Верујте, ето ме пре неки дан потерало, ја трк у неки мрак, стао пред жбун, мислим нигде никога, таман да се олакшам кад жбун проговара: „Здравствуј, Михаило! Кад завршиш дал би био вољан да шпијунираш за мајчицу Русију?! Само полако, не жури…“
Да не описујем епилог и како сам попишан трчао улицом вичући: „Жбуууун, жбууун, Русиииии, Русиииии, свугде су…“, отад и од веверица у парку зазирем, свака ми се чини да слуша шта причам и записује, на руском, наравно, а у свакој по два и по метра, руске оригинал!
Но, на страну то, постоји много већи проблем који као савесни грађанин желим да вам пријавим, а верујем да ћете ви, као врхунски професионалци, знати шта вам ваља чинити!
Има у нашем селу један (заправо, има их више али овај је главни), нећу му помињат име осим да је Перов син и Љубичин муж и да га зовемо Драги тепајућ му од имена Драган.
Тај се, наводно, годинама представља као алкохоличар, што му је одлична маска, а заправо се алкохолише искључиво вотком поред онолике лозе коју има у кући, а добро је позато, барем вама, да нема часног алкохоличара ако се не опјани од „тринаестојулке“, али не и Драго,фукара шпијунска!
Све му то допремају његови шефови (касније ћу о њима) као материјал за рад, уз руску салату и оне дрвене лутке Бабушке (матрошке) што му стоје у креденцу наводно као украс!
Јес, украс, а свакој се мрдају очи и зује микрофони у њима, лично сам чуо кад смо се једно вече оштетили од ракије код њега!
Он од вотке, наравно, коју је покушао и мени да подвали па да отрован њоме будем увучен у то клупко шпијунаже и откријем му стратешке информације: колко је сира баба усирила, јел одвајала кајмак, колико је дрва и што је најважније- колико сена краве троше преко зиме?!
Знам ја за оне миркочипове које попијеш уз вотку па ме после прислушкују изнутра, и шта мислим и шта у себи говорим…
Битанга је то велика, а у свему му помаже и супруга, горепоменути субјект Љубица, која је наспремала оне руске салате да потрује читаво село, па и шире, богами, и све иде по кућама и нутка али је мршнемо уз напомену да то не једемо од ¬`48. откад је прађеду потурена у актовку и унутрашње џепове сакоа па га ОЗНА омодрила у Колашину да призна како уз фитиљ и сат руска салата заправо служи као експлозив што се активира на даљину!
Да не заборавим, нису то једини греси особе коју нећу именовати без као Драго, од Драган, син Перов и муж Љубичин, тај је читаву осносвну школу и добар део средње из руског језика имао јаку четворку, а богами се замицала и понека петица, док смо ми из поштених кућа једва намицали двојке, и то уз презир и идигнацију!
Све сам ово, о чему пишем, и документовао фотографијама, пре неко вече кад сам се уз мердевине успео до првог спрата куће му, и кроз прозор видео постер са календаром оног Путина, и око њега још неколико опскуриних с голим женама, претпостављам руском порекла, јер која би се поштена сликала гола, без Рускиња?!
Заклео бих се да је нешто шапутао оном календару, сигурно му је подносио извештај, а онда се обратио и голим колегиницама све се дрпајући по међуножју (да простите) што би значило (ценим): „Е, за ово могу да ме ухвате, ја сам руски шпијун, не могу ми ништа!“
Е, вала могу, мислим се, фотографишући и сачињавајући овај извештај, уз нарочиту напомену да је круг сарадника проширио и на шталу, односно, на своје две краве које је тендециозна назвао Олда и Људмила, и које намерно пушта на наше ливаде да прате, осматрају и јављају шта се дешава?
На срећу, имамо ми неке џукеле које смо тренингом преметнули у врхунске НАТО гониче, па разјуре они то, ал претпостављам да ће субјект Љубица покушати да их потрује руском салатом, или да ће им Драго, од Драган, убачит микрочипове кроз вотку па ће их учинит двоструким агентима, да буду пашчад ко и он и његови!
П. С. Позвали су нас на вечеру, отићи ћемо ради безбедности Црне Горе макар и пострадали, мада ћемо преветивно понети своју вечеру и пиће, а покуша ли да поведе какву руску песму у глас ћемо му одговорити неком о Крсту Зрновом Поповићу!
Кад се опјани и клоне раставићу оне бабушке, будите без бриге, неће оне мени више субвезивно зујати и мрдати очима лево- десно!
Бабу сам обучио за деминера тако да ће бити задужена да демонтира руску салату уколико нам је поставе под ауто у намери да нас дигну у ваздух кад пођемо дома.
П. П. С. Настављам са извешатавњем, има у селу још сумњивих елемената, има један Машан Р. (нећу му откривати идентитет) који годинама ради у Русији и сад долази на одмор, тобож! Баш сад, јел..?
Тај је керамичар, а ти су најопаснији: пустиш га у кућу да ти уради плочице а он све под њих тури миркофоне и камере и исфугује оним материјалом што упија гласове и преноси све до Москве!
Мени, вала, неће: не да ћу ћутати убудуће, већ нећу ни у себи говорити, а нарочито ћу се трудити да не размишљам, како и доликује нама сарадницима службе, јер ако не размишљаш немају шта ни да сниме, логично!
Дакле, радим и не размишљам, баш као и ви, нема бољег рецепта за безбедност наше Црне Горе!
Ови мислећи су вазда били зло, а зна се одакле зло вреба- из оне чоколаде „Аљонке“, јасно! Сваку коју ми је дао комисијски со уништили закопавањем у шуми, док нас нису напале оне веверице што све гледају и бележе али смо успели да се спасемо оставивши, нажалост, ђеда на бранику отаџбине.
Шта ћу у ја, није могао да бежи са штапом, а веверице по два и по метра, оригинал руске, рекох већ.
Ваш искрени и одани сарадник.