ГЕРМАН САДУЛАЈЕВ: Бајка о фантастичном команданту батаљона

 

У једној фантастичној земљи живео једном фантастичан батаљон. Батаљон је имао фантастичног команданта батаљона. Добар човек. Много је волео свој батаљон. А још више је волео свој положај команданта батаљона. И никако није хтео да га уступи. Мислио је: шта би батаљон без мене? Пропашће! Не, не дам! Не због себе. Због батаљона!

А ко може да смени команданта батаљона? Може начелник штаба. Зато је, да не би нарушио стабилност управљања, командант батаљона за начелника штаба поставио млитавог фурнир-мајора. Као начелник штаба био је бескористан, али није претендовао на место команданта батаљона. Ма где би он могао да постане командант батаљона? Тај не би могао да се носи ни са обичним водом. Зато га је командант батаљона поставио за начелника штаба, тако да је на његовој позадини командант батаљона изгледао као херој и стратег, а начелник штаба није могао да га смени.

Али начелник штаба, иако је био летаргичан, такође је волео свој положај. И није хтео да га уступи. А ко може да смени начелника штаба? Па било који командир чете! Да до тога не би дошло, начелник штаба је на места четних командира поставио капетане, који су били и гори од њега. Четни командири су били такви да је на њиховој позадини чак и начелник штаба изгледао као Бонапарта.

Четни командири, иако су били никакви, такође су волели своје положаје. Зато су за командире водова узели такве поручнике да … е, разумете већ какве.

И све је било у реду. Одржана је стабилност управљања, и вертикала власти, и нико никога није смењивао, свако је знао своје место. И извештаји су ишли где треба и какви треба. Просто идила!

Али одједном је почела фантастична војна операција. И батаљон је послат на фантастични фронт. А тамо – фантастични непријатељ. Оне извештаје који су говорили да је са борбеном обуком батаљона све у реду чак нису хтели ни да читају. И одмах почеше да убијају батаљон. Дивљаци!

А командант батаљона је био добар. Био је и херој, и стратег, и тактичар, и уопште фантастична особа. Али како да се бори кад му је начелник штаба кретен, командири чета будале на квадрат, командири водова будале трећег степена, а заставници лопови? Командант батаљона смисли маневар, изда наређење, а док наређење стигне до војника, све искривљено и побркано. Командант батаљона каже – напред, начелник штаба преноси – прегрупиши се, командири чета вичу – ми се повлачимо, а командири водова никоме ништа не говоре и просто беже у позадину.

Војник, наравно, стоји и брани се. Али га ова паника и командирска трчкарања озбиљно нервирају. Јер и војник у батаљону је добар, као и командант. А сви остали, између команданта батаљона и војника – г@вно.

Командант батаљона је размислио и схватио да не треба да се плаши да ће га начелник штаба сменити, већ да ће непријатељ поразити и обесити баш њега, команданта батаљона, за ратне злочине. А по законима фантастичног непријатеља већ је ратни злочин то што је уопште био командант батаљона.

Онда је командант батаљона све те будале деградирао у обичне редове и послао их да копају ровове. И позвао је себи добре, паметне, талентоване и поштене војнике. И рекао им: ти ћеш бити начелник штаба. А ти командир чете. А ти командир вода. А ти си заставник.

И одмах су наређења почела да се извршавају правилно, непријатељ је поражен и фантастична војна операција завршена је нашом потпуном победом.

Знам, рећи ћете: то се не дешава! Али ово је бајка. О фантастичном батаљону, фантастичном команданту батаљона и фантастичној војној операцији.

 

(Превео Ж. Никчевић)