Евгениј Сатановски: ГДЕ ЈЕ ТА ЊУШКА?

Једина ствар коју заиста пожелиш кад прочиташ сваки наредни вапај сваког наредног стручњака (стварног или програмираног у крилу СБУ да води информациони рат иза непријатељских линија – у нашој позадини), који разумно аргументује зашто ће Русија сигурно изгубити (упали су у америчку замку, верујући да ће у целој Украјини бити као на Криму; потценили су осам година љубазно поклоњених Кијеву и Вашингтону да припреме Украјину и њено становништво за рат са Русијом, не на живот, већ на смрт; блефирају са нуклеарним одговором на америчке провокације, на који се неће усудити јер би то био крај света; преценили су степен подршке Кине и суседа из ОДКБ, и тако даље, све песимистички, исте врсте и типа), због чега је неопходно што пре преговарати о миру са Кијевом, Вашингтоном, Бриселом и осталим нашим смртним непријатељима, једина ствар коју тада заиста пожелиш јесте да аутора ове кукњаве треснеш по њушци.

Исто важи и за сваки следећи извештај наших сопствених беседника, нападно патриотски или, напротив, досадно статистички, о томе колико смо непријатељске технике уништили током једног или другог „прегруписавања“, колико су припадника Оружаних снага Украјине наши побили и какве смо ми уопште јуначине, без обзира на…

Нешто сасвим друго је мени ту занимљиво. Какав ветар у леђа су људима који се боре у Донбасу или ће тек сад да се мобилишу и пређу у редове Оружаних снага РФ дали домаћи патриотски покрети? Не сви заједно, па бар „Наши“ и „Млада гарда“? Колико њихових активиста, а посебно лидера сад живи у иностранству, ко тачно и где тачно? Колико је новца потрошено на ове и друге сличне пројекте? Да ли су успостављене везе, борбена координација, наоружање, опрема и снабдевање муницијом и опремом, укључујући и дронове за јединице које су сад на линији сукоба са Оружаним снагама Украјине?

Хтео бих да питам: зашто још нису уништене све транспортне артерије, преко којих се Украјина снабдева оружјем, опремом и муницијом – преко Европе или Турске, свеједно? А ако је то зато што одозго нису дали команду да се то уради, зашто је нису дали? Зар зато што наредни олигарх са чупавом шапом на врх главе треба да извози производе својих фабрика из Украјине, као што је Ахмедов својевремено из Азовстаља, због чега је Мариупољ био препуштен Украјинцима? Зашто западни лидери настављају да путују у Кијев, Лавов и Одесу, као својој кући, да би поткрепили Зеленског новцем и оружјем? И зашто уопште имају код кога тамо да оду?! Па, и сакраментално питање: да ли се дуго најављивани удар на центре одлучивања већ десио или је био такав да смо га једноставно пропустили? А шта је са „црвеним линијама“? Наши говорници-хумористи већ су престали да их помињу, или им за то треба да укри дигну у ваздух Москву и Санкт Петербург? И где је, уосталом, та њушка коју треба треснути – да би све оно што треба урадити било урађено таквом брзином и баш тако као што је неопходно? А?!

 

(Телеграм канал Е. Сатановског; превео Ж. Никчевић)