Некада давно, постојала је Гвоздена завеса која је делила европски континент. Скован од стране бившег британског премијера Винстона Черчила, термин се односио на напоре тадашњег Совјетског Савеза да створи физичку и идеолошку границу према Западу. Западу који је водио политику обуздавања утицаја комунизма.
Ако филм убрзамо до данашње епохе техно-феудализма, видећемо да сада постоји оно што би требало називати Лименом завесом, фабрикованом од стране плашљивог, неупућеног колективног Запада, и то помоћу Г7 и НАТО. Овог пута како би се обуздала интеграција Глобалног Југа.
БРИКС ПРОТИВ Г-7
Најновији и најзначајнији пример ове интеграције испољио се у облику прошлонедељног БРИКС+ онлајн самита који је организовао Пекинг. Ово је далеко превазишло исцртавање контура „новог Г8“, а камоли алтернативу Г7.
Довољно је погледати представнике пет историјских чланица БРИКС (Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке): наилазимо на микрокосмос Глобалног Југа који обухвата Југоисточну Азију, Централну Азију, Западну Азију, Африку и Јужну Америку – што даје истинску тежину оном „глобалном“ у кованици „Глобални Југ“.
Јасне поруке руског председника Владимира Путина на пекиншком самиту пуно откривају и у оштром су контрасту са пропагандом Г7, а намењене су читавом Глобалном Југу:
– Русија ће испунити своје обавезе испоручивања енергената и ђубрива.
– Русија очекује добру жетву – па ће моћи да снабде светска тржишта количинама од око 50 милиона тона житарица.
– Русија ће омогућити пролаз бродовима који транспортују жито у међународне воде, иако је Кијев минирао украјинске луке.
– Негативна ситуација поводом украјинског жита вештачки је надувана.
– Оштар раст инфлације широм света резултат је неодговорности земаља Г7, а не „Операције Z“ у Украјини.
– Дисбаланс у међународним односима кува се дуго времена и постао је неизбежан резултат ерозије међународног права.
Путин је такође директно посветио пажњу и једној од кључних тема које се у БРИКС-у темељно разматрају још од почетка 2000-их: стварању и имплементацији међународне резервне валуте.
„Руски финансијски месинџер систем је отворен за повезивање са банкама земаља БРИКС“.
„Руски платни систем МИР шири своје присуство. Истражујемо могућност стварања међународне резервне валуте засноване на корпи валута БРИКС“, рекао је руски лидер.
Ово је неизбежно након хистеричних санкција којим је Запад испратио „Операцију Z“: Москва ће наметнути тоталну дедоларизацију, а увећаће се трговина између земаља БРИКС. На пример, до 2030. године, четвртина светске нафтне потражње потицаће из Кине и Индије, а Русија ће бити њихов главни снабдевач.
„РИК“ из БРИКС-а просто не може да ризикује да га финансијски систем којем доминира Г7 искључи. Чак ни да га тера да хода по жици. Индија почиње да схвата игру.
У његовом садашњем облику, БРИКС представља 40 одсто светске популације, 25 одсто светске економије, 18 одсто светске трговине, а његов допринос светском економском расту износи преко 50 одсто. Сви индикатори расту.
Сергеј Сторчак, директор руске банке ВЕГ, објаснио је ово врло дипломатично: „Уколико гласови настајућих тржишта не буду саслушани у годинама пред нама, мораћемо врло озбиљно да размислимо о успостављању паралелног регионалног, па можда и глобалног система“.
„Паралелни регионални систем“ већ је предмет активне дискусије између Евроазијске економске уније (ЕАЕУ) и Кине, чиме координише министар за макроекономске интеграције Сергеј Глазјев, који је недавно објавио запањујући манифест у којем се истиче његова идеја светског економског суверенитета.
Оно што се буде догађало на трансевроазијском финансијском фронту одвијаће се паралелно са за сада мало познатом кинеском развојном стратегијом: Глобалном развојном иницијативом (Global Development Initiative – GDI), коју је председник Си Ђинпинг најавио на седници Генералне скупштине УН прошле године.
GDI се може третирати као механизам подршке за свеобухватну стратегију која остаје у форми Иницијативе „Појас и пут“ (Belt and Road Initiative – BRI), а састоји се од економских коридора који повезују Евроазију све до њеног западног полуострва – Европе.
У оквиру БРИКС самита, у делу о светском развоју, Глобални Југ је научио нешто више о GDI, иначе успостављеном још 2015. године.
Укратко, GDI има за циљ да сарадњу поводом међународног развоја стави у турбо напон, и то допуњујући њене финансије читавом палетом институција, на пример: Фондом сарадње Југ-Југ, Међународном развојном асоцијацијом, Азијским развојним фондом и Светском еколошком асоцијацијом.
Приоритети укључују „смањење сиромаштва, прехрамбену безбедност, реакцију на COVID-19 и вакцине“, индустријализацију, те дигиталну инфраструктуру. Последично, почетком 2022. године успостављена је Група пријатеља GDI, а у њеним редовима већ је 50 земаља.
BRI и GDI би требало да напредују као тандем, а Си је током БРИКС самита јасно указао да „неке државе политизују и маргинализују развојну агенду тако што граде зидове и намећу обогаљујуће санкције другима“.
Но, одрживи развој није баш по укусу Г7, а камоли НАТО.
Прокламовани главни циљ самита Г7 у Шлос-Елмау на Баварским Алпима је „пројекција јединства“, како би се присталице колективног Запада (укључујући и Јапан) ујединиле у одрживој и неограниченој „подршци“ неповратно пропалој украјинској држави.
То је део „борбе против Путиновог империјализма“, али ту су такође и „борба против глади и сиромаштва, здравствених криза и климатских промена“, како је немачки канцелар Шолц рекао Бундестагу.
У Баварској, Шолц је представио Маршалов план за Украјину – сулуди концепт ако се има у виду да би Кијев и његови поседи могли да буду сведени на бедни комадић државе до краја 2022. године. Идеја да ће Г7 радити на „спречавању катастрофалне глади“, како је Шолц то формулисао, додатно заоштрава врхунац овог лудила, пошто лебдећа опасност од глади представља директну последицу санкционашке хистерије Г7.
Чињеница да је Берлин позвао Индију, Индонезију, Јужну Африку и Сенегал као додатке Г7 служи као додатни комични детаљ.
Било би узалудно очекивати од скупине изузетних медиокритета који су се „ујединили“ у Баварској под де факто лидером Европске комисије (ЕК) – фирером Урсулом фон дер Лејен – било какву озбиљну анализу слома светских ланаца снабдевања и разлога који су приморали Москву да смањи испоруке гаса Европи. Уместо тога, окривили су Путина и Сија.
Добродошли у Лимену завесу – верзију интермаријума за 21. век, која се протеже од Балтика до Црног мора, диригована од стране Империје лажи, комплетирана апсорпцијом западне Украјине у Пољску, тројцем балтичких патуљака, Бугарском, Румунијом, Словенијом, Чешком, па чак и натољубивом Шведском и Финском – сви они биће заштићени од „руске претње“.
Улога ЕУ, која доминира над Немачком, Француском и Италијом унутар Г7, нарочито је поучна, нарочито сада када је Британија поново у статусу неважне острвске државе.
Чак 60 европских „директива“ бива издато сваке године. Оне се морају беспоговорно превести у унутрашње законодавство сваке чланице ЕУ. У већини случајева, о њима нема никакве дебате.
Ту је још и преко 10.000 европских „одлука“, у којим „експерти“ Европске комисије (ЕК) из Брисела издају „препоруке“ свакој влади, и то извлачећи их право из неолибералног канона, поводом њихових издатака, прихода и „реформи“ (здравства, образовања, пензија), што се све наравно мора поштовати.
Стога су избори у свакој чланици ЕУ апсолутно бесмислени. Шефови националних влада – Макрон, Шолц, Драги – су пуки извршиоци. Демократска дебата није дозвољена: „демократија“, као и „вредности ЕУ“, нису ништа више од димне завесе.
Реалну власт има гомила апаратчика која делује врхунски тајновито, а одабрана је компромисом извршних власти.
ЕК је потпуно ван сваке контроле. Зато је онакав запањујући медиокритет какав је Урсула фон дерј Лејен – раније позната као најгори министар одбране у историји савремене Немачке – катапултиран да постане актуелни фирер ЕК који диктира спољну, енергетску, па чак и економску политику.
Са тачке гледишта Запада, Лимена завеса је, и поред свих својих злокобних тонова Хладног рата 2.0, само предјело за оно главно: тврдокорну конфронтацију дуж азијско-пацифичке регије (преименоване у „Индо-Пацифик“). Биће то пресликан украјински сценарио за обуздавање кинеских пројеката BRI и GDI.
Као контраудар, интересантно је посматрати како кинеско министарство спољних послова сада детаљно истиче контраст између БРИКС, односно БРИКС+, и империјалистичког табора AUKUS/Четворка (Quad)/IPEF.
БРИКС се залаже за де факто мултилатерализам, фокусиран је на глобални развој, сарадњу за економски опоравак и унапређење управљања светом.
Са друге стране, табор окупљен око САД залаже се за хладноратовски менталитет, експлоатацију земаља у развоју, гангстерско обуздавање Кине и политику „Америка на првом месту“ која цементира монополистички „на правилима базирани међународни поредак“.
Било би наивно очекивати од вођа Г7 окупљених у Баварској да схвате, на пример, апсурдност наметања плафона цена на руски извоз нафте и гаса. Уколико се то заиста деси, Москви неће бити никакав проблем да у потпуности пресече снабдевање Г7 енергентима. А уколико друге државе буду искључене, цена нафте и гаса који увозе драстично ће скочити.
Тако да не треба да чуди што будућност није шарена. У запањујућем интервјуу за белуруску државну телевизију, руски министар спољних послова Сергеј Лавров сумирао је да се „Запад боји поштене конкуренције“.
Отуда врхунац културе укидања и „сузбијања свега што на било који начин контрира неолибералној визији и поретку света“. Лавров је такође сумирао и будуће кораке за добробит читавог Глобалног Југа.
„Није нам потребан нови Г8. Већ имамо структуре, пре свега у Евроазији. ЕАЕУ активно промовише процесе интеграције са Народном Републиком Кином, придружује кинеску Иницијативу Појас и пут са евроазијским интеграционим плановима. Чланови Асоцијације земаља Југоисточне Азије пажљиво проучавају ове планове. Један део њих закључује споразуме о зонама слободне трговине са ЕАЕУ. Шангајска организација за сарадњу такође је део ових процеса. Постоји још једна структура изван географских граница Евроазије“.
„То је БРИКС. Ова асоцијација све мање се ослања на западњачки начин пословања и на западњачка правила о међународним валутним, финансијским и трговинским институцијама. Они (земље окупљене у БРИКС, прим. прев.) преферирају равноправније методе у којим ниједан процес не зависи од доминантне улоге долара или неке друге валуте. Г20 у потпуности представља БРИКС и још пет земаља које деле позиције БРИКС, док су Г7 и њихове присталице са друге стране барикада“.
„Ово је озбиљан баланс. Г20 могао би да се распадне уколико га Запад употреби за распламсавање конфронтација. Структуре које сам споменуо (ШОС, БРИКС, АСЕАН, ЕАЕУ и ЗНД) ослањају се на консензус, узајамно уважавање и баланс интереса, уместо на захтев да се прихвати реалност униполарног света“.
Лимена завеса? Пре ће бити поцепана завеса.
Превод: Владан Мирковић/Нови Стандард