ДА ИХ НЕМА, ТРЕБАЛО БИ ИХ ИЗМИСЛИТИ: НАТО прајдери и другосрбијанци, наши „савезници“

Пише: Владимир Димитријевић

КОЛИКО СУ СЈАЈНИ!

Да је мене неко питао за сценарио НАТО прајда у Београду, не бих могао боље да смислим – чува их скоро шест хиљада полицајаца, министар полиције каже да нису шетали, него су „спровођени“ кроз Ташмајдански парк, арбанашки геј активисти кличу „независном Косову“ и један од њих нам, на слици, окреће задњицу пред црквом Светог Марка, украјински НАТО прајдери величају укронацизам и носе своје заставе, а после свега огласи се Хелсиншки одбор за људска права са другарима, и тражи забрану веронауке и литија и Цркве и свега.
Речник апела као из 1946:“Недопустиво је да таква организација данас у Србији одређује садржаје школских програма и уџбеника. Тиме се негира наука, шире теорије завере и митоманија, а читаве генерације васпитавају у духу најконзервативнијег мрачњаштва, неспособне да живе у модерном свету и иду у корак са својим окружењем“.(1)     И још:“У члану 11 Устава стоји: „Република Србија је световна држава. Цркве и верске заједнице су одвојене од државе. Ниједна религија не може се успоставити као државна или обавезна.” Политизација религије и СПЦ као организације (клерикализам) намеће обрасце хомогенизације идентитета у етно-конфесионалним оквирима. Увођење веронауке у државне школе, политичко деловање цркве и црквених лица, огроман утицај на државну политику, велике новчане донације које  држава неоправдано и нетранспарентно даје верским организацијама (нарочито СПЦ-у), ослобађање од читавог низа пореза, судски процеси у којима су окривљени свештеници а воде се на споран начин  и застаревају, школске, градске и војне славе, начин функционисања Богословског факултета у оквиру Универзитета у Београду – само су неки од примера грубог нарушавања секуларног карактера државе Србије“.(1)

Тако веле наши „секуларци“.

ЈОШ И ЈОШ АПЕЛА

И још, кажу, актуелна  власт, као и претходна, у 21. веку омогућила је СПЦ да успостави монопол на то шта су морал, национални интереси, вредности и идентитет српског народа:“Тај монопол огледа се и у све већем уништавању тековина грађанског друштва и елементарних цивилизацијских критеријума. Грађанско друштво је, по дефиницији, засновано на уважавању различитих интереса његових грађана и на концепту толеранције. Секуларност је услов опстанка таквог концепта друштва. Без обзира да ли делује самостално или (неретко) као сервис власти, СПЦ јача своју изразито нетолерантну позицију и нелегитимне утицаје далеко изван верске сфере. Без свођења утицаја СПЦ у уставне оквире и  ограничавања њене политичке моћи, пре свега, у реализацији тзв. српског света, нема помака у развоју и модернизацији нашег друштва. Деловањем власти и СПЦ створена је псеудо-секуларну држава, којој је главни циљ свесрпско уједињење“.(1)
Ау, свесрпско уједињење!

ДЕСНИЧАРИ И РУСИЈА

Према речима аутора Апела, Грађанског демократског форума, Хелсиншког одбора за људска права и Савеза антифашиста Србије, најновији пример је притисак СПЦ да се откаже мирна шетња у оквиру Еуропрајда:“Синхронизовано деловање са десничарским снагама, уз опсесивну фасцинацију Русијом, још је једна у низу представа које имају за циљ да се осујети сваки корак ка друштву равноправних грађанки и грађана, у коме ће се поштовати људска права и ширити хоризонти слободе. О томе сведочи и недавна изјава владике СПЦ Никанора која је представљала отворен позив на насиље. Од ове изјаве нико се није оградио у СПЦ, нити је судска власт покренула поступак утврђивања правне одговорности за поменуту изјаву“.(1)

И још:“Ми, долепотписани грађанке и грађани Србије, пише даље, захтевамо да се поштује Устав Републике Србије и принципи секуларности, како би се обезбедиле претпоставке за правну државу и њено чланство у ЕУ. Позивамо институције, друштво и грађане да се супротставе све опсежнијој клерикализацији Србије. Ниједан појединац, група, па ни верска заједница не може бити изнад Устава. Ниједно основно људско право се не може ограничити волунтаристичким репресивним мерама државе. Као први корак у одбрани секуларних вредности, захтевамо од Владе Србије да донесе уредбу о укидању веронауке у државним школама. СПЦ као изразито нетолерантна, грубо антидемократска и екстремно искључива не може и не сме да васпитава нашу децу. Боље друштво почиње строгим одвајањем цркве и религије од науке и државе“.(1)

Строго, само строго!

МАЈКА ДРУГЕ СРБИЈЕ, ОПЕТ И ОПЕТ

Очито је да је spiritus movens овога апела Латинка Перовић, чије године и правац животног кретања нећу помињати да не бих био оптужен за „ејџизам“, али о којој Мило Ломпар јасно каже да је, као секретар/ секретарица/ секретарка/ секретаруша/ секретарушкиња ( и остали џендер називи ) ЦК СК Србије, безгласно одобрила прогоне великог Михаила Ђурића, тврдила да је Титов тоталитарни Устав из 1974. имао договорни карактер ( у једнопартијској држави ), ратовала против Живорада Стојковића и српске националне интелигенције, а понашала се, како каже Ломпар у „Духу самопорицања“, овако:“Такав је, дакле, механизам деловања: централни комитет – чији је секретар Латинка Перовић – обликује начелну платформу дискриминације, општински партијски комитети примењују добијена упутства на одабране појединце, правни носиоци власти спроводе чинове дискриминације, док новински носиоци власти образлажу и афирмишу већ изведене дискриминаторске чинове.“
Веровала је у ЦК, јер је, како рече Оскар Давичо, „за човека“, а сад верује у Хелсиншки одбор за људска права, и у тој вери јој се придружују ноторни ликови попут Соње Бисерко, Ненада Чанка, Светислава Басаре, Миливоја Бешлина, Динка Грухоњића, Николе Самарџића, Дубравке Стојановић, Весне Пешић, Павела Домоњија, Бошка Јакшића, Недима Сејдиновића, Александра Оленика, Наташе Мићић, Балше Божовића, Филипа Давида, Фахри Муслијуа, Душана Петричића, Златоја Мартинова, а ту је, како би се рекло у „Алану Форду“, једно лице што се, наводно, бави психологијом, а само је „биједни остатак свог несретног оца“.  Поред изанђалих имена из НВО циркуса „Колорадо“, има ту и „свесних и будних“ другова и другарица, разних адвокаткиња, гинеколошкиња, социолошкиња и других рендом ликова. Сви су они устали за секуларну државу. Пропала им ЛГБТ „сексуална“ држава, па су сад за „секуларну“.

ШТА ЈЕ СЕКУЛАРНО?

Наши „либерали“ су, наравно, банални бољшевици, који би, да могу, опет затварали храмове и хапсили епископе и свештенике. За њих секуларно значи „бољшевичко“. На то нас је упозоравао проф. др Богољуб Шијаковић, истичући потребу за ослобађањем од наслеђа комунизма које се огледа у томе да Црква не треба да се меша у политички, тј. јавни живот, те да вера треба да заузме своје место у сфери приватног као дубоко интимно стање душе. Шијаковић тиме указује да заговорници оваквог става намећу идеју француског антицрквеног просветитељства у коме Црква нема било какву улогу у јавном животу. Држава као секуларна треба да буде гарант људских, отуда и верских права у чијем корпусу своје важно место заузима право на верску слободу. Секуларна држава треба да разликује простор светог и световног, те да простор светог препусти црквама. Уз то, каже он, „хришћанска вера није неко приватно стање душе, већ је произвела читаву једну културу, могли бисмо рећи културу на којој почива традиционална Европа. Култура подразумева нормативност. Норме су нам замисливе тек на темељу одређених вредности, а вредности хришћани утемељују у простору трансценденције. У тим смислу можемо говорити о хришћанским коренима европске културе; можемо говорити о сакралним основама културе. То видимо када говоримо о Косову и Видовдану, видимо како су јаке сакралне основе наше културе“.(2)
Не пада ми на памет да полемишем са бољшевицима маскираним у секуларисте, којима је криво што је НАТО прајд пропао, па траже забрану Цркве, литија и Бога. Одушевљен сам што се горепоменути ликови налазе у истом строју, и што, већ вековима, наступају у истом НАТО НВО циркусу, а све мање људи иде у тај циркус да гледа њихове наступе. Та комбинација биолошке очигледности и скојевског духа из, сада већ далеке, 1946. корисна је у нашем јавном простору: желим да се НАТО Соње и Латинке и иже с њими што више и што жешће оглашавају, јер тако Српство јача и крепи се. Чиниш све супротно од онога што НАТО НВО траже, и на правом си путу.

МАЛО ИСТИНЕ О ЕФЕКТИМА ВЕРОНАУКЕ

Ипак, кад је веронаука у питању, навео бих резултате докторског рада Ане Воларевић брањеног на Медицинском факултету Универзитета у Крагујевцу са темом „ Утицај православног катихизиса на психо-емоционалне особине личности адолесцената“:“На основу анализе добијених резултата могу се извести следећи закључци: 1. Православни катихизис подстиче развој зреле религиозности адолесцената 2. Православни катихизис подстиче алтруизам адолесцената 3. Учење православне вере подстиче развој емоционалне интелигенције (компетенције) адолесцената 4. Православни катихизис подстиче развој унутрашњег локуса контроле код адолесцената 5. Учење православне вере развија стратегију превладавања стреса усмерену на проблем код адолесцената 6. Православни катихизис помаже адолесцентима да објективно сагледавају реалност 7. Православни катихизис не утиче на мотив постигнућа, доживљај смисла живота и афилијативност адолесцената 8. Депресија и анксиозност нису уочени међу адолесцентима који су учили Православни катихизис“.(3)

Паметном доста. А НАТО слугама и похлепницима никад доста. Зато ми настављамо својим путем, остављајући их да се оглашавају док наш караван пролази. Јер, како рече Алекса Шантић, наш је пут Богочовека.

УПУТНИЦЕ ( 23.9.2022 ):

1. rs.n1info.com/vesti/helsinski-odbor-ukinuti-verounauku-u-skolama/
2. ssr.org.rs/odgovor-na-izazove-savremenog-doba-zasto-spc-ne-bi-u-srbiji-imala-svoje-skole-vrtice-i-institute/
3.https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/3733?show=full

Остале текстове Владимира Димитријевића прочитајте ОВДЕ.

Извор: Правда