена значило масовну стерилизацију – кроз програме вакцинације против „тетануса“. Документа Светске здравствене организације (СЗО) показују да је она још 1974. основала посебну Комисију за вакцине које изазивају неплодност. СЗО је осуђена од стране филипинског Врховног суда за стерилизацију више од три милиона филипинских жена, против њихове воље, у току кампање вакцинације против „тетануса“. У својим документима СЗО је објавила да је сврха кампање за наводно искорењивање великих богиња у Африци била „да се елиминише вишак од 150 милиона подсахарских Африканаца“.“
Запамимо реч „вишак“.

СЗО: САВЕЗ ЗЛОЧИНАЦА И ОБМАЊИВАЧА (СЗО)

Скаузен је тада указао да су амерички властодршци одавно кренули у акцију:“Агенда СЗО за смањење становништва експлицитно је наведена и усвојена у форми Меморандума за националну безбедност САД 200, који је Хенри Кисинџер, тада државни секретар САД, сачинио за председника Ричарда Никсона. У том (сада декласификованом) документу подвлачи се да је „смањење броја становника, почевши од земаља тзв. трећег света, примарни циљ америчке спољне политике“. Документ је доспео до јавности и изазвао доста непријатности починитељима, али су они успели да прикрију читав низ чињеница и случај неутралишу применом разгранате методологије скретања пажње, показујући да људи који светској популацији намећу вакцине и владе које их промовишу деле исту геноцидну агенду.“
Корона као оружје је примењена почетком треће деценије 21. века. Недовољно ефикасно, ипак. Остало је оно „класично“: нуклеарни рат. Зашто им је он потребан?

БУДУЋНОСТ ПОСЛЕ НУКЛЕРАНОГ РАТА

Скаузен каже ( 2014. је најавио могућности нуклеарног рата после 2020. године, и поменуо, наравно, Русију и Кину с којима ће НАТО луциферијанци ући у сукоб):“Глобалисти ће покренути трећи светски рат зато што отпор глобализацији постаје све већи широм света, а то је било веома видљиво на последњим изборима у Француској и Британији. Показало се да, уколико демократски механизми делују, људи могу да изведу свет из глобализације, чега се моћници плаше. Али, уколико буде рата, ствари ће се за њих много једноставније развијати. Употреба операција „под лажном заставом“ најомиљенија је методологија транснационалне мреже моћи а њен успех најбоље показује једанаести септембар, који је успео да нас уведе у смешни рат против тероризма. Највећа оваква операција биће нуклеарни напад на САД, при чему ће он бити прави одговор Русије и Кине на провокације Запада који је, међутим, прецизно испланирао такву реакцију како би у условима постнуклеарне катаклизме приморао људе да прихвате Нови светски поредак, нестанак демократије, права и слобода и глобалну армију.“

То је то. Зато НАТО стално говори да ће Русија прва напасти нуклеарним бомбама.

ГДЕ НАМЕРАВАЈУ ДА СЕ САКРИЈУ?

Скаузен нас је, пре осам година, подсетио:“Подземни бункери, изграђени пола миље под земљом, показују да влада САД зна да долази нуклеарни напад и припрема се да овај напад преживи. Будући да Русија и Кина не припремају напад на градове САД и ЕУ већ само на нуклеарне циљеве, и становништво ће преживети, осим оних који живе у близини нуклеарних постројења или војних база. Један од бункера налази се испод Морнаричке опсерваторије у Вашингтону, где је и резиденција потпредседника САД. Велики број бункера постоји испод облакодера у Вашингтону, један је тајно изграђен у Јути, док је испод Међународног аеродрома у Денверу смештен главни штаб окултних кругова у влади САД. На улазу у аеродром налази се девет метара висок кип пропетог коња од фибергласа, са сјајним црвеним очима, „Мустанг“. Направио га је Луис Хименез, који је погинуо током изградње кипа пошто је на њега пала глава коња.

Мурали на зидовима осликавају неку врсту апокалипсе и поновног „ускрснућа“ света на слабо насељеној Земљи, на којој нема насиља нити оружја. Постоји велики број подземних бункера, а осим тога, многи припадници ЦИА, ДИА и осталих владиних агенција у САД после пензионисања одлазе у планине Колорада и граде подземне бункере испод својих кућа. То значи да су високопозиционирани владини службеници добро упознати са блиском перспективом нуклеарног рата, али не раде ништа како би обавестили амерички народ о томе.“
Наравно. За њих је народ биолошка маса која се може таманити по вољи, да би се циљ остварио.

КАКО ЋЕ СЕ ОКОНЧАТИ?

Да ли ће нуклераног рата бити?

Он је планиран. Да ли ће га бити, зависи од низа чинилаца. Између осталог, и од цене коју ће крволоци, маскирани у „добротворе“ човечанства, морати да плате. Али луциферијанци светске власти га желе.

Ко ће у том рату победити?

Злочинци мегакапитала верују у своју победу. Наравно, то не значи да ће победити. Све су замислили, све су покренули, надају се тријумфу, а наша народна песма каже:“Ал` не рече Туре „Ако Бог да“.“

Русија и ми уз Бога, они уз ђавола, па ће се видети ко ће шта понети.

Извор: Правда