Ово није текст о хомосексуалцима и њиховим правима. Ово је текст о (гео)политичкој позадини Европрајда у Београду 2022, и о НАТО окупацијским ризицима који нам предстоје. Сасвим је јасно о чему је реч. О томе пише – сјајно, као и увек – Александар Павић, па ћу само допунити његову анализу, чији је циљ да нам покаже да ће НАТО, користећи свој прајд и своје прајдаше, настојати да дестабилизује Србију да би сломио два кључна кичмена пршљена нашег идентитета, и довео до признања независности арбанашке „Косова репубљик“ и одрицања, коначног, од Мајке Русије.(1)
Пише: Владимир Димитријевић
У питању је, како рекосмо, НАТО прајд, симбол сламања Србије, о чему пише уредница „Печата“, Љиљана Богдановић:“Када на пример амбасадор САД у Београду Кристофер Хил ових дана објавом на твитеру поручује да би безбедним угошћивањем Европрајда Србија „учврстила посвећеност у заштити основних права свих грађана, укључујући и ЛГБТQИ+ заједницу“, он демонстрира виртуозну употребу жанра шегачење и ругање. Цинизам ове изјаве чини несносним чињеница да се „учвршћивање посвећености“ поменутим правима захтева од земље којој се опасним смицалицама и насиљем његове државе готово потпуно онемогућава да једнако предано „учврсти посвећеност“ у заштити неких других основних права својих грађана, као што су, рецимо, право на живот и слободно кретање за Србе на Космету! Поруку, једнако дрску, шаље и посланица Европског парламента Виола фон Крамон, која после састанка са српском премијерком, а поводом најава да ће Европрајд бити отказан из безбедносних разлога, дословно каже: „Прајд је основно право које се мора гарантовати, а његова забрана је неуставна и према српској и европској судској пракси у области људских права.“ Добро, научисмо да је под капом небеском Прајд закон над законима, али – као и у претходном примеру, питамо: где је то и када, с једнако резолутним ставом, госпођа пружила своју „недвосмислену подршку“ тешко погаженим људским правима Срба не само на Косову и Метохији већ и на простору Западног Балкана уопште? Морају ли се и ова права гарантовати, или је то питање нечије слободне процене с којом судови, европски и српски, немају везе? Уз то, како упућени приметише: „Чиста лаж је да је неуставно отказивање Прајда (…) Члан 54 устава, став 4 као и закон о јавном окупљању јасно препознају ситуације када окупљање може да се забрани – када су окупљањем угрожени јавно здравље, јавни морал и безбедност.“(2)
Дакле, и Љиљана Богдановић вели – није овде у питању безазлена шетња прајдаша који треба да весељачки „праше“ улицама Београда, града који је Свети Стефан Високи посветио Мајци Божјој.
Овде је, свакако, реч о суверенитету, о чему пише Синиша Љепојевић:“Као сљедбеници „европске демократије“ тако, као и Аналена Бербок, мисле и организатори Европрајда, за њих није важно шта мисли већина грађана Србије. И у томе, како изгледа, имају подршку званичног Београда. Већина медија у Србији је прозападна и европрајдаши их користе за агресивне нападе на сваког онога ко нешто каже против тог фестивала. Када су прије десетак дана биле прве београдске литије против Европрајда, они су чак тврдили да их је организовала руска обавјештајна служба. Другим ријечима, Европрајд је политика, а не људска права. Траже толеранцију за себе, а агресивно су нетолерантни према другима.“(3)
Та прича се прича, поштовани читаоче. Управо та.
Крајем новембра 2013. у центру Кијева на Тргу независности ( названом од учесника Евромајдан или просто Мајдан), почели су масовни проевропски протести, након одбијања председника Украјине Виктора Јануковича да верификује потписивање споразума о придруживању са ЕУ. На њима су учествовали углавном становници западних региона Украјине, странци, и наравно, део грађана Кијева. Након вишемесечних протеста и бројних сукоба догодио се противуставни пуч. Врховна Рада Украјине је освојена од стране радикалне екстремистичке организације „Десни сектор“. Председник Виктор Јанукович је преживео покушај атентата и био принуђен да побегне у Русију. Од тада, земљом је почела да управља група људи који су били најактивнији на Мајдану. Они су кроз репресију над посланицима успели да обезбеде парламентарну већину и посланик Турчинов је постао нови председник Скупштине, а за новог премијера изабран је Арсеније Јацењук. Накнадно, путем избора, за градоначелника Кијева изабран је познати боксер, Кличко. За председника Украјине, 7. јуна 2014. је „изабран“ Петро Порошенко – познати тајкун и један од спонзора Евромајдана.
Последице гледамо. Данас и овде.
Далеке 2014. године, новинар Сергеј Белоус је изнео податке о томе како је оперативно организован преврат у Кијеву:“Према тим подацима, битну улогу у усклађивању активности прозападне „уједињене опозиције“ и народних протеста игра Американац Брајан Финк, руководилац одељења за развој стратегије и координисање Агенције за међународну сарадњу (USAID). Он је инсистирао на томе да демонстранти заузму 90 зграда у Кијеву и то насилним путем – тако да буде и жртава! Погранична служба Украјине потврдила је да је Брајан Финк долетео у Кијев авионом из Париза још 27. октобра, са дипломатским пасошем. Још један радикални сценарио је 4. децембра предложио опозицији Марко Ивковић, сарадник Националног демократског института, Србин који је у Украјину стигао 29. новембра, са пословном визом: одржати на Мајдану „Народно веће“ и прогласити манифест о преласку државне власти у руке привремене „Народне владе“ (до избора) коју би именовали људи на митингу и која би била обнародована у већ заузетој згради државне градске управе Кијева, после чега је требало да буде упућен позив снагама реда и војсци; затим би се, по Ивковићу, „хунта“ обратила амбасадама држава чланица ЕУ, као и САД, са захтевом за признавање.”(4)
Све је, наравно, било представљено као борба за људска права и демократију, а против корумпираног режима Виктора Јануковича, који је заиста био корумпиран. Али, НАТО није бринуо о корупцији у Кијеву, као што ни у Црној Гори није бринуо због тога што је мафијашки режим монтенегринског поглавице Мила чинио шта је чинио. Важно је да је Мило ушао у НАТО, док Јанукович није хтео у НАТО, па ни у НАТО ЕУ. Зато је добио Мајдан као борбу за људска права и против корупције.
Чувени амерички аналитичар Пол Крејг Робертс тада је писао:“Влада Русије (као и влада Украјине) глупаво су дозволиле да велики број невладиних организација (НВО) које финансирају САД, као агенти Вашингтона раде под маском „организација за људска права“, „изграђивања демократије“, итд. Онај догађај са „Пуси рајот“ је била операција планирана да баци лоше светло на Путина и Русију (а оне женске биле корисни идиоти). Напади западних медија на Олимпијаду у Сочију су део плана за подсмевање и демонизовање Путина и Русије. Вашингтон је одлучан да се Путину и Русији не сме дозволити никакав изглед за успех у било којој области – било то дипломатија, спорт, или људска права.“(5)
Додао је Робертс:“Уколико Руси седе скрштених руку, стање ће им постати неподношљиво. Како се Украјина креће према чланству у НАТО-у и прогања и тлачи руско становништво, влада Русије ће морати да нападне Украјину и збаци страни режим – или да се сама преда Американцима. Вероватан исход ове нечувено дрске стратешке претње са којом Вашингтон суочава Русију би био нуклеарни рат.“(5)
Како рече Пол Крејг, тако и би.
Значајну улогу око Евромајдана имала је Обамина гаулајтерка Викторија Нуланд, која је признала да је Америка уложила милијарде долара у антируски укронацистички пуч, а – сасвим небитну за америчке газде – Европску унију понизила псовком.(6)
О њој је Робертс рекао:“Неоконзервативка Викторија Нуланд седи у својој канцеларији у Стејт департменту и задовољно бира чланове следеће владе Украјине. Да ли то ова америчка званичница, слепа и глува за ризике мешања Вашингтона у унутрашње послове Украјине и Русије, можда ради на изазивању нуклеарног рата? Да ли су председник Обама и Конгрес свесни постојања тог помоћника министра спољних послова који провоцира Армагедон?“(5)
Чувени антиглобалиста, Виљем Енгдал, 2014. је такође видео будућност:“„Припрема се позорница за потпуни грађански рат у источној Украјини/…/Боже, не дозволи да се ово лудило прошири, јер је вероватно да ће у неком тренутку у себе увући и Путина, и онда ће Викторија Нуланд, Сузан Рајс, Саманта Пауер и шеф ЦИА Џон Бренан добити своју кланицу светског рата, коју усрдно прижељкују.“(7)
Не заборавимо – страни снајперисти су, приликом хаоса кијевског Мајдана, пуцали у окупљену масу, да је разјаре и наведу на коначни обрачун са Јануковичем.(8)
Шта мислиш, читаоче, ко је иза тога стајао?
Иако су и Председник и Влада Србије јасно рекли да Европрајда, због безбедоносних ризика, неће и не може бити, организатори не одустају. Најавили су долазак шездесетак политичара и активиста из НАТО прајд света, и поручили да ће марширати по сваку цену.(9)
Уосталом, НАТО прајдовци одавно марширају заједно – тако су, у Варшави, марширали не само за своја права, него и за Украјину.(10) Украјински режим је обећао сва права прајдашима(11), а најактивнији прајд-идеолог, извесни Јура Движон, сања о томе како ће Украјина опет заузети Крим, и тамо организовати ( а шта би друго? ) прајд. Володимир Зеленски, вели Јура, од када је рат почео сасвим је на страни својих прајдоваца, који воле Крим јер је Крим украјинска Калифорнија, па био Движон и његови да прајдују на Јалти.(12)
Украјинске прајдовке на овогодишњем лондонском прајду носиле су, између осталог, следеће пароле:“Хвала ти, Велика Британијо!“, „Мене су силовали у Бучи“, „Мир за Украјину, суд за Русију“, „Молите се за Азов“ (чувени Азов, легло укро-нациста, нап. аут. ), „Свете, подржи Украјину!“ Ако победе Руси, то није само слом Украјине, него и права прајдоваца, веле НАТО активисти маскирани у људскоправаше. (13)
Зато украјински прајд – бојовници позивају на оружје – за Украјину свакако, и за своја права. (14)
И тако даље, и томе слично.
Сви знамо да је шеф британске обавештајне службе повезао рат против Русије са ратом за права прајдоваца.(15)
Пркосни београдски прајдаши знају шта је ризик, и већ дају упутства за суочавање са насиљем, које, по налогу НАТО моћи, као да покушавају да изазову.(16)
Не тврдим да покушавају, бар већина то не би хтела; али, КАО ДА покушавају, иако су им стигле јасне поруке власти и народа Србије да није време за изазивање. Било кога, баш било кога.
Павић је описао шта нас чека у случају пораза државе пред НАТО прајдом:“У том случају је сукоб са локалним становништвом, које је већ најавило нову литију или шетњу за 17. септембар – практично неизбежан. Цео политички Запад би тада вриснуо на пребијање или насилну реакцију против не само грађана ЕУ већ и привилеговане ”угрожене мањине” и њихових присталица из прозападне опозиције. Дипломатски и сваки други западни притисак на Србију би се знатно појачао. А пошто би држава по логици ствари наредила органима реда да обезбеде парадирање 17. септембра, револт већег дела домаћег становништва би свакако порастао – и окренуо се много више против саме власти него против странаца, поготово ако би полиција насилно реаговала против домаћих демонстраната ради заштите више хиљада страних ЛГБТКу++++-оваца.Ово би био најгори сценарио за Србију, увод у ”смрт државе”.“(1)
Што да не? На првом НАТО прајду, у коме је учествовао холандски педофил Ван Дален, прајдаши су носили паролу „Смрт држави“. Беше то у доба Бориса Тадића и министра му Чиплића, ако је неко заборавио 2010. у Београду.(17)
НАТО прајдовци већ осуђују изјаву патријарха Порфирија, која, наводно, подстиче на насиље:“ Да, слажемо се да насиље није пут. Наши животи су реални и истинити. Ми само о њима причамо. За нас нема ничег вештачког у томе, нити ми грубо промовишемо оно за шта се боримо. Како грубо, ако желимо да на сат времена прошетамо.“(18)
Кажу да никоме ништа не намећу, већ само желе „богомдаровану слободу да живимо живот достојан човека и грађанина./…/Верујемо како управо проглашавање људи другачије оријентације злим доприноси јавном жигосању које може да резултира насиљем и прогоном, што се пре свега противи начелима Српске православне цркве. Наша жеља је да живимо у љубави и толеранцији са сваким човеком и та тежња, која уједно представља и једну од темељних хришћанских вредности, један је од главних повода за организацију Европрајда.“ (18)
Знају прајдовци шта је хришћанство, боље од саме Цркве. Увек су они били најпаментији.
Патријарх Порфирије је, сасвим у складу са својим канонским овлашћењима и учењем Цркве, јасно рекао да је Европрајд догађај који се противи хришћанским и породичним вредностима српског и других народа који живе у Србији, да је он наметнута тема, да је „у душу нас православних хришћана усађено учење Цркве изражено већ на почетним странама Библије, где је записано да је Бог створио човека као два пола, као мушко и женско, што значи да су брак и породица, од постања света до данас и до краја света и века, дефинисани као заједница љубави мушкарца и жене са њиховом децом“ и да он, као хришћански пастир, сасвим разуме „суштински оправдану велику забринутост нашег народа који је у грубом промовисању и наметању политика и идеологија које имају за циљ да поруше стубове на којима се вековима гради наш идентитет, да све постане крхко, релативно и флуидно, осетио дубинско и систематско угрожавање свих темељних вредности којима је вековима одан, а посебно светиње брака и породице.“(19)
Зато је, рече патријарх Порфрије, разговарао са државним властима, и подржао њихову одлуку да Европрајда не буде.
Филип Родић каже шта је циљ целе ове приче:“Да би се човек свео на ниво бесловесног бића какво је потрошач, или „економска животиња“, потребно је уништавање сваког другог идентитета који га краси од националног до полног. За тај процес неопходно је потпуно „распамећивање“ читавих народа и извртање њихове традиције, историје и културе на принципима ниског (вулгарног), себичлука и кукавичлука огрнутих у плашт „универзалних вредности“ и „универзалних стандарда“ тржишта, демократије и људских права. Адепти „контраиницијације“ сопственим самопоништавањем и поништавањем других теже да читав људски род подстакну на самопоништење, укину и сам универзум и стварност замене виртуелним, вештачким. Од вештачког бифтека, до вештачке интелигенције. У том контексту се може посматрати и идеологија „џендеризма“, односно стварања безброј разних лако променљивих „родова“ од којих на крају ниједан није прави, истински род, односно пол. Два природна пола треба да буду замењена стотинама, ако не и хиљадама „родова“ од којих ниједан није прави него вештачки. Поништавањем сваке природне, историјске, духовне или генетске аутентичности и ексклузивности, контраиницијација има за циљ да обухвати све и свакога, да премрежи читаву планету.“(20)
О томе је овде реч. И, наравно, о томе да се никако не дозволи „смрт државе“, као и то да НАТО окупација од „меке“ не постане „тврда“, као она у Другом светском рату. Насиље се мора избећи из хиљаду разлога, али је кључни овај: не смемо допустити да се НАТО Европрајд у Београду претвори у нови Евромајдан, који је 2014. Украјину повео на пут без повратка.
Боже правде и милости, погледај нас и спаси од тешког облака искушења који се надвио над Србијом.
УПУТНИЦЕ:
1.https://www.pravda.rs/2022/9/6/pavic-preti-li-srbiji-destabilizacija-svih-duginih-boja/
2.https://www.pecat.co.rs/2022/09/oblande/
3.https://www.pravda.rs/2022/9/5/sinisa-ljepojevic-ko-je-vlast-u-srbiji/
4. https://www.pecat.co.rs/2013/12/kako-je-zapad-narucio-krv/
5. https://www.pecat.co.rs/2014/03/pol-krejg-roberts-napadnuta-rusija/
6. https://www.kurir.rs/planeta/1217209/js-eu-prisluskivane-diplomate-sad-vredale-evropsku-uniju
7. https://www.pecat.co.rs/2014/05/kristalna-noc-desnog-sektora/
11. www.bbc.com/news/world-europe-62134804
14. https://www.nytimes.com/2022/03/17/world/russia-ukraine-queer-activists.html
15. https://stanjestvari.com/2022/03/03/u-ukrajini-se-u-velikoj-meri-vodi-i-za-lgbt-prava/
19. https://spc.rs/specijalna-izjava-patrijarha-srpskog/
20. https://www.pecat.co.rs/2022/09/litija-i-kontralitija/