СРБЕ ИЗ ЖУМБЕРКА ПРОГЛАСИЛИ ЗА ГРКЕ! Нова подвала хрватских академика

ХРВАТСКИ академици тврде да Срби који су у 16. веку населили Жумберак, данас на северозападу Хрватске, нису уопште били Срби! Сви историјски документи који указују да је насељавање Срба 1531. године био и први долазак православних хришћана и етничких Срба на подручје римокатоличке Хабзбуршке монархије, за академике из ХАЗУ нису довољан доказ.

Наставак је то негирања било каквих српских корена у Хрватској, што и није нека новост, али прича о жумберачким ускоцима ипак је по много чему посебна.

„Тешко је било где у Европи наћи пример у историји да су се са мањом верском и етничком групом толико бавиле и спориле не само царско-краљевске власти у Бечу, Будимпешти и Загребу, него и већ вековима подељене, супротстављене и завађене две највеће хришћанске цркве, Римокатоличка и Православна. Колико пута су се жумберачким ускоцима бавили цареви у Бечу, посебно Марија Терезија, и римске папе, посебно у време њиховог интензивног и присилног унијаћења“, написао је у књизи „Жумберачки ускоци“ Драган Вукшић о историји Жумберка, краја где данас Срба готово и нема.

А досељени Срби са подручја Гламоча, те из уначког и цетинског краја доласком у ове крајеве означили су и почетак онога што ће касније постати Војна крајина. Слободни сељаци на подручју владавине Хабзбурговаца нису желели да служе хрватској и крањској властели, а постали су и прва српско-православна скупина на територији монархије.

Међутим, академици ХАЗУ кажу да за све то „нема потврде“ и приклањају се ставовима Католичке цркве која је придошле Србе, не само у Жумберку, притискала да промене веру.

„Верски и национални сукоб, настојање да се Жумберчани отму од Српске православне цркве и тако вежу за Римокатоличку цркву, прво заједно са свим православним хришћанима у оквиру такозване Марчанске уније, а после њезине пропасти као издвојено верско и етничко острво, окружено римокатолицима, Крањцима и Хрватима, оно што жумберачке ускоке чини посебнима – пише Вукшић, који је пре коју годину и од римског папе затражио извињење за све што је урађено Србима, ускоцима из Жумберка.

Сваки час у Хрватској некоме засметају историјске чињенице око Срба ускока у Жумберку, па је безброј тврдњи да су у тај крај заправо дошли Хрвати који говоре источнохерцеговачким дијалектом. Тако се усталио став да су ускоци већином били гркокатоличке вероисповести, како год до тога дошли, а сви који су тврдили да су пореклом Срби били су дискриминисани и нападани. Није ништа помогао ни документ који је објавио др Алекса Ивић који доноси попис Срба Жумберчана, а објављен је почетком прошлог века. Приликом сеобе Срба у Жумберак 1530. и 1538. године заузели су досељеници стално боравиште у варошицама, селима и засеоцима: Каље, Оштрц, Драге, Радатовићи, Кашт, Сошице, Пећно, Мрзло Поље, Грабар, Стојдрага, Руде, Грабарак, Крашњи Врх, Костањевац, Купчина, Присека и другима, пише у том историјском документу и детаљно се бележе имена и презимена Срба и места у којима су живели.

Постоје и документи који указују на унијаћење Срба Жумберчана који јасно показују да је то био насилан чин, а све је почело када је командант Карловачког генералата 1750. године забранио православним свештеницима долазак. То је био и почетак одвајања српског народа од православне цркве, а коначни ударац је задала Марија Терезија која је декретом одузела сва права карловачком митрополиту.

И тако, све до данас, трају расправе о жумберачким ускоцима, пре свега о унијаћењу православног народа на подручју Хрватске. Генерали, жестоки католици, дали су свој допринос брисању православне вере у том крају, поготово када је створена гркокатоличка бискупија. Радило се све како Жумберак не би остао православни крај, присиљавао народ да потпише како ће да „живи по старом грчком обичају“.