Мало сутра: Добро обавештени стручњаци објавили кад ће Србија да уведе санкције Русији

Бројни аналитичари, политички апартчици и медијски спин доктори тачно су знали када ће Србија да уведе санкције Руској Федерацији, па су данима народ припремали за велики државни заокрет. То што од санкција нема ништа не значи да ће они одустати од својих промућурних и визионарских најава.

Колико ћемо још година у Србији слушати „добро информисане“ изворе који нам саопштавају да је држава спремна да изда и да призна независност Косова.

Читаву деценију слушамо и читамо како је то „обећано“ великим западним силама, како је то неминовно, како то нема алтернативну и да је на делу само „кување жабе“ и припремање јавности за велики заокрет и капитулацију.

Па ипак, од признања лажне државе не да нема ништа, него се Приштина потпуно заглавила у свом бесправном ћорсокаку и све нервозније разјарено тапка у месту неспремна за компромис са Београдом и за прихватање реалности да је чланство Косова у Уједињеним нацијама – заувек немогућа мисија.
Српскa „само што није“ нестала…

Колико ћемо још пута од „независних стручњака“ и регионалних „слободномислећих“ експерата чути да је Србија дефинитивно „иза сцене“ решила да окрене леђа Републици Српској.

Месецима и годинама пуштају се сигнали да је Београд подлегао Западном притиску и да је суштински „прецртао“ Милорада Додика и Бањалуку, да је остало само да се то озваничи, па да се глобално крене у коначну акцију унитаризације Босне и Херцеговине и гашења Републике Српске.

Па ипак, Београд и Бањалука, координирано и разним заједничким акцијама и тактичким маневрима, све тешње и снажније сарађују – политички, економски, културно, у заштити ћирилице и историјских истина, а Српска је све јаснија и гласнија у одбрани и Дејтона и сопственог идентитета.

У ЕУ ћемо „мало сутра“

Колико ћемо година још слушати да је Европска унија најзад и коначно спремна, само што није, да прими Србију у своје пуноправно чланство.

Још од 2000. године непрекидно се понавља да Европа шири руке Београду у загрљај само да се – ухапси и изручи Милошевић, ухапсе и изруче Караџић и Младић и сви српски генерали, да се прекину односи са Русијом, забораве тесне везе са Кином, призна „геноцид“ у Сребреници, промени Устав, прихвате геј бракови, да се преда најпре Север, а потом и цело Косово…
Па ипак, колико год услова да је Београд испунио и колико год се заклињао у европски пут, покретна ЕУ мета је све даља, чланство у Унији све магловитије, а упркос новим слатким обећањима, бриселске уцене су све бруталније и осионије тако да угрожавају и елементарну самосталност и достојанство Србије.

Увођење санкција Русији „питање минута“

Свим тим хипнотишућим мантрама које слушамо годинама и деценијама, недавно се придружила још једна.

Недељама и месецима већ, понавља се из разних центара да је питање дана, па чак и сата или минута, када ће Србија да уведе санкције Руској Федерацији.

Форсира се агресивно да Србија мора да згази пријатељство са Москвом како не би трпела тешке економске последице, иако Западна Европа те катастрофалне последице већ осећа управо зато што је увела санкције Русији.

Без предаха се вергла да председник Александар Вучић само чека изборе, па посету америчких званичника или сусрет са немачким канцеларом, па да објави драматичну одлуку о драстичној промени политике према Русији.

Неодустајно се и бесомучно врти плоча да Србија одмах мора да се определи, да мора дефинитивно да се окрене Западу, да је то већ „завршена ствар“, позиција која се апсолутно не доводи у питање, аксиом који се не доказује, питање тренутка.

На потпуно исти начин као што је годинама већ неминовност и независно Косово, гашење Републике Српске, безалтернативни европски пут, чланство у ЕУ, али и у НАТО (зашто да не).

Па ипак, пркосна, тврдоглава и историјски непокорна Србија, једина у Европи не уводи санкције Русији и као да уопште, замислите дрскости, и не слуша аналитичаре и стручњаке који тачно знају шта је за њу најбоље.

И који тачно знају када ће Србија да одустане сама од себе.

Нови њихов термин за „велики заокрет“ Београда моћи ћемо да чујемо колико данас или сутра.

Мало сутра.