16.10.2022. - 11:40
© AP Photo / AP Photo/Manuel Balce Ceneta
У оном свом познатом говору у коме је још летос опоменуо да „пуцају стубови цивилизације Запада, за које смо мислили да су несаломиви“, премијер Мађарске Виктор Орбан приметио је с дозом горчине и „да је Доналд Трамп амерички председник, и да је Ангела Меркел немачка канцеларка, овај рат никад не би избио. Али нисмо имали среће, и, ево нас у рату.“
Орбан је истом приликом подсетио и „како је рат започео“ у одсуству Трампа и Меркелове: „Руси су изнели веома јасне безбедносне захтеве, на начин који је у дипломатији редак. Ставили су их на папир и послали их Американцима и НАТО-у. Записали су свој захтев да Украјина никад не постане чланица НАТО-а… Запад је одбио ову понуду. Нису желели да преговарају.“
Орбанова јерес
Штавише, поручио је Орбан ове недеље са једне конференције у Берлину, „рат је данас у току само зато што су то желели Американци. Због тога морају Американци и Руси да се договоре, и онда се рат завршава… Звучаће можда брутално што ћу рећи, али, нада у мир је – Доналд Трамп“, јеретички је уверен мађарски премијер, додајући да актуелни председник САД, Џо Бајден, није адекватан преговарач, додуше, не због тога што је сенилан него зато што је „отишао превише далеко“ тиме што је о председнику Русије Владимиру Путину изговорио неке ствари после којих је тешко водити преговоре.
Бајден је, пак, ових дана открио да су сви његови „другари постали ватрогасци, полицајци или свештеници. Ја нисам био квалификован ни за шта од тога, и тако сам доспео овде.“ На место председника САД…
Тек, поновио је још једном Орбан и у Берлину пре неки дан, „са Ангелом Меркел данас не бисмо имали рат у Украјини“. А бивша немачка канцеларка, обраћајући се недавно из релативно удобног заклона своје политичке пензије, као да се дрзнула да потврди неке од Орбанових оцена.
„Морамо да радимо на паневропској безбедносној архитектури заједно са Русијом у оквирима међународног права“, поручила је. „Док то не постигнемо, Хладни рат неће се зауставити.“
Ангела Меркел тешко да је доживљавана као голубица мира током свог канцеларског мандата, али, с појавом птице злослутнице каква је, на пример, актуелна немачка министарка иностраних послова Аналена Бербок, можда ће и њено политичко наслеђе бити превредновано.
Марш МАГА армије
Но, Меркелова је у пензији и из ње се неће враћати, што значи да главна преостала нада за избијање мира с Русијом уместо рата стиже с оне стране Атлантика, где Доналд Трамп не само да упорно одбија да оде у пензију, већ, како констатује британски „Дејли мејл“, његова „армија од преко 200 МАГА кандидата маршира према новембарским међуизборима (за део Представничког дома и Сената), спремни да се боре за агенду Доналда Трампа.“
Агенда Доналда Трампа, поред осталог, подразумева и став који магазин „Њузвик“ о(т)писује као „повољан по Путина“ јер је претходни, а можда и будући, председник Америке јавно приметио: „Наша земља, и наши такозвани лидери, изругивали су се Путину. Рекао сам, они скоро да га присиљавају да уђе у рат тиме што говоре. Та реторика била је тако глупа.“
И стога, са митинга у Невади, Трамп своје присталице, али и читав остатак света, упозорава: „Сад имамо рат између Русије и Украјине, у коме би потенцијално стотине хиљада људи могле да страдају. Морамо под хитно да приступимо преговорима да рат окончамо мирно. У супротном, доћи ћемо до Трећег светског рата.“
Рат против Русије
Али нису преговори и мирно окончање оружаног сукоба у Украјини оно што се сматра пожељним исходом.
О томе је посведочио британски генерал сер Ричард Ширеф, бивши заменик врховног савезничког (НАТО) команданта Европе и аутор књиге „Рат против Русије“ из 2017. Усред тог рата који је призвао, овог уторка у „Дејли мејлу“ он пише: „Сада, више него икада, Запад мора да обезбеди сву помоћ која је Украјини потребна за наставак борбе. Морамо да удвостручимо своје напоре (…) како бисмо обезбедили да брутални напад Москве спектакуларно пропадне.“ Уз злослутни наговештај: „Рат између НАТО земаља и Русије остаје веома реална могућност.“
Нешто слично, наиме, да мир није опција, признаје и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, који, као портпарол у име својих послодаваца, претећи упозорава: „За нас је веома важно да Украјина победи… Ако Путин победи, то неће бити само пораз Украјине, већ и пораз свих нас.“
Али, ко су „они“? Ево шта је о томе рекла Талси Габард, некадашња чланица америчког Конгреса, објављујући да напушта Демократску партију: „Не могу да останем чланица партије која је под потпуном контролом елитистичке клике ратних хушкача… Ова моћна елита нас вуче све ближе нуклеарном рату.“
НАТО хипердржава
Значи ли то да је Доналд Трамп једина преостала нада да, после рата у Украјини, те западне елите неће успети да испровоцирају и нуклеарни рат? Како ће новембарски међуизбори у Америци утицати на њену политику, и да ли ће Трамповој МАГА армији бити допуштено да спроведе своју агенду? Из којих мотива и Илон Маск, ризикујући гнев либералне елите, позива на мировне преговоре Русије и Украјине, али и на неки вид уједињења Кине и острва Тајван?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић и публициста Игор Ивановић.
”Иако није деловала толико даровито, тек сада се види да је Ангела Меркел током мандата ипак успевала да спречи многе канцерогене појаве и процесе унутар европске цивилизације, већ и стога што је водила рачуна о националним интересима своје земље те је настојала да сарађује, а не да се сукобљава, са Русијом и са Кином”, примећује Игор Ивановић. ”У истом смислу, и Доналд Трамп је амерички патриота који је током свог мандата покушао да се врати националним вредностима и интересима. Због тога је дошао у сукоб с Кином, али то је било само економско надметање, и он није покушавао да у ту сврху од НАТО-а направи хипердржаву која је надређена свим чланицама тог пакта…”
”Западне елите су у страху од процеса који су у току, и зато праве нерационалне одлуке и иду ка ескалацији сукоба с Русијом и Кином која стоји иза ње јер зна да је следећа на реду ако Русија падне,” напомиње Обрад Кесић. ”Те елите биле су у страху да ће он растурити читав њихов систем, који је у последњој години свог мандата напокон почео да ставља под контролу упркос томе што су му, када је реч о спољној и безбедносној политици, непрестано наметани сарадници који су противници његове агенде и који су је саботирали… Трамп је схватио да ће Америка опстати на врху само ако побољша сарадњу са Русијом, и ако у односу са Кином спроведе политику штапа и шаргарепе – зато је и морао да буде свргнут с власти, јер би успех ове политике значио да нема више потребе за енормним буџетима за војску и безбедносне службе. А војно-индустријском комплексу неопходна је конфронтација с највећим силама, јер служи као оправдање за буџетске трошкове који њима доносе огромне профите.”
Новембарски избори
Управо из овог разлога влада и повишен степен забринутости око исхода новембарских међуизбора за Сенат и Представнички дом.
О томе ових дана пише „Вашингтон пост“, објашњавајући да се „несигурност око будуће америчке подршке интензивира јер истраживања јавног мњења предвиђају да ће републиканци преузети контролу над Представничким домом. Неки републикански чланови Конгреса и кандидати изразили су незадовољство великом сумом пружене помоћи.“ Указује се и да су „скоро сви републикански чланови Представничког дома гласали против закона који је укључивао 12 милијарди долара за Украјину“, и цитира један анонимни украјински званичник: „Амерички међуизбори су један од фактора који нас забрињавају уочи зиме. Русија ће стећи предност с новим Конгресом.“
”Када су га питали ко влада Америком, некадашњи министар иностраних послова Велике Британије Робин Кук рекао је да то не зна, али да сигурно зна да се Америком не влада из Беле куће. Та структура, коју обично називамо дубоком државом, не жели председника који ће користити своја овлашћења”, опомиње Игор Ивановић. ”А то значи да ће користити сва расположива средства да спречи повратак трампизма на власт у САД. Заузврат, то ће у њиховом, дубоко подељеном друштву чак и по кључним питањима идентитета, поделе учинити још и дубљим.”
Истовремено, ипак, указује Обрад Кесић на пример Илона Маска и његовог (не)очекиваног јавног залагања за споразум Русије и Украјине, али и за успостављање неке врсте суверенитета Кине над острвом Тајван упркос покушајима званичног Вашингтона да и тамо понови украјински сценарио провоцирања сукоба, ”шири се круг утицајних људи који се више не плаше да уђу у рат с политичким естаблишментом, поручујући му да више не може да има монопол какав је имао досад… Погледајте и изборе у Бразилу, у други круг улазе кандидати који на први поглед немају ништа заједничко, ултралевичар и ултрадесничар, али имају једну исту особину – обојица су антиглобалисти. Не само у Бразилу, већ у читавом свету улазимо у фазу политичке еволуције ка политичарима који су антиглобалистички, популистички и национално оријентисани. Управо то је онај кључни фактор који је и створио МАГА покрет у Америци, и он се више не може избећи. Са свим последицама које из тога проистичу”
